Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за занатски објекат – кланицу
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да је по захтјеву Остоје Векића из Гламочана покренут поступак издавања еколошке дозволе за занатски објекат – кланицу, на земљишту означеном као к.ч.н.бр. 597/2 К.О. Гламочани.
Уз захтјев је приложено: • Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе израђени од стране: „Техничко-еколошки завод“ д.о.о. Бања Лука, број 46-05-ЕK/23 од маја 2023. Године, • Рјешење о употреби објекта: 05/1-361-51/11 од 13.10.2011. године, издато од стране Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне дјелатности Општине Србац, • Рјешење о водној дозволи број: 01/3-4-507-1/20 од 09.03.2020. године, издато од стране Јавна установа „Воде Српске“ Бијељина;
Увид у достављену документацију се може извршити сваког радног дана у Општинској управи општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова у периоду од 25.05.2023. године до 26.06.2023. године.
Посјета начелника Млађана ДРагосављевића фирми Kолектор ЦЦЛ у Црнаји
Начелник општине Млађан Драгосављевић обишао је производну халу фирме “Kолектор ЦЦЛ” у индустријској зони Црнаја и разговарао са руководством фирме о производном процесу и будућим пословним плановима.
Ова фирма је отворена у јулу 2018. године и у њу је уложено око миллион евра властитих средстава. Послује у саставу словеначке компаније “Kолектор” која има више десетина предузећа у Европи, Азији и Сјеверној Америци са неколико хиљада запослених, а на локацијама у Црнаји, Kлашницама и Приједору запошљава 539 радника. Од тог броја, у Црнаји је запослено 190 радника а њих 160 је из србачке општине.
Борис Петровић, руководилац производње у Kолектору ЦЦЛ, пословна јединица Србац, рекао је да се на овој локацији баве производњом електро компоненти, као што су феритна језгра, магнети, пригушнице, трансформатори, РФ антене и сензори.
“Готово сви наши производи пласирају се у иностранство, доминантно у Европску Унију, а радимо производе и за азијско и америчко тржиште”, рекао је Петровић.
Kупци су им из широког спектра производње електронских компоненти а издвајају се аутомобилска индустрија и произвођачи сензора.
“Неки од купаца за које радимо су “Hella” за коју радимо трансформатор за “battery management” који се уграђује у мерцедесове електричне аутомобиле и “Sick”, “Balluff” и “Pepperl+Fuchs” који су свјетски лидери у производњи сензора и за које радимо феритна језгра и сензорске пригушнице”, рекао је Петровић, који се захвалио начелнику и његовом тиму на посјети, уз жељу да и даље наставе уску сарадњу са локалном заједницом.
Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да поново посјети овај колектив и упозна се са производњом.
“Посебан утисак на мене и сараднике оставио је висок ниво технолошке опремљености и одлични услови за рад. Обезбијеђени су сви потребни аспекти како би се радници осјећали угодно и мотивисано. Разговарали смо о будућим плановима и увјерио сам се да постоје размишљања да се у догледно вријеме прошири производња и повећа број радника, што ће зависити и од глобалних поремећаја на свјетском тржишту. Велика је ствар што је Kолектор ЦЦЛ покренуо производњу која овдје запошљава 190 радника и изражавам наду да ће се производни процесс проширити када се за то створе претпоставке”, рекао је начелник Драгосављевић.
У посјети фирми “Kолектор ЦЦЛ” били су још и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и директорица Туристичке организације општине Србац, Радисава Шушчевић.
Нацрт измјене дијела Регулационог плана на јавном увиду до 5. јуна
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности подсјећа јавност да је Нацрт измјене дијела „Регулационог плана простора између улица 11. Новембра, Моме Видовића, Данка Митрова, Саве Вујановића Жуће и Савске“ у Српцу од 5. маја изложен на јавни увид.
Нацртом регулационог плана обухваћен је простор смјештен на локацији код аутобуске станице у укупној површини од 1,39 ha (13.873,00 m2) и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама „HKP CONSULTING“, д.о.о Бања Лука, улица Петра Кочића број 5 од 8 до 16 часова све до 05.06.2023. године
Нацрт регулационог плана објављен је и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.
За вријеме трајања јавног увида, све до 05.06.2023. године свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је Нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.
Парастос за погинуле борце из Ситнеша у недјељу 28. маја
Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Ситнеши организују у недјељу 28. маја годишњи парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из Ситнеша.
Парастос ће се организовати у 11 часова код спомен обиљежја у Ситнешима.
Позивају се демобилисани борци, ратни војни инвалиди и породице погинулих, несталих и умрлих бораца да присуствују годишњем помену.
Србачки пољопривредници у емисији “Метар мога села” на АТВ-у у четвртак 25. маја
У наредној епизоди емисије “Метар мога села”, која ће се емитовати у четвртак 25. маја у 18 часова на Алтернативној телевизији, моћи ће се погледати приче о успјешним србачким пољопривредницима.
Уредник и водитељ емисије Марин Маринковић посјетио је Јову Гужвића из Влакнице који се бави перадарством и воћарством, Жарка Ћирића из Kаоца који се бави ратарском производњом, Милоша Илића из Ситнеша који се бави товом бикова и ратарством, Срђана Драгомировића из Ситнеша који се бави повтарством и пластеничком производњом и Немању Бркића из Повелича који се бави ратарством и узгојем свиња.
Он је са својом телевизијском екипом крочио путевима ових села и завирио у домове вриједних домаћина, открио њихову традицију и обичаје и саслушао причу о њиховом животу и родној груди.
У овој, као и у протеклих десет епизода серијала “Метар мога села”, Марин Маринковић се потрудио да дочара предивне слике сеоске идиле, домаинско гостопримство које се не заборавља, разговоре о љепотама живота на селу и изазовима свакодневице.
