Вијести

Подстицаји за развој пољопривреде повећани на 120 хиљада KМ

За подстицање развоја пољопривреде у овој години из општинског буџета ће бити издвојено 120 хиљада KМ, што је за 20 хиљада више у односу на прошлу годину.

Ову одлуку подржали су одборници на данашњој 22. сједници Скупштине општине Србац на којој је усвојен Програм обезбјеђења и кориштења новчаних средстава за подстицање развоја пољопривреде за 2023. годину.

Предвиђена је реализација девет мјера и то додјела пластеника са додатном опремом путем самофинансирања у износу до 30 хиљада KМ, суфинансирање набавке нових пољопривредних прикључних машина до 27.500 KМ и подршка подизању нових вишегодишњих засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда до 7.600 KМ.

За увођење система за наводњавање у ратарској, повртларској и воћарској производњи издвојиће се до 15.000 KМ, за пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њихово повезивање са тржиштем кроз Kластер ГЛС до 4.900 KМ и субвенције пољопривредним произвођачима за произведено и продано млијеко до 17.500 KМ.

Програмом је предвиђен и подстицај за произведено и продано поврће у заштићеном простору (пластеницима) до 7.500 KМ, субвенције удружењима пчелара за проширење пчелињих друштава до 4.000 KМ и субвенције за производњу и узгој квалитетних приплодних крмача и супрасних назимица које се воде у матичној евиденцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС у износу до 6.000 KМ.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да ако по некој од ових мјера остане средстава, односно не буде довољан број пријављених, могу се распоредити на неку од других мјера, али под условом да укупан износ не буде већи од предвиђених 120 хиљада KМ.

Он је додао да је првобитно било предвиђено да се суфинансира осам мјера али је у међувремену ресорно министарство донијело наредбу поводом појаве Афричке свињске куге, због чега је забрањен рад сточних пијаца и продаја меса ван пословног простора.

“Одржана је сједница локалног кризног штаба у Српцу и Савјета за пољопривреду који је предложио додатну мјеру како би се подржао сектор свињогојства, односно узгој квалитетно приплодних крмача и супрасних назимица, у циљу стварања квалитетног товног материјала и добијања меса најбољег квалитета. Средства смо обезбиједили прерасподјелом из других мјера и намијенили за овај сектор”, рекао је Михољчић.

Одборник Јордан Kуваља, предсједник Савјета за пољопривреду, рекао је да је похвално што се сваке године из општинског буџета издвајају већа средства за подстицање развоја пољопривреде.

“Уз значајне подстицаје који се издвајају на нивоу Републике Српске, то ће значајно утицати на стварање већих пољопривредних газдинстава и бољих услова у пољопривреди”, рекао је Kуваља.

Одборник Александар Бабић рекао је да је добар приједлог Савјета за пољопривреду за уврштавањем додатне мјере и додао да има подршку Kлуба одборника СНСД-НДП-УС како би што више људи било обухваћено овом, као и другим мјерама предвиђеним за ову годину.

Данашњој сједници Скупштине општине Србац присуствовала су 23 одборника а одсутни су били одборници Желимир Урић и Драган Лепир.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Обиљежен Дан борца

Поводом 4. јула, који се у свим републикама бивше Југославије славио као Дан борца, делегација СУБНОР-а обишла је споменике жртвама фашистичког терора на подручју наше оптшине и положила вијенце.

Предсједник скупштине србачког СУБНОР-а, Боривоје Сладић, рекао је да је на данашњи дан 1942. године у Београду донесена одлука о дизању оружаног устанка свих народа и народности Југославије ради ослобођења земље од окупатора.

“На подручју општине Србац у току Другог свјетског рата у партизанским јединицама било је око 1300 бораца. У борбама у те четири године погинуло је 468 бораца, страдало је 506 жена и дјеце као цивилне жртве рата, тако да укупни губици у људству у нашој општини износе 974 лица или око пет одсто укупног броја тадашњих становника у нашој општини. У знак захвалности за страдале суграђане од 1952. до 1988. године подигнуто је 25 спомен обиљежја”, рекао је Сладић.

Данас је делегација СУБНОР-а положила цвијеће на споменике у Дугом Пољу, Доњим и Горњим Kладарима и у центру Разбоја Љевчанског гдје је спомен обиљежје подигнуто за 116 жртава из ових села у току Другог свјетског рата.

Делегација СУБНОР-а организовала је и Дан сјећања на погибију два народна хероја и 108 погинулих бораца Пролетерског батаљона у суботу, 1. јула, у Доњим Срђевићима код споменика Данку Митрову. Том приликом присутне на овај догађај подсјетио је предсједник србачког СУБНОР-а Богдан Давидовић.

“Народни херој Данко Митров погинуо је недалеко од овог споменика 10. јуна 1942 године. Његов ратни друг и народни херој Здравко Челар такође је положио живот на подручју Мотајице. У борбама на Мотајици у Народноослободилачком рату (НОР) погинула су још четири ратна команданта и народна хероја и то Есад Миџић, Новак Пивашевић, Фадил Шерић и Бранко Тубић-Јелин.

“Истину треба сагледати без идеолошких предрасуда и доћи до тачног броја страдалих јер су жртве за вријеме НОР-а били рођаци, комшије, пријатељи и кумови, углавном Срби које и данас не краси саборство и јединство”, рекао је Давидовић.

Снажно невријеме погодило Стари Мартинац

Јако олујно невријеме, праћено кишом и градом величине љешника, погодило је у суботу 1. јула око 20 часова Стари Мартинац и причинило велике штете на пољопривредним културама.

Обилна киша изазвала је бујичне поплаве, услијед којих је дошло до оштећења путне комуникације. Припадници Територијалне ватрогасне јединице Србац су, због бујичних поплава, евакуисали једно лице из породичне куће и привремено га смјестили код родбине.

Погођено подручје невременом обишли су шеф Одсјека за послове Цивилне заштите Србац, Милутин Kојић, и самостални стручни сарадник за послове Цивилне заштите, Далибор Kошутић.

“Одмах смо на терен упутили грађевинске машине и ради се на отклањању оштећења на путевима. Мјештани Мартинца који су претрпјели штету на пољопривредним усјевима захтјев за процјену штете могу предати у пријемној канцеларији општине Србац, а посебно формирана комисија за процјену штете утврдиће стварно стање настале штете”, рекао је Kошутић.

Интервју начелника општине Млађана Драгосављевића

Начелник општине Млађан Драгосављевић дао је интервју за портале banjaluka.net i nacelnik.net у којем је говорио о стању у области привреде, новој интернет презентацији “Инвестирајте у Србац”, добијању BFC SEE сертификата, пројекту Agrolife за србачке пољопривреднике, пронаталитетним мјерама, пројектима саобраћајне и здравствене инфраструктуре, развоју туризма, раду мјесних заједница и будућим плановима.

Интервју можете прочитати ОВДЈЕ.

Почео јубиларни 40. сазив Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац”

Четрдесет академских сликара из 13 земаља узело је учешће у јубиларном 40. сазиву Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ који је синоћ свечано отворен у Дому културе „Угљеша Којадиновић“ у Српцу и трајаће до 9. јула када ће у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бардачи бити организована завршна изложба.

Радован Митраковић, директор Центра за културу и спорт Србац, рекао је да умјетници другу годину заредом стварају на тему „Спас планете Земље – Оаза Србац“ а највриједнији радови ући ће у фундус колоније који броји 672 слике.

“На приједлог оснивача колоније Рајка Петковића, овај и прошлогодишњи сазив смо саставили у један догађај окупљајући умјетнике из цијелог свијета који упућују заједнички апел за очувањем еко система наше планете и резервата Бардача. Трудили смо се да окупимо рекордних 40 сликара за јубиларни сазив у чему смо успјели”, рекао је Митраковић.

Он додаје да је троје сликара који су били најављени, спријечено из здравствених и других разлога да дођу на колонију, али ће учествовати путем интернета у њеном раду и послаће слике на задату тему.

Митраковић каже да су покушали довести и једну реномирану умјетницу из Египта, али због проблема са визом на крају није могла потврдити учешће.

“Поносни смо што смо обезбиједили долазак врхунских умјетника који су остварили значајне интернационалне успјехе, а њихова искуства ће нарочито значити полазницима школе сликања коју смо ове године издигли на виши ниво јер ће млади таленти по први пут радити са професионалним бојама и платнима”, рекао је Митраковић и упутио захвалност донаторима и Општини Србац на подршци.

Колонију је званично отворио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да се увјерио у одличну организацију достојну јубилеја и изразио наду да ће умјетници пронаћи потребну инспирацију.

“Многи од вас сликара овдје су први пут а неки узимају учешће већ годинама и надам се да ћете одавде понијети само лијепе успомене. Надам се да ће наш фундус постати још богатији за бројна ликовна дјела која ће бити на понос свих нас”, рекао је начелник Драгосављевић.

Црногорска умјетница Јелена Вушуровић каже да је већ годинама редован учесник бардачке колоније и истиче да јој је част што је изабрана за члана умјетничког савјета.

“Ми се сви овдје осјећамо као једна велика породица и то је оно што Бардачу издваја од других колонија. Потрудићемо се да дјела која будемо стварали говоре умјесто нас и пошаљу поруку да је овакве природне драгуље потребно сачувати како би у њима могла уживати и будућа покољења”, рекла је Вушуровић.

На отварању колоније посјетиоци су могли погледати радове академског сликара Далибора Даде Ћетковића из Бара на његовој 23. самосталној изложби.

“Слике припадају великом циклусу под називом „Антарес“ који је настао прије три године док сам боравио у САД-у. Представио сам само један дио радова јер су остале тренутно изложене у Смедеревској Паланци и ово је по први пут у мојој каријери да паралелно организујем двије изложбе”, рекао је Ћетковић.

На четрдесетом сазиву бардачке колоније учествују академски сликари из Русије, Сједињених Америчких Држава, Енглеске, Италије, Турске, Шведске, Бугарске, Албаније, Србије, Хрватске, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Републике Српске.