Вијести

Објављен правилник за набавку Беларус трактора

Правилник за набавку BELARUS трактора кроз програм „Село Републике Српске – моје мјесто за живот“ објављен је на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Право учешћа имају сви носиоци регистрованог пољопривредног газдинства:

• рођени 1986. године и касније
• чије је газдинство регистровано до 15. маја 2026. године

Учешће пољопривредника износи 40% укупне вриједности трактора, док се преостали дио финансира кроз програм.

Пријаве почињу након објављивања Правилника у Службеном гласнику Републике Српске, а рок за подношење захтјева биће 10 дана од дана објављивања.

Модели трактора обухваћени програмом:

• Belarus 82.1
• Belarus 820 Standard
• Belarus 820 Раван мост
• Belarus 921.3 Воћарски
• Belarus 952
• Belarus 952 Моноблок
• Belarus 1021
• Belarus 1021.3
• Belarus 1221.3

Савјетује се свим заинтересованим младим пољопривредницима да на вријеме припреме потребну документацију и прате објаву у Службеном гласнику Републике Српске како не би пропустили рок за пријаву.

Линк за правилник ОВДЈЕ.

Почетак рехабилитације пута Лакташи–Србац биће озваничен у сриједу

У сриједу, 8. јула биће озваничен почетак рехабилитације пута од Српца до Лакташа у дужини од око 30 километара, најављено је из „Путева Републике Српске“.

Почетак овог пројекта озваничиће вршилац дужности директора предузећа „Путеви Републике Српске“ Мирослав Јанковић, начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, градоначелник Лакташа Мирослав Бојић и високи званичници Српске, када ће у радове бити званично уведен извођач радова „МГ Минд“ Мркоњић Град.

Свечана церемонија биће одржана испред спортске дворане “9. јануар” са почетком у 15 часова. Позивају се грађани да својим присуством увеличају овај догађај.

Вриједност уговорених радова износи 18.974.963 КМ, што ће бити финансирано од стране ЈП „Путеви РС” из грант средстава Владе Републике Српске и властитих средстава ЈП „Путеви РС“, а рок за извођење радова је 24 мјесеца.

Србачки пензионери настављају са бригом о својим члановима: За помоћ издвојено око 250 хиљада КМ

Удружење пензионера општине Србац наставило је да пружа значајну подршку својим члановима кроз различите видове помоћи, а током прошле године реализоване су бројне активности које су допринијеле побољшању услова живота пензионера.

То је истакнуто на редовној годишњој извјештајној Скупштини Удружења пензионера општине Србац, на којој су усвојени извјештај о раду и финансијском пословању за 2025. годину, као и програм рада и финансијски план за 2026. годину.

Сједници су присуствовали и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић, који су истакли значај сарадње са удружењем и подршку коју локална управа пружа пензионерској популацији.

Након минуте ћутања којом је одата почаст преминулим члановима, присутнима се обратио начелник Драгосављевић, захваливши пензионерима за допринос који су током свог радног вијека дали развоју локалне заједнице.

„Општинска управа је била и биће партнер вашем удружењу, имајући у виду број људи које окупљате, значај који имате за друштво и квалитетан рад који проводите на подручју општине“, поручио је Драгосављевић.

Секретар Удружења пензионера Србац Славко Малешевић навео је да од укупно 2.692 пензионера са подручја општине чак 93 одсто њих чине чланови удружења, што, како је истакао, показује велико повјерење пензионера у њихов рад.

Говорећи о положају најстарије популације, Малешевић је нагласио да је потребно наставити са унапређењем пензионерског стандарда, јер просјечна пензија у општини Србац, према његовим ријечима, износи 566 марака.

„Очекујемо да се настави са измјенама законских рјешења како би се пензије чешће усклађивале са растом плата и трошкова живота. Такође, потребно је додатно унаприједити здравствену заштиту пензионера и доступност лијекова“, рекао је Малешевић.

Он је посебно издвојио резултате рада удружења у протеклој години. За породице преминулих чланова исплаћене су накнаде за сахране у износу од око 60.000 КМ, док је огревно дрво набављено за 310 пензионера под знатно повољнијим условима, чиме су остварене уштеде веће од 100.000 КМ.

Такође, 110 пензионера упућено је на бањску рехабилитацију средствима Владе Републике Српске, Општине Србац и удружења, док је једнократну новчану помоћ добило 416 пензионера слабијег материјалног стања, тешко обољелих и најстаријих чланова.

„Укупна вриједност свих активности и помоћи које смо обезбиједили нашим члановима током године износи око 250.000 марака. То показује да наше удружење није само административна организација, већ мјесто које свакодневно пружа конкретну помоћ својим члановима“, истакао је Малешевић.

Он је захвалио Општини Србац и начелнику општине на подршци кроз редовно финансирање рада удружења и суфинансирање бањске рехабилитације, као и Удружењу пензионера Републике Српске на доброј сарадњи.

О висини пензија и потребама пензионера говорио је и начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић, који је нагласио да локална управа кроз различите програме настоји да помогне најугроженијим категоријама становништва.

Он је навео да су у буџету општине предвиђена средства за посебне видове помоћи, укључујући подршку борцима, ратним војним инвалидима и социјално угроженим грађанима.

„Доста пензионера користи овај вид једнократне новчане помоћи за трошкове сахрана, лијечења, стамбеног збрињавања и друге потребе. Обавеза свих нас је да не дозволимо да било ко у 21. вијеку буде без основних животних намирница“, рекао је Митрић.

На крају сједнице присутне је поздравио и предсједник Удружења пензионера Србац Остоја Ромић, захваливши свима на доласку и подршци.

Предсједник Републичког удружења пензионера Ратко Трифуновић и предсједник Скупштине Удружења пензионера Републике Српске Слободан Брдар, који су редовни гости ових скупова, оправдано су изостали са овогодишње сједнице.

Извор: Радио Србац

Делегација општине Србац присуствовала обиљежавању страдања Срба средњег Подриња и регије Бирач

Делегација општине Србац коју су чинили начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић присуствовала је данас у Братунцу парастосу за 3.267 српских жртава из средњег Подриња и регије Бирач, које су припадници муслиманских снага убили од 1992. до 1995. године.

Они су положили цвијеће код спомен-крста на братуначком гробљу, а заједно с њима у делегацији је био и вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, који је поријеклом из Српца.

Парастос је служио Његова светост патријарх српски Порфирије а међу присутнима су били предсједник Републике Српске Синиша Kаран, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, премијер Саво Минић, као и предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Присутни су били и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, министри у Влади Републике Српске, народни посланици, представници Српске у заједничким институцијама, влада Србије и Црне Горе, руски амбасадор у БиХ Игор Kалабухов, те сенатор Републике Српске Александар Вулин.

Парастосу су присуствовали и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, представници организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, начелници општина из средњег Подриња и Бирча и велики број вјерника.

Помен се дао за 3.267 српских жртава из средњег Подриња и Бирча убијених од 1992. до 1995. године, а поводом 34 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 војника и цивила, а заробљено 22 од којих нико није преживио.

Претходно је патријарх Порфирије служио литургију у порти Храма Успења Пресвете Богородице у Братунцу.

Овогодишње обиљежавање одржавало се под слоганом “У Братунац се не зове, у Братунац се иде”.

Завршен 43. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“: Умјетност у служби природе и културе

Свечаном изложбом радова у Градској галерији „Рајко Петковић“ у Српцу синоћ је завршен 43. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“, једне од најстаријих ликовних колонија у БиХ и некадашњој Југославији, која већ више од четири деценије успјешно повезује умјетност, природу и различите културе.

Током неколико дана стваралачког дружења, 34 умјетника из 12 земаља свијета, инспирисана овогодишњом темом „Лет изнад тишине“, својим дјелима обогатила су фундус Колоније, доносећи препознатљив умјетнички израз и јединствено виђење задате теме

Директор Центра за културу и спорт Србац Радован Митраковић рекао је да је сваки сазив Колоније на свој начин посебан, али да је овогодишње окупљање донијело изузетно квалитетна дјела настала спајањем различитих култура и умјетничких приступа.

„Бардачки екосистем је годинама озбиљно нарушен, али су умјетници својим радовима послали снажну поруку о потреби његовог очувања и обнове. Посебно ме радује што су ове године учествовала и три вајара, па Колонија постепено прераста у својеврсни умјетнички симпозијум. Један од наших најважнијих циљева јесте стварање нових генерација умјетника из Српца које ће наставити традицију ове манифестације. Охрабрује чињеница да је све више младих који уписују Академију умјетности и вјерујем да ће управо они наставити ову лијепу причу“, рекао је Митраковић.

Он је додао да фундус Ликовно-еколошке колоније данас броји 772 умјетничка дјела, која се чувају у власништву Центра за културу и спорт Србац.

„Иако постоји велико интересовање грађана и институција за откуп појединих слика, оне нису на продају. То је културно благо које смо стварали више од четири деценије и остаће трајно власништво Колоније“, нагласио је Митраковић.

Умјетнички руководилац Колоније, академска сликарка Јелена Вушуровић, оцијенила је да је овогодишњи сазив један од најквалитетнијих у досадашњој историји Колоније.

„Није пресудан број учесника, јер их је некада било и више, већ квалитет онога што је настало. Огромна енергија, рад и посвећеност које су умјетници уложили дали су изванредне резултате и вјерујем да смо успјешно одговорили свим изазовима овогодишњег сазива“, рекла је Вушуровићева.

Умјетник Фаваз Арнаут из Дубаија истакао је да је током каријере учествовао на бројним ликовним колонијама и изложбама широм свијета, али да му је ово први боравак у Босни и Херцеговини и на Ликовно-еколошкој колонији „Бардача-Србац“.

„Веома сам срећан што сам имао прилику да будем дио ове колоније, која је организована на веома високом нивоу. Атмосфера је пријатељска, а одушевљен сам гостопримством, природом и самим мјестом. Овакво окружење представља снажну инспирацију и омогућава нам да кроз своја дјела представимо културу и традицију земаља из којих долазимо“, рекао је Арнаут.

Академска сликарка Кетеван Јавакиндзе из Грузије истакла је да јој је велико задовољство што је била дио овогодишње Ликовно-еколошке колоније.

„Веома сам срећна што сам укључена у овај диван пројекат. Овдје су се окупили умјетници из различитих дијелова свијета и имали смо прилику да кроз дружење и стваралаштво размјењујемо емоције, искуства и говоримо о културама из којих долазимо. Вјерујем да смо сви ми културни амбасадори својих земаља и да овакви сусрети доприносе међусобном разумијевању и повезивању народа. Захвална сам организаторима на срдачној добродошлици, одличној организацији и топлом гостопримству“, рекла је Јавакиндзе.

И ове године организована је школа сликања за младе таленте са подручја општине Србац. Међу полазницима била је и Јана Драгојевић, која је до сада остварила запажене резултате на бројним ликовним конкурсима.

„Први пут сам учествовала у школи сликања и заиста сам уживала. Насликала сам дјевојку у народној ношњи. Није ми био циљ да урадим што више радова, већ да пажљиво радим и искористим прилику да од искусних сликара добијем што више савјета. Захвална сам свима који су нам посветили вријеме и помогли током рада“, рекла је Јана.

У оквиру завршне свечаности проглашени су и побједници избора за најуређеније двориште на подручју општине Србац, који традиционално организују Центар за културу и спорт Србац и Радио Србац.

Према одлуци трочлане комисије, прво мјесто освојила је Сњежана Марић из Инађола, којој је ово друго признање, након што је за најуређеније двориште награђена и прије двије године.

„Цвијеће је моја велика љубав и са задовољством уређујем двориште, иако оно захтијева много труда и свакодневне бриге. Посебно ми је драго што сам поново освојила ову награду, која ми представља додатни подстицај да наставим да његујем оно што волим“, рекла је Марићева.

Друго мјесто припало је Бошку Јосиповићу из Корова, док је треће освојила Дејана Крупљанин из Инађола. Најуспјешнијим учесницима конкурса уручене су умјетничке слике настале на 43. сазиву Ликовно-еколошке колоније.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изјавио је да ће Општина Србац и убудуће пружати подршку овој манифестацији, која својим угледом и међународним карактером представља један од симбола културног живота локалне заједнице, те нагласио да је овогодишња Kолонија у потпуности испунила очекивања, како у умјетничком, тако и у организационом смислу.

„Мислим да је овогодишњи сазив, као и сви претходних година, у правом смислу те ријечи био успјешан. У умјетничком смислу био је изузетно плодотворан, што потврђује велики број насталих дјела, међу којима ће се, након стручне селекције, наћи и радови који ће обогатити фундус Kолоније. Увјерен сам да је ове године подигнута љествица и када је ријеч о организацији, али и броју учесника, што наредни сазив чини још већим изазовом. Имао сам прилику да се дружим са умјетницима и увјерим се колико су задовољни гостопримством, условима за рад и инспирацијом коју им пружа Бардача“, рекао је начелник и додао да Ликовно-еколошка колонија наставља да буде један од најзначајнијих промотера Српца у свијету, што потврђује међународни углед ове манифестације.

Завршној изложби присуствовали су и замјеник начелника Владимир Гужвић, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, одборници Скупштине општине Србац и бројни грађани.

Посебна захвалност изражена је братству Српског православног манастира Осовица, које сваке године срдачно дочекује и угошћава умјетнике.

На овогодишњој колонији су учествовала 34 академска умјетника из Русије, Грузије, Уједињених Арапских Емирата, Тајвана, Индије, Турске, Пољске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Хрватске и Републике Српске.