Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Вијести

Шест заплављених домаћинстава на подручју општине Србац

Шест заплављених домаћинстава на подручју општине Србац

На подручју општине Србац данас има шест заплављених домаћинстава и то пет у Старом Мартинцу гдје је из корита излио Врбас и једно домаћиство у Гају, рекао је Далибор Kошутић, самостални стручни сарадник за послове Цивилне заштите у општини Србац.

Водостај ријеке Саве у Давору код Српца данас у 13 часова износио је 830 центиметара и има тенденцију благог раста.

Према ријечима Kошутића, редовне мјере одбране од поплава се уводе на водостају од 860 центиметара, а ванредне на 940 центиметара.

Из Цивилне заштите апелују на грађане да се придржавају мјера самозаштите.

Kошутић је додао да је олујно невријеме са јаким пљуском, које је јуче захватило општину Србац, чупало стабла у Пријебљезима и том приликом страдале су четири овце.

Велике штете олујно невријеме причинило је и у воћњацима у Старом Мартинцу.

Због великог водостаја ријечних токова на подручју наше општине из Цивилне заштите апелују на максималан опрез становништва у приобалном подручју.

Водотоци у Српцу у порасту, опрез и даље присутан

Водотоци у Српцу у порасту, опрез и даље присутан

Иако су обилне падавине посљедњих дана изазвале бројне проблеме у сјеверозападном дијелу Српске, стање на подручју србачке општине још увијек није алармантно.

Далибор Kошутић, самостални стручни сарадник за послове цивилне заштите, каже да је Врбас прешао коту редовних мјера одбране од поплаве и данас на мјерном мјесту у Делибашином селу износи 330 центиметара а ванредне мјере се проглашавају када водостај буде на нивоу од 370 центиметара.

“Водостај Саве у Српцу данас у 13 часова износио је 779 центиметара и није прешао границу редовних мјера од поплава која се проглашава када водостај буде 860 центиметара”, рекао је Kошутић.

Према његовим ријечима, Сава има тренд раста и с обзиром на предвиђене падавине очекује се даљи пораст њеног нивоа.

Kада је ријеч о притокама Врбаса, Повеличу, Ини, Вријески и Лепеници, оне су у својим коритима и имају тренд опадања.

“На подручју наше општине једно домаћинство у небрањеном подручју је заплављено а ријеч је о породици Требовац у Гају”, рекао је Kошутић.

У Цивилној заштити у Српцу прате стање на терену и предузимају одговарајуће мјере у зависности од степена опасности.

Бројеви хитних служби:
121 Цивилна заштита
122 Полиција
123 Ватрогасци
124 Хитна помоћ

Цивилна заштита издала упозорење на обилне кишне падавине

Цивилна заштита издала упозорење на обилне кишне падавине

У складу са упозорењем Републичког хидрометеоролошког завода РС, у периоду од 16.5. до 18.5.2023. године у западним и сјеверним дијеловима Републике Српске се очекују обилне кишне падавине које ће довести до даљег пораста водостаја ријеке Саве и водотока у сливу ријеке Врбас са израженом опасности од настанка бујичних и урбаних поплава.

Општинска служба цивилне заштите препоручује у наредним данима повећан опрез од настанка поплава те сходно степену опасности предузимање мјера самозаштите у циљу заштите имовине и материјалних добара од евентуалних штета.

Бројеви хитних служби:
121 Цивилна заштита
122 Полиција
123 Ватрогасци
124 Хитна помоћ

Србачки борци дали неизмјеран допринос у стварању Републике Српске

Србачки борци дали неизмјеран допринос у стварању Републике Српске

У организацији Одбора за обиљежавање значајних датума и јубилеја на подручју општине Србац данас је обиљежен Дан Војске Републике Српске полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу, централном спомен обиљежју и спомен соби у Српцу.

Поред заједничке делегације Одбора, цвијеће су положили представници Општине Србац на чијем челу су били замјеник начелника општине Владимир Гужвић и предсједник Скупштине општине Милош Будић, делегације Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а, Полицијске станице Србац, СНСД-а, ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ и Центра средњих школа „Петар Kочић“ Србац.

Предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Душко Митрић, рекао је да је општина Србац дала велики допринос у стварању Републике Српске јер је учешће у оружаним снагама ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату узело око 4500 бораца из наше општине.

„Од тога је 120 наших суграђана дало своје животе, десет се још увијек воде као нестали и њихови посмртни остаци који су неидентификовани налазе се у спомен костурници, а преко 400 бораца се воде као ратни војни инвалиди. Важно је поменути и припаднике Војске Републике Српске који нису погинули, нити су рањени, али су изнијели терет протеклог рата и свима њима се захваљујем на доприносу у стварању Републике Српске“, рекао је Митрић.

Током данашњег обиљежавања организован је дефиле свих учесника од централног спомен обиљежја до спомен собе, а предводници су били србачки ђаци који су носили заставе Републике Српске, Општине Србац и Прве србачке лаке бригаде.

Парастос у спомен соби служио је синђел Георгије Хујберт из манастира Ступље који је данас обављао свету литургију у Храму Васкрсења Христовог у Српцу са србачким протонамјесником Петком Вуковићем.

Члан ратне команде Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, начелник штаба и потпуковник Вићо Kовачевић, рекао је да је формирањем Војске Републике Српске српски народ добио сигурност и гаранцију да неће, као у претходним временима, бити жртва и мета острашћених припадника других националности и напуштати вјековна огњишта пред њиховим формацијама.

„Од дана формирања па све до краја рата, Војска Републике Српске је штитила српски народ и територије кроз тешке борбе са јединицама друга два народа а често и против структура НАТО пакта који је авијацијом и артиљеријом помагао дејства њихових јединица. Ово је посебно било изражено у завршним борбама 1995. године када су помагали нашим противницима да остваре циљеве у освајању наших територија“, рекао је Kовачевић.

Он додаје да је општина Србац у састав Војске Републике Српске дала своје најбоље синове који су били распоређени у разне јединице а највише у јединице Првог крајишког корпуса.

„Прва србачка лака бригада је дала неизмјеран допринос у дејствима Војске Републике Српске о чему свједочи њен ратни пут. За мене лично је спомен соба у којој су уклесани ликови и имена наших бораца свето мјесто и требамо је вјечно чувати, како бисмо се увијек сјећали наших сабораца, положили цвијеће и упалили свијеће за мир њихових душа“, рекао је Kовачевић.

Према његовим ријечима, долазак ученика на оваква обиљежавања је за сваку похвалу јер они требају наставити чувати успомену на догађаје које је прошла Војска Републике Српске и њени припадници.

Војска Републике Српске основана је на данашњи датум, прије 31 годину, одлуком Народне скупштине српског народа БиХ а изникла је из потребе да заштити сопствени народ и право на живот на вјековним огњиштима.

У јуну 1992. године, Предсједништво Српске Републике БиХ донијело је први закон о војсци гдје је Војска Републике Српске одређена као оружана снага која брани суверенитет, територију, независност и уставни поредак Републике Српске а свој задатак је часно, војнички и достојанствено вршила и извршила, те била главна и одлучујућа снага у одбрани Републике Српске.

Своју дужност Војска Републике Српске је наставила обављати и након завршетка ратних дејстава 1996. године, све до 1. јануара 2006. године, када је интегрисана у Оружане снаге БиХ а након ове интеграције, војно насљеђе и идентитет Војске Републике Српске наставио је да његује Трећи Република Српска пјешадијски пук.

Јавни позив за подршку инвестицијама намијењених убрзаној дигитализацији примарне пољопривредне производње

Јавни позив за подршку инвестицијама намијењених убрзаној дигитализацији примарне пољопривредне производње

Пројекат EU4BusinessRecovery објавио је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава инвестицијама намијењених дигиталној трансформацији предузећа у сектору пољопривреде у Босни и Херцеговини, вриједан 1 милион КМ кога финансирају Европска Унија и Савезна Република Њемачка.

За подршку инвестицијама у сврху унапређења пословања путем убрзане дигитализације примарне пољопривредне производње прихватљиви су сви пројекти који се односе на примарну пољопривредну производњу:

  • узгој воћа, укључујући садни материјал, виноградарство, узгој маслина и љекобиља;
  • узгој поврћа;
  • производња млијека;
  • производња меса;
  • производња јаја;
  • узгој житарица и уљарица.

Прихватљиви подносиоци пријава за додјелу бесповратних средстава у оквиру мјере подршке могу бити самостални предузетници, задруге и предузећа која се активно баве примарном пољопривредном производњом, и који су:

  • регистровани најкасније до 31.03.2021. године:
  • имали годишњи приход у 2022. години не већи од 8 милиона КМ и приход повезаних лица/друштва у 2022. години не већи од 15 милиона КМ,
  • уписани у регистар пољопривредних газдинстава/регистар клијената најкасније 31.03.2021. године,
  • и који у власничкој структури немају удио јавног капитала или гласачких права тог јавног капитала.

Апликанти морају суфинансирати минимално 25% укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције. Минимални износ гранта износи 15.000 КМ а максимални 300.000 КМ (Без ПДВ-а).

Инвестиције обухваћене пријавом на овај јавни позив не могу бити предмет пријаве на другим јавним позивима објављеним у оквиру пројеката EU4AGRI/EU4AGRI-Recovery.

Крајњи рок за подношење пријаве је 16.06.2023. године.

Подносиоци пријава могу поднијети само једну пријаву на овај јавни позив.

Подносиоци пријава могу да поднесу пријаве за пројекте дефинисане овим јавним позивом искључиво самостално.

Подносиоци пријава морају испуњавати сљедеће опште критерије прихватљивости:

  • имају сједиште на подручју БиХ,
  • позитивно су пословали у 2022. години,
  • немају доспјелих, а неизмирених обавеза по основу пореза (директни и индиректни порези) и других давања, укључујући и оне према запосленицима, пореза на добит и осталих доспјелих, а неизмирених обавеза,
  • нису у поступку предстечајне погодбе или ликвидације,
  • нису осуђивани за казнено дјело везано за своје пословање на темељу правоснажне пресуде,
    власник и/или одговорно лице подносиоца пријаве не обнаша јавну функцију,
  • планирана инвестиција се односи на само један од прихватљивих сектора за подршку.

Посебни критерији дефинишу физичку величину газдинства на почетку подношења пријаве у смислу броја грла, површине засада или усјева које подносиоци пријаве односно газдинства морају испунити како би пријава била разматрана. Испуњеност ових критерија ће се провјерити на основу ажуриране регистрације пољопривредног газдинства.

Подносилац пријаве ће бити дужан правдати трошак укупних прихватљивих ставки предвиђених за реализацију пројекта, а прихватљиве инвестиције и трошкови се односе на набавку опреме, машина, алата, комуникацијских уређаја, хардвера и софтвера за контролу, праћење, управљање и надзор производних процеса.

Пријавни образац и остала пратећа документација за пријаву доступна је на званичној интернет страници EU4BusinessRecovery пројекта.

Све информације о критеријима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве погледати у Смјерницама за подносиоце пријава ОВДЈЕ.

Сви заинтересовани за учешће у јавном позиву пријаву пројекта са потребном документацијом требају доставити путем интернет платформе https://javnipoziv.undp.ba до 16.06.2023. године до 15 часова.

Инструкције за кориштење интернет платформе можете пронаћи на: https://javnipoziv.undp.ba

Додатна питања у вези овог позива могу се доставити путем платформе https://javnipoziv.undp.ba у периоду од 15.05.2023. до 02.06.2023. године.