Вијести

Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу

Министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић и начелник општине Млађан Драгосављевић данас су обишли радове на обнови Омладинског дома у Српцу гдје ће бити обезбијеђен простор за галерију и депо слика из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача – Србац”.

Овај објекат је већ деценијама девастиран и неуслован за употребу у било које сврхе, а његовом санацијом наша општина ће добити нови простор за културне манифестације.

“Увјерили смо се да радови теку планираном динамиком. При крају је прва фаза санације објекта, за шта су обезбијеђена средства Владе Републике Српске и очекујемо да ће овај дио радова бити завршен за двије седмице. По завршетку друге фазе Србац ће добити мултифункционалан објекат који ће се, поред намјене за галерију слика, користити и за бројне културне манифестације за преко стотину посјетилаца, што је неопходно нашем граду”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он додаје да коначан завршетак радова диктирају финансијски услови, а како би објекат био пуштен у функцију потребно је обезбиједити око 100 хиљада KМ.

Радове је обишла и предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин као и директор ове установе, Радован Митраковић, који је рекао да се већ дуго рађа идеја о адаптацији некадашњег Дома младих за простор за галерију, умјетничке наступе и друге културне манифестације.

“Без подршке Министарства финансија РС тешко да бисмо могли реализовати овај пројекат. Простор је идеалан за ове намјене и мислим да ће, када галерија почне са радом, и много већи центри у окружењу моћи да нам завиде. Kада знамо да бардачка колонија траје већ 40 година, а фундус броји преко 700 слика, онда ова прича итекако добија на значају. То практично значи да ће у галерији моћи на годишњем нивоу да се налазе сталне поставке из властитог фундуса слика“, рекао је Митраковић.

Извођач прве фазе радова је фирма “МТ Модерне Техлоногије” из Бањалуке.

Одборници подржали рад комуналних предузећа: Водовод остварио добит а Kомуналац санирао губитак

Kомунално предузеће „Водовод“ из Српца пословало је позитивно у прошлој години са оствареном добити од 21.899 KМ док је комунално предузеће „Kомуналац“ санирало губитак из прошле године у износу од 37.822 KМ и стабилизовало своје пословање.

Ово су неки од закључака са 23. сједнице Скупштине општине Србац која је одржана у четвртак, 31. августа.

Директор KП „Водовод“, Дражен Стојковић, рекао је да су укупни приходи у прошлој години износили 2.363.030 KМ, што је за 21 одсто више у односу на план док су расходи износили 2.341.612 KМ или 20 одсто више од плана.

„Приходи од продаје воде повећани су за 37 одсто, највише због појачане потребе предузећа Перутнина Птуј, а значајно већи приходи остварени су на позицији изградње и оправке јер смо у прошлој години реализовали неколико значајних пројеката из области водоснабдијевања. Расходи су повећани јер смо имали значајно већу набавку материјала за реализацију водопривредних објеката, уз повећање трошкова електричне енергије, уља и мазива, отпис застарјелих потраживања и слично“, рекао је Стојковић.

Он додаје да су све обавезе плаћене на вријеме, од плата, регреса и других примања радника и обавеза према добављачима.

„Производња по извориштима је била стабилна и имали смо цијеле године уредно водоснабдијевање. Наша општина је веома богата извориштима и остварили смо производњу воде већу за седам одсто у односу на план. Хигијенска исправност воде је такође на завидном нивоу а прошле године је узет 251 узорак и сви су били исправни“, рекао је Стојковић.

У току прошле године радници Водовода имали су 1273 интервенције на водоводној мрежи од чега 954 квара а остало се односи на замјену неисправних водомјера, изградњу нових прикључака, ванредну контролу потрошача и слично.

„Почетком прошле године имали смо тежак квар на цјевоводу преко пута средње школе, што смо поправили властитим средствима и отклонили могућност нових пуцања а половином децембра смо такође имали тежак квар у ужем градском језгру али су наши радници цијелу ноћ радили на веома ниским температурама како би успјешно отклонили квар“, истакао је Стојковић.

Kада је ријеч о значајним пројектима, Стојковић издваја изградњу дистрибутивног цјевовода за насеља Сунце, Болничко брдо и Србац Село и пројекте изградње цјевовода у Разбоју Љевчанском и почетак изградње водовода у Илићанима.

У дискусији по овој тачки, одборник Александар Бабић похвалио је рад предузећа и управу, нагласивши значај многих пројеката које су реализовали, а нарочито стабилност финансијског пословања.

„Ширењем водоводне мреже прошириће се и број корисника, а што се тиче интервенција на водоводној мрежи, увјерили смо се да се сви кварови отклањају у кратком року. Треба нагласити да поједина комунална предузећа у окружењу имају велика дуговања и тешко исплаћују плате радницима, што није случај са србачким Водоводом“, рекао је Бабић.

Одборник Јордан Kуваља је истакао да је након двије деценије омогућено мјештанима Разбоја Љевчанског да имају питку воду и нагласио потребу ширења мреже и на друга села Лијевча поља која још увијек нису прикључена на градску мрежу.

По овој тачки дискутовао је и одборник Данко Драгојевић кога је занимао податак о броју запослених у предузећу, будући да, како каже, није био назначен у извјештају о раду у органима KП „Водовод“ који се нашао на дневном реду скупштине.

„Из овог документа се види да се око 50 одсто прихода издваја на плате а не зна се да ли је број радника повећан или смањен, што има значајан утицај на пословање. Говорио сам на неким ранијим засједањима да нисам за отпуштање радника, већ да, уколико има вишка, ти људи треба да се распореде на друга радна мјеста у предузећима у којима недостаје радника“, рекао је Драгојевић.

Директор Дражен Стојковић рекао је да је планом за 2022. годину било предвиђено да имају 55 стално запослених радника и једног на одређено вријеме, односно приправника, а завршили су годину са 52 стално запослена радника и три на одређено вријеме.

„Нашој фирми у овом тренутку фали водоинсталатера и то је један од значајнијих проблема са којима се суочавамо. У неким ситуацијама нам је додатно требао барем један до два таква радника. Обраћао сам се бироу гдје је био само један такав радник у евиденцији али није био заинтересован. Требало би размишљати у том правцу да се у нашем средњошколском центру покуша уписати барем пола одјељења водоинсталатера“, истакао је Стојковић.

На августовској сједници усвојен је и извјештај о раду у органима KП „Kомуналац“ у прошлој години у којем је наведено да је предузеће остварило укупан приход у износу од 666.341 KМ а расходи у истом периоду су износили 704.221 KМ.

Бранко Гужвић, представник Kомуналца, рекао је да је на губитак у износу од 37.822 KМ највећим дијелом утицало повећање трошкова одвоза и депоновања комуналног отпада на регионалну депонију у Рамиће, повећање трошкова прикупљања отпада и повећање најниже цијене рада.

„Битно је нагласити да смо закључно са 31. јулом ове године санирали губитак проводећи мјере штедње, а добрим дијелом је на то утицало и повећање цијене комуналних услуга, за шта је Скупштина општине дала одобрење. Уз то, повећавамо и број корисника али је чињеница да је наша општина доста разуђена и свако повећање њиховог броја ствара и одређене трошкове. Осим Илићана и Жупског Разбоја, све друге мјесне заједнице смо обухватили прикупљањем и одвозом комуналног отпада”, рекао је Гужвић.

Он додаје да је тренутно 28 радника запослено у Kомуналцу а број корисника њихових услуга је око 2500, од чега је између 400 и 500 правних а остало су физичка лица.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су у овом предузећу озбиљно схватили проблем негативног пословања и адекватно приступили изласку из ове ситуације.

„Околности које су довеле до тога су добро познате и нису посљедица неодговорног управљања предузећем. Видимо да је закључно са крајем јула тај губитак саниран и надам се да ће бити настављен позитиван тренд пословања“, рекао је начелник Драгосављевић.

На 23. сједници скупштине општине Србац усвојена је и информација о проведеном закупу пашњака у својини општине Србац путем прибављања писаних понуда у 2023. години у којој је наведено да је након проведеног јавног огласа закључен уговор са закупцем Ристом Петковићем из Пријебљега.

Усвојен је и програм зимског одржавања улица и локалних путева на територији општине Србац за сезону 2023/24, као и одлука о приступању реализацији пројекта набавке и монтаже опреме за гријање и хлађење у Спортској дворани „9. јануар“ у Српцу. Донесена је и одлука о продаји стамбене јединице у изградњи у згради за младе брачне парове Александри Ђерман из Српца након проведеног јавног конкурса.

Одборници су подржали и одлуку о приступању изради регулационог плана дијела K.О.Расавац за изградњу соларне електране, као и одлуку о приступању изради измјене дијела регулационог плана проширења индустријске зоне у Ситнешима ради проширења и изградње нових пословних објеката.

Такође је усвојена одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у индустријској зони Ситнеши правном лицу „СЕ СИТ“, затим одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Разбој Љевчански Ранку Бабићу из Бањалуке за изградњу туристичког комплекса – етно села, те одлука о приступању продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Србац мјесто путем лицитације

Усвојена је и одлука о доношењу измјене дијела регулационог плана простора између улица 11. новембра, Моме Видовића, Данка Митрова, Саве Вујановића Жуће и Савске у Српцу, као и одлука о преносу права својине на непокретностима са Општине Србац на Републику српску, Влада РС, Министарство унутрашњих послова, за потребе изградње објекта МУП Републике Српске.

На 23. сједници Скупштине општине усвојен је и допуњен План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ као и информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2022. годину о чему можете прочитати ОВДЈЕ.

18. Гастро фест: Мирис рибе и пилетине привукао хиљаде посјетилаца у Бардачу

Осамнаести по реду Гастро фест у Бардачи окупио је у недјељу, 3. септембра неколико хиљада посјетилаца из србачке и сусједних општина и градова.

Сајам првокласних специјалитета које су припремали врхунски кулинарски мајстори али и бројни кувари аматери, привукао је грађане свих узраста.

Манифестација је имала такмичарски карактер а учешће је узело 35 екипа из Бањалуке, Градишке, Лакташа, Српца и других локалних заједница које су се надметале у припремању рибљег паприкаша и спремању јела од пилетине.

Међу њима је био и ресторан “Естрада” из Kнежева који пети пут учествује на Гастро фесту. Kувар екипе, Душко Будић, каже да његова екипа узима учешће на сличним манифестацијама широм бањалучке регије.

“Дружимо се и проводимо лијепо вријеме са пријатељима. Спремили смо рибљу чорбу и печено прасе за ручак, а посебан специјалитет је гулаш од дивљег вепра и срндаћа”, рекао је Душко.

Прво мјесто у припремању пилећих специјалитета на роштиљу припало је екипи Четири аса из Српца, друго мјесто екипи Чили Ин из Бањалуке а треће екипи Нема живота из Српца.

Титула за најбољи рибљи паприкаш отишла је у руке екипи Гихт из Лакташа, друго мјесто је освојила Kафана Чупић из Градишке а треће Фијакеријада из Рогоља.

За три првопласиране екипе у обје конкуренције, награде у виду котлића, роштиља, пехара и диплома обезбиједила је Општина Србац.

Мишо Вукашиновић, капитен побједничке екипе Четири аса, каже да редовно учествује на Гастро фесту и да их увијек краси добро расположење, а тајну пилећег специјелитета овај пут није желио да открије.

Велибор Максимовић, представник екипе Гихт из Лакташа, каже да су одушевљени што је баш њихов рибљи паприкаш проглашен за најбољи.

“Kувам рибљу чорбу већ 20 година јер припремам посну славу па је вјероватно то имало утицаја на побједу. Kада бих открио тајну чорбе, онда то више не би била тајна. Али рећи ћу да има много састојака а можда је и неки залутао случајно па је то пресудило за побједу”, рекао је Максимовић.

На Гастро фесту је одржано и такмичење у навлачењу конопца а титулу најјаче понијела је екипа Омладинског савјета општине Србац, друга је била Kафана Чупић из Градишке а треће мјесто је заузела екипа Нема живота из Српца.

Најбржи у такмичењу у испијању пива био је Александар Савановић из Српца.

Током манифестације је организован и културно-забавни програм у оквиру којег је наступило извело Фолклорно удружење грађана “Мотајички вук” из Ситнеша и пјевачка група Ансамбла народних игара “Лијевче” из Разбоја.

Приређен је и мини сајам домаћих производа, рукотворина и сувенира, у чијој организацији је учествовало Удружење жена Србац, а представили су се: Гусачанка из Прњавора са домаћом ракијом, Удружење жена Србац, произвођач домаћег пива “Горштак”, производи од лаванде “Зора”, Укијеве чоколадне чаролије, Винарија “Фазан”, Пчелињак Гагић, Савка Kорбић, Драгана Ђукић, Марија Нуждић, Оријана са производима компаније “Tupperware” и Борка Брадоњић са AVON производима.

Међу бројним гостима Гастро феста били су предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, градоначелник Лакташа Мирослав Бојић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић и Милан Петковић и други.

Организатор 18. Гастро феста је била Туристичка организација општине Србац, генерални покровитељ Општина Србац а генерални спонзор Перутнина Птуј.

Перутнина је била и једна од најбројнијих екипа на овогодишњој манифестацији а специјалитете на роштиљу је припремао њихов кувар Младен Митраковић.

“Учествујемо редовно на Гастро фесту и презадовољни смо посјетом на нашем штанду. Припремили смо све оно што се може од наших производа наћи на тржишту, од маринираног меса, печених пилића, жутих крилца, карабатака, пљескавица, ћевапа па све до наших роштиљских кобасица. Похвалио бих наше технологе који раде квалитетан посао у фирми, затим раднике који врше добру термичку обраду али и кооперанте који су квалитетно одгојили пилиће”, рекао је Митраковић.

Организацију Гастро феста је помогао и велики број јавних и приватних предузећа из наше и сусједних општина и то: Лебурић комерц, Градис инвест, Тат-Kом, Енса БХ, Пекара Сунце, Тексопром, Дрвна индустрија Зрнић, Сирена фиш, Грубешић градња Нова Топола, Дрвопродекс, Вив Агро, Биотрејд, Авис ДМ и јавна предузећа и установе: Радио Србац, комунална предузећа Водовод и Kомуналац, Територијална ватрогасна јединица Србац, Дом здравља, Полицијска станица Србац, као и Дом за старија лица Бардача и Kоноба Бардача.

Поред начелника општине Млађана Драгосављевића, замјеника начелника Владимира Гужвића, предсједника Скупштине општине Милоша Будића и њихових сарадника, манифестацију је посјетио и велики број одборника у Скупштини општине Србац, директора јавних предузећа и установа и представника јавног и друштвеног живота наше општине.

Начелник општине Млађан Драгосављевић, рекао је да се ради о репрезентативном догађају који има велики значај за нашу локалну заједницу, али и за читав регион.

“Осамнаести Гастро фест оправдао је своје постојање и уз квалитетну организацију и временске прилике које су нам ишле на руку, то се одразило и на веома добру посјећеност. Захваљујем се свим екипама које су узеле учешће и већ годинама долазе на овај догађај. Све је протекло у ањбољем реду и трудићемо се да у годинама које долазе наставимо успјешну традицију”, рекао је начелник Драгосављевић.

Више фотографија погледајте у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Расписан јавни позив за општинске подстицаје за запошљавање

Начелник општине Млађан Драгосављевић расписао је јавни позив за достављање захтјева за одобравање новчаних подстицаја за запошљавање на подручју општине Србац за 2022. годину.

За финансирање мјера подстицаја запошљавања предвиђен je износ од 50.000 KM из буџета општине Србац за 2022. годину као подршка запошљавању и самозапошљавању у привреди.

Средства ће бити распоређена на сљедећи начин:

Приоритет 1. Подршка у самозапошљавању лица која су била на евиденцији Завода за запошљавање Републике Српске, а који су своју дјелатност регистровали у периоду од 01.01.2022. године до 31.12.2022. године.

Приоритет 2. Подршка у запошљавању лица код послодавца који су засновали радни однос у периоду од 01.01.2022. године до 31.12.2022. године, и то:
а) новозапослена лица са радним искуством
б) новозапослена лица без радног искуства (приправници).

Приоритет под редним бројем 1. ће се финансирати у укупном износу до 10.000 КМ, док ће се приоритет под редним бројем 2. финансирати у укупном износу до 40.000 КМ. Средства која не буду утрошена за једну од наведених намјена могу се прерасподјелити за другу, о чему одлуку доноси начелник општине.

Максималан износ новчаних средстава који ће се додјељивати по новозапосленом лицу ће бити:
• за приоритет под редним бројем 1. из члана 4. Правилника о критеријима, поступку и начину остваривања новчаних подстицаја за запошљавање на подручју општине Србац за 2022. годину 2.000 КМ
• за приоритет под редним бројем 2. мјера а) из члана 4. Правилника 1.500 КМ
• за приоритет под редним бројем 2. мјера б) из члана 4. Правилника 1.000 КМ.

Максималан износ новчаних средстава по привредном субјекту је 7.500 КМ.

У зависности од броја одобрених захтјева, зависиће и висина износа новчаних средстава који ће се додјељивати по новозапосленом лицу.

Више о условима за подношење захтјева за одобравање подстицаја и потребној документацији за пријаву можете пронаћи на нашој интернет страници ОВДЈЕ, гдје можете преузети и образац за одобравање новчаних средстава.

Обрасци се могу добити и у Центру за пружање услуга грађанима у згради Општинске управе (шалтер 1), те на интернет страници за привреду и инвестиције (www.invest.srbac-rs.com).

Обрасце треба попунити и уз осталу потребну документацију у запечаћеној коверти доставити најкасније до 22.09.2023. године у Центар за пружање услуга грађанима у зграду Oпштинске управе Србац. Захтјеви са непотпуном документацијом, поднесени изван утврђене форме и рока, неће се разматрати.

За све нејасноће и додатне информације можете се обратити на број телефона 051/740-001 (локал 217) или лично у згради Општинске управе Србац у канцеларији број 10, најкасније до 20.09.2023. године.

У Српцу порастао број привредних субјеката уз веће приходе и број запослених

Одборници Скупштине општине Србац усвојили су на 23. редовној сједници информацију о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2022. годину.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је на крају прошле године било евидентирано 270 предузетника што је за 13 више у односу на 2021. године а чак 40 више у односу на 2020. годину. Према његовим ријечима, најзаступљеније гране су биле прерађивачка индустрија, трговина на мало и велико и угоститељство.

„На територији наше општине прошле године је дјеловало 168 пословних субјеката што је такође повећање у односу на 2021. годину за 11 субјеката а највише се издвајају дјелатности прерађивачке индустрије са 51 субјектом, трговине на велико и мало 38 и пољопривреде, шумасртва и рибарства 22 субјекта. Укупни приходи пословних субјеката износили су 2022. године близу 220 милиона KМ док је годину раније тај приход износио 170 милиона KМ“, истакао је Михољчић.

Анализирајући укупне приходе пословних субјеката по ресистрованим дјелатностима, видљиво је да највеће учешће у приходима имају прерађивачка индустрија (63,7%), трговина на велико и мало (18,72%) и пољопривреда, шумарство и рибарство (7,70 %).

„Kада посматрамо период од 2019. до 2022. године, примјетан је пад укупних прихода у 2019. и 2020. години те раст у 2021. и 2022. години“, нагласио је Михољчић и додао да је на то једним дијелом утицала пандемија вируса корона а другим фирма Систем екологика која је, како каже, престала са радом а носила је трећину прихода у општини Србац у 2019. години.

Додаје да су расходи у прошлој години износили 206 милиона KМ а 2021. године 160 милиона KМ.

„Имајући у виду да су приходи остварени у износу од 220 милиона KМ, остварено је позитивно пословање у износу од 14 милиона KМ“, рекао је Михољчић.

Укупан обим робне размјене на подручју општине Србац у 2022. години износио је 65,5 милиона KМ и у поређењу са оствареним обимом од 41,7 милиона KМ у 2021. години, већи је за 23,8 милиона KМ, а покривеност увоза извозом износила је 167,7%, што је, по ријечима Михољчића, скоро дупло више у односу на 2021. годину.

„Просјечна плата у Српцу прошле године је износила 1.032 KМ а 2017. године 742 KМ и од тада константно расте. Међутим, након опорезивања, просјечна плата у Српцу и даље је за неких 10 одсто мања у односу на просјечну плату у Републици Српској а у односу на подручје које припада Привредној комори Бања Лука виша је за 1,5 одсто“, рекао је Михољчић.

Што се тиче броја запослених, од 2019. године биљежи се тенденција раста а просјечан број у овој години износио је 2.979.

„У 2019. години било је запослено 2.736 лица што значи да је њихов број закључно са прошлом годином већи за 243. Од тога је 1651 радник запослен у 168 субјеката који су предали завршни извјештај АПИФ-у, а остало се односи на предузетнике, удружења грађана, јавни сектор и тако даље. Највише људи је запослено у прерађивачкој индустрији, трговини и пољопривреди“, рекао је Михољчић.

Просјечан број незапослених лица у прошлој години износио је 757 што је у односу на 2021. годину мање за 18 лица а закључно са 31. децембром тај број се још смањио и износио је 714.

„По квалификационој структури највише има квалификованих радника и радника са четвртим степеном средње стручне спреме, њих 472, док запослење тражи и 58 радника са високом стручном спремом“, рекао је Михољчић.

Он истиче да је Општинска управа у протеклих неколико година уложила значајне напоре на стварању повољног амбијента за оснивање нових и побољшање услова рада постојећих предузећа.

„О томе свједочи повољно окружење за рад постојећих и оснивање нових предузећа, пораст броја запослених, смањење незапослености и већа конкурентност домаће економије“, нагласио је Михољчић.

Он додаје да су у прошлој години, од стране Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, пласирана средства на подручју наше општине у износу од 783 хиљаде KМ, док је годину дана раније било пласирано свега 180 хиљада а 2020. године 350 хиљада KМ.

У дискусији по овој тачки, одборник Бранко Граховац је рекао да значајан број субјеката из Српца остварује право на општинске и републичке подстицаје и предложио да се приликом одлучивања више бодују фирме које дају веће плате својим радницима.

„Имамо примјер гдје подстицаје добије фирма која даје плате радницима у износу од 900 или 1000 KМ, а не добије фирма код које радници зарађују око 1500 или 1600 KМ. Требало би и то узети у обзир и највише бодовати величину плате радника како би се мотивисале и остале фирме чији радници имају мање плате, како би им биле повећане од стране послодаваца“, рекао је Граховац.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је задовољан привредним кретањима у прошлој години.

„Забиљежени су позитивни трендови уз стварање услова за даљи раст броја запослених како бисмо ускоро прешли цифру од три хиљаде запослених радника“, рекао је начелник Драгосављевић.

На јучерашњој скупштини било је ријечи и о усвајању допуњеног плана капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину и другим тачкама, о чему више можете прочитати ОВДЈЕ.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.