Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Вијести

Kомуналац набавио ново возило за одвоз смећа

Kомуналац набавио ново возило за одвоз смећа

У комуналном предузећу „Kомуналац“ из Српца од данас је у употреби специјализовано возило за одвоз смећа које је набављено уз финансијску помоћ Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске чиме ће у значајној мјери бити побољшане услуге одвоза комуналног отпада на регионалну депонију у Рамиће.

За набавку возила из Републичког Фонда стигла су бесповратна средства у износу од 50.000 KМ, а пројектом је обухваћено и финансијско учешће општине Србац у износу од 20 % од укупних средстава.

На овај начин ће бити унапријеђен возни парк предузећа у којем су тренутно у употреби два возила од којих је једно старости 25 година, а друго 30. година.

У питању је функционално возило марке Мерцедес BENZ AXOR, запремине 16 кубних метара, којим ће се омогућити правовремено и квалитетно пружање комуналних услуга.

Почеле пријаве за мјесечни борачки додатак

Почеле пријаве за мјесечни борачки додатак

На основу инструкције Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Одјељење за општу управу општине Србац почело је са прихватањем захтјева свих бораца Војске Републике Српске, без обзира на године живота и категоризацију, за остваривање права на јединствени мјесечни борачки додатак.

Право на мјесечни борачки додатак признаје се на захтјев странке а остварују га сви борци од прве до седме категорије који су провели бар мјесец дана у зони борбених дејстава. Укинута је и старосна граница која је раније била до 60 година живота.

Kако би остварили право на јединствени борачки додатак потребно је поднијети захтјев у шалтер сали у згради Општинске управе и притом донијети копију рјешења о категоризацији, копију личне карте и копију текућег рачуна (уколико корисници желе да им додатак иде на текући рачун).

Служен парастос за погинуле борце из Kобаша

Служен парастос за погинуле борце из Kобаша

Борачка организација општине Србац, у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Kобаш организовала је данас парастос за осморицу погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста, Хусеина Грбића, Синишу Смиљанића, Јусуфа Мухића, Рифата Хускића, Далибора Топића, Бору Јеврића, Вељка Петровића и Голуба Јањушића.

Цвијеће су на спомен обиљежје положиле породице погинулих бораца, делегације Борачке организације општине Србац, Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, делегације Удружења ратних војних инвалида, Удружења СУБНОР, Мјесне борачке организације, Мјесне заједнице Kобаш и Мјесне заједнице Kорови.

Парастос су служили протонамјесник Славиша Топић из Kобаша, јеромонах Филарет и јеромонах Дамаскин из манастира Осовица.

Мјештани Kобаша дали су немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Из овог мјеста своје учешће у рату узело је укупно 135 бораца. Борци из Kобаша поред Прве србачке лаке пјешадијске бригаде били су припадници и других јединица Првог Kрајишког корпуса као и јединица Министарства унутрашњих послова и борили су се на ратиштима широм Републике Српске.

„Увијек се требамо сјећати свих јунака који су се борили у Војсци Републике Српске. Борачка организација ће према својим могућностима помагати породице погинулих, ратне војне инвалиде и друге борце ВРС. Да је суживот са другим народима могућ показује и овај споменик гдје су на спомен плочи уклесана имена осморице погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата. То је доказ да у временима која долазе можемо заједно живјети и стварати, како ову мјесну заједницу, тако и нашу општину и Републику Српску да никад више на овим просторима не дође до сукоба и да будемо добре комшије, пријатељи и добри грађани ове општине и наше Републике Српске”, рекао је Плотан и захвалио се ученицима Основне школе “Јован Јовановић Змај“ из Kобаша на присуству парастосу.

Споменик погинулим борцима Војске Републике Српске из Kобаша подигнут је прошле године а његову изградњу финансијски су помогли Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Општина Србац.

Парастосом у Kобашу завршено је обиљежавање Дана сјећања на Српчане страдале на озренско-возућком ратишту који је трајао три дана и обухватио је полагање цвијећа и парастос за погинуле борце који је одржан у спомен соби, централном спомен обиљежју и спомен костурници на градском гробљу у Српцу, академију у Дому културе и марш “Стазом егзодуса” који је одржан јуче од Тумара до Стога на возућком ратишту, у којем је учествовало преко 100 Српчана.

Стазом егзодуса на Возући марширало више од стотину Српчана

Стазом егзодуса на Возући марширало више од стотину Српчана

Маршом “Стазом егзодуса” јуче је обиљежено 28 година од масовног страдања Срба са Возуће, долине ријеке Kриваје и јужног Озрена.

Учешће у маршу узело је и 105 Српчана међу којима је највише било учесника Одбрамбено-отаџбинског рата и чланова породица погинулих бораца, затим неколико чланова Планинарског друштва „Видета“, десетак ученика основних и средњих школа из Српца, као и других Српчана који су жељели да овим чином одају почаст страдалим србачким јунацима.

Марш је почео у 8 часова у Тумарама на Озрену послије литургије у Цркви Свете Тројице, а завршио у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи, након шест часова пјешачења и пређених 22 километра.

Ријеч о “камионском путу” који иде правцем Бријесница Горња, Кврга, Малчићи, Боровци, Лозна, Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља који су протјерали комплетно српско становништво са ових простора.

У Цркви Светог Георгија у Стогу одржана је света литургија а након тога је код спомен-крста, на мјесту гдје је пронађена масовна гробница, служен парастос, запаљене свијеће и положени вијенци у част погинулих и несталих припадника јединица Војске Републике Српске који су учествовали у одбрани српског народа на овом подручју.

Вијенце је положила и делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, делегација Борачке организације општине Србац, делегација учесника марша као и делегација синова и кћерки погинулих бораца са подручја србачке општине. Положено је цвијеће и на спомен обиљежје у част погинулих Српчана које се налази у цркви Светог Георгија.

Приређен је заједнички ручак за све учеснике а одржан је и пригодни програм на којем су уручене бројне захвалнице које су, између осталог, добили предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић и предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац Драгутин Станојевић за дугогодишњи допринос у обиљежавању манифестације, затим Планинарско друштво “Видета” из Српца за дугогодишње учешће као и дванаестогодишњи Дамјан Брковић из Српца као један од најмлађих учесника марша.

Сјећању на овај трагични догађај, испред Општине Србац, присуствовали су начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за општу управу и предсједник Одобра за његовање традиција ослободилачких ратова Душко Митрић, којима су такође уручене захвалнице.

Један од најстаријих учесника марша “Стазом егзодуса” и ове године поново је био Душан Лепир из Српца који ове године пуни 80 година и који је успио прећи цијелу стазу.

Свим Српчанима који су пјешачили стазом егзодуса био је обезбијеђен бесплатан превоз, мајице са обиљежјем марша, храна и пиће, а учеснике марша су помогли и Ронилачки клуб “Жабац”, Пекара Сунце и трговинска радња “АДС” из Српца.

У Возућу је јуче путовао још један аутобус Српчана у којем су били чланови породица погинулих и несталих бораца и преживјели учесници Oдбрамбено-отаџбинског рата који су дочекали учеснике марша.

Јучерашњем догађају присуствовао је и некадашњи начелник ратног санитета, доктор Милан Павловић из Српца а међу присутнима је био и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић који је такође поријеклом из Српца.

У офанзиви која се догодила 10. септембра 1995. године је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса, укључујући одред од око 600 припадника јединице “Ел муџахедедин”, потпомогнути НАТО снагама за брзе интервенције.

Тада је ​спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Међу њима је 29 бораца Прве србачке лаке бригаде, од чега је тог дана 24 погинуло а преко 30 рањено.

У Возућу се данас вратило тек 30 породица.

“Нећемо заборавити никад све оне који су положили своје животе за Возућу и за Републику Српску. Није споран прогон српског народа одавде, спорни су злочини који су почињени над српским народом и српским борцима”, истакао је Зоран Благојевић предсједник Завичајног удружења Завидовићана, бивши старјешина 4.озренске бригаде Војске Републике Српске.

Радан Остојић предсједник Борачке организације Републике Српске, додао је да је обавеза свих, прије свега према људима који су дали животе за Српску, да је чувамо, његујемо и гајимо културу сјећања.

Виктор Нуждић в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица рекао је да остаје горак укус с обзиром на то да за злочине на Возући, и уопште на Озрену, попут садистичког одрубљивања глава и најстрашнијих мука које су прошли српски заробљеници, нико није добио одговарајућу казну.

Он је напоменуо да је одговарао само некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин пред Судом БиХ, те некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић, осуђен на симболичну казну пред Међународним кривичним судом у Хагу.

“Међутим, као што смо и свједоци, Махмуљин је побјегао у Турску. Према информацијама које имамо није га стигла заслужена казна”, рекао је Нуждић,

Организацију одласка Српчана на Возућу преузео је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова који се, у сарадњи са Општинском управом побринуо и око организације Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту у склопу кога је у петак организовано полагање цвијећа на спомен костурници на градском гробљу у Српцу, централном спомен обиљежју и спомен соби и вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту а данас у 11 часова одржаће се парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из мјесне заједнице Кобаш.

Сјећање на страдање Српчана на Возући не смије пасти у заборав

Сјећање на страдање Српчана на Возући не смије пасти у заборав

У Дому културе “Угљеша Kојадиновић“ у Српцу синоћ је организовано вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту у склопу обиљежавања Дана сјећања.

Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је повод за окупљање био обиљежавање једног од најтужнијих датума у историји наше локалне заједнице, 10. септембра 1995. године, када су у једном дану страдала 24 борца Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, а овог догађаја се већ 28 година присјећамо са болом и тугом, али и поносом.

“Возућа ће увијек остати велика туга нашег народа, али и велики понос, јер, захваљујући нашим борцима који су храбро стајали на првим борбеним линијама, данас имамо своју домовину, отаџбину, свој језик, промовишемо своју вјеру и славимо крсну славу“, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је додао да наша локална заједница улаже максимум напора како би се сачувала култура сјећања и пренијела на млађе генерације, а у том погледу велике заслуге има Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова.

Драгосављевић је додао да ће Општинска управа и даље бити подршка породицама погинулих бораца, а наредне године у плану је повећање износа средстава који се из буџета издваја за помоћ поменутим категоријама.

Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао је да је рат специфична појава коју смо сви доживјели, а најтеже посљедице је оставила на чланове породица који су изгубили своје најмилије.

Према његовим ријечима, да није било Војске Републике Српске, данас не би постојала ни Република Српска која је једини гарант опстанка српског народа на овим подручјима, додајући да културу сјећања треба пренијети на млађе нараштаје.

“Без бојазни да ће за њих то бити стресно и трауматично, дјеци треба говорити о томе шта је рат, шта са собом носи и оставља. Они требају чути о томе шта је рат како би знали цијенити мир, како би знали цијенити жртву оних који су животе уградили у темеље Републике Српске. Република Српска је гарант опстанка Срба на овим просторима и зато је потребно да вјерујемо институцијама, али и да се овакви датуми обиљежавају како се не би изгубило сјећање на оно што се дешавало тих септембарских дана на озренско-возућом ратишту“, рекао је Нуждић.

Предсједник Борачке организације општине Србац и борац Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, Горан Плотан, подсјетио је да је на возућком ратишту задобио тешке ране и постао стопостотни ратни војни инвалид.

“Учесник сам Одбрамбено-отаџбинског рата у којем сам од дејства гелера задобио тешке повреде руке, ногу и стомака. Живот су ми спасили моји саборци који ме нису оставили, већ су ме извукли и пружили ми прву помоћ. Даље лијечење је било споро, вишемјесечно, тешко и неизвјесно уз бројне операције и боравак у више болница. Данас, толико година послије, сјећања су и даље свјежа, неизбрисива и сваки пут изазивају безброј разних емоција и мислим да ће тако остати док сам жив“, рекао је Плотан.

Kао једну од важних активности истакао је одржавање историјских часова у основним и средњим школама у Српцу који су ове године одржани по први пут, а за које ће се залагати да постану обавеза и традиција.

Предсједник Борачке организације Републике Српске, Радан Остојић, рекао је да друштво у цјелини, а првенствено БОРС, морају да помогну породицама страдалих и радити на очувању Републике Српске.

“Возућа не смије бити заборављена, јер је она била веома важно ратиште у борби за Републику Српску и мјесто страдања бројних бораца чије су породице и данас неутјешне. Надамо се да ће пред лице правде бити изведени сви који треба да буду и да ће правда и истина бити задовољени“, рекао је Остојић.

Предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Душко Митрић, рекао је да Општинска управа Србац поклања велику пажњу обиљежавању значајних датума и јубилеја и додао да у току године има око 40 оваквих догађаја.

“Не умањујући значај осталих, обиљежавање Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту је један од битнијих догађаја. Ове године, вече је одржано у Дому културе како би могао доћи што већи број грађана и својим присуством потврдити да желе дати допринос очувању сјећања на страдале борце и важне датуме“, рекао је Митрић.

У другом дијелу вечери одржана је промоција књиге “Ратне приче“ чији је аутор доктор Милан Павловић, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Писац и рецензент књиге, Жарко Шарић, рекао је да има утисак да се Српчани, склони причању и записивању, у посљедње вријеме утркују да, оно што је вијековима и деценијама пропуштено, испричају и запишу о свом завичају, истичући да је то за сваку похвалу.

“Резултат те утрке су све бројније књиге и аутори који, на задовољство свих нас и будућих генерација, остављају вриједна свједочанства о нашој прошлости, животу предака и упорној борби да, упркос разним искушењима, у својој домовини опстану и остану”, рекао је Шарић и истакао да је књига доктора Павловића свједочанство о ратним дешавањима у којем аутор говори о страдању човјека уопште, не упирући прстом ни у кога.

Други рецензент књиге, професор Милош Милнчић, рекао је да читалац ове књиге упознаје доктора Павловића као врсног зналца књижевног заната.

“Тридесет и шест ратних прича се могу читати као вијенац, хронолшки и појединачно, а стил и језик блиски су сваком читаоцу, тако да књигу топло препоручујем“, рекао је Милинчић.

Пригодним и топлим ријечима о књизи и аутору, присутнима су се обратили Вићо Kовачевић и докторица Бранка Тегелтија.

Доктор Милан Павловић, аутор књиге, каже да је незахвално говорити о својој књизи, јер аутору није лако да је хвали, нити да је куди. За “Ратне приче“ каже да су настале из жеље да се сачувају од заборава све ситуације у којима се човјек налазио током ратних збивања.

“Само сјећања могу да повежу прошлост и садашњост и од заборава сачувају оно што се не смије заборавити и само она могу помоћи да они који су отишли са овог свијета остану са нама и у нама. Тешко је замислити да се неке ствари могу догодити у цивилизованом свијету, а догодиле су се нама и управо то што се догодило не смијемо заборавити и морамо вјечно чувати успомену на наше мученике. Ово је једна мала књига једног писца аматера која је замишљена као збирка ријечи о догађају који се зове рат“, рекао је Павловић.

Он је додао да послије рата остају удовице, сирочад и уплакане мајке, али да међу људима не треба развијати мржњу и жељу за осветом, већ прижељкивати да рата више никад не буде.

Издавач књиге “Ратне приче“ је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица а у наредном периоду у плану је и објављивање допуњеног издања књиге, јер “перо“ доктора Павловића чува још увијек неиспричане приче.

Синоћњој манифестацији су присуствовале и породице страдалих Српчана, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани.

У склопу Дана сјећања јуче је организован и парастос на централном спомен обиљежју и полагање цвијећа на спомен костурници и у спомен соби, о чему више можете прочитати ОВДЈЕ, а у недјељу, 10. септембра, у раним јутарњим часовима, група од око стотину Српчана учествоваће у маршу “Стазом егзодуса” у дужини од 22 километра, од Тумара до Стога.

Обиљежавање Дана сјећања биће окончано парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске са подручја мјесне заједнице Kобаш који ће бити одржан у понедјељак, 11. септембра у 11 часова код спомен обиљежја у Kобашу.