Вијести

Обавјештење о јавном увиду у нацрт измјене дијела регулационог плана проширења индустријске зоне у Ситнешима

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да je нацрт измјене дијела „Регулационог плана проширење индустријске зоне у Ситнешима“, изложен на јавни увид.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у југоисточном дијелу Општине Србац, у насељу Ситнеши, у укупној површини од 13,2 ха, непосредно уз регионални пут Србац – Прњавор и изложен je на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама Центар за пројектовање и консалтинг „ЦПК“ Д.О.О., Бања Лука, улица Ада број 24 од 8 до 16 часова у периоду од 24.10.2023. године до 24.11.2023. године

Нацрт регулационог плана објављен je на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

За вријеме трајања јавног увида, све до 24.11.2023. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

Сахрањен пуковник Миодраг Сувајац уз највише војне почасти

Ратни командант Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, пуковник Миодраг Сувајац, сахрањен је данас на мјесном гробљу у родним Пријебљезима.

Посљедњем испраћају, поред чланова уже и шире породице, присуствовало је више стотина грађана, међу којима је био велики број ратних другова из србачке бригаде и других демобилисаних бораца из разних јединица Војске Републике Српске а војну почаст испаљивањем почасног плотуна и свирањем посмртног марша одали су му припадници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Поворка је кренула око 13 часова из градске капеле у Српцу, гдје је уз ковчег стајала почасна стража сачињена од породица погинулих бораца и некадашњих припадника бригаде, међу којима је био и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић. Опело су служили свештеници србачке парохије, протојереј Жељко Сарић и протонамјесници Александар Кустурић и Петко Вуковић.

Од Сувајца се на мјесном гробљу у Пријебљезима емотивним говором опростио ратни предсједник општине, Милош Милинчић, који је за њега рекао да је био човјек благе нарави и велике храбрости и додао да је заслужио посебно мјесто у историји овог краја.

„Као некадашњи први човјек општине, могу рећи да је у вријеме кад је требало имати петље, наш Миодраг Сувајац био тај који је узео судбински крст и до краја га часно и поштено носио“, рекао је Милинчић.

Потпуковник Вићо Ковачевић у свом говору је подсјетио на славни ратни пут Прве србачке лаке пјешадијске бригаде и битке које су вођене на дервентском, бродском, орашком, требавском, србобранском, озренско-возућком, градачачком и другим ратиштима.

„Твоја част и поштење и љубав према отаџбини препознати су још од школских дана када си из родног села отишао да се школујеш за официра. По избијању рата на простору БиХ ставио си се на располагање Војсци Републике Српске дајући немјерљив допринос стварању и очувању Републике Српске и увијек ћемо те памтити као нарочито доброг човјека и изузетног команданта“, рекао је Ковачевић који је био начелник штаба србачке бригаде.

Он додаје да је по окончању ратних дејстава Сувајац остао на дужности команданта све до демобилизације, а такође и на челу новоформиране 107. Пјешадијске бригаде, истичући да се у том периоду снажно борио за права демобилисаних бораца.

„Нама, твојим ратним друговима, остаће увијек у сјећању урезане ријечи које си изговорио на првом постројавању бригаде – ако неко примијети да узмичем или да се повлачим, имате право да ми пуцате у леђа. А ми смо ишли за тобом јер смо ти вјеровали. Био си строг кад се морало а благ кад је требало, човјек са крвљу хајдука а срцем дјевојке“, истакао је Ковачевић.

У име чланова породице обратио се Миодраг Ромић који је рекао да је пуковник Миодраг Сувајац испраћен у вјечност какву је заслужио, додајући да су не само његови најближи, већ сви присутни, једна велика породица.

„Када му је било најтеже повјерили сте му своје синове, мужеве и браћу, а када некоме повјерите свој живот, постајете његов род. Миодраг је био предивно људско биће, пун духовне љепоте и сви у породици знамо да је свакога од нас волио дјечачким срцем пуним љубави. Ако желимо испунити његово завјештање, останимо сви једна заједничка породица, чувајмо се тешких ријечи и будимо јединствени у сваком погледу“, рекао је Ромић.

Пуковник Миодраг Сувајац преминуо је у суботу, 4. новембра у Бањалуци у 70. години након дуге и тешке болести. Иза себе је оставио супругу Олгу, сина Игора, кћерку Ирену, снаху Наташу, зета Драгана, унучад Марка, Филипа, Алексу и Даницу, сестре Ковиљку, Равку и Миљану и осталу ожалошћену родбину.

Рођен је 14. фебруара 1954. године у Пријебљезима. Завршио је Економски факултет у Сарајеву и Високу Војно-политичку школу у Београду. У току службе у ЈНА је обављао низ одговорних дужности.

Након формирања Kризног штаба општине Србац, као тадашњи мајор, Миодраг Сувајац донио је у Србац наређење команданта Првог крајишког корпуса, генерала Момира Талића, које је издато 25. маја 1992. године, за формирање Србачке лаке пјешадијске бригаде на територији општине Србац.

Све радње око формирања бригаде, која је бројала 1305 војних обвезника, завршене су у рекордном року. За команданта је именован Миодраг Сувајац који је ту дужност изузетно успјешно обављао све до краја рата. Бригада је свечано постројена 7. јуна 1992. године на фудбалском игралишту у Малим Ситнешима, на понос свих грађана јер су добили још једну јединицу Војске Републике Српске као гаранта безбједности српског народа на свом огњишту.

Ратни пут бригаде, која је касније преименована у Прву србачку лаку пјешадијску бригаду трајао је више од четири године а прошло га је 3338 војних обвезника. Тај ратни пут је био славан, частан и поштен, због чега је бригада, на челу са пуковником Миодрагом Сувајцем, одликована највишим одликовањем, Медаљом Петра Мркоњића од стране предсједника Републике Српске.

Пуковник Сувајац је добитник и других награда и одликовања, као и највишег општинског признања, Повеље општине Србац.

Изразе најдубљег саучешћа породици преминулог команданта упутили су бројни званичници, међу којима и предсједник Републике Српске, Милорад Додик.

Служен парастос за погинулог борца Зорана Урића

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Бардача, организовали су данас у Бардачи годишњи парастос за погинулог борца Војске Републике Српске, Зорана Урића.

Парастос код спомен обиљежја у Бардачи служио је протонамјесник Младен Продановић.

Зоран Урић је рођен 3. новембра 1972. године а са непуних 20 година погинуо је у борбама између Глине и Двора на Уни, као припадник ЈНА. У војску је отишао у септембру 1991. године да би након само нешто више од три мјесеца, као млад војник, био тешко рањен, а потом пребачен на ВМА у Београд, гдје је 16. јануара 1992. године преминуо.

Цвијеће на спомен обиљежје прво су положили чланови породица погинулих бораца, потом делегација Борачке организације општине Србац, Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, као и делегације Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Србац, Удружења СУБНОР, Мјесне заједнице Бардача и Мјесне борачке организације Бардача.

Мјештани Бардаче су дали немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста своје учешће у рату узело је 68 бораца. Борци из Бардаче поред Прве србачке лаке пјешадијске бригаде били су припадници и других јединица Првог крајишког корпуса као и јединица Министарства унутрашњих послова и борили су се на ратиштима широм Републике Српске.

Предсједник Одбора породица погинулих и заробљених бораца, Бранко Граховац, позвао је све на јединство и нагласио да жртву бораца, који су своје животе уградили у темеље Републике Српске морамо увијек помињати.

„Данас живимо у Републици Српској у слободи коју су нам извојевали наши хероји попут Зорана Урића, али и свих 20 хиљада бораца који су у Републици Српској положили животе. Српска са данашњим даном трпи највеће ударе и у питању је њен опстанак. Данас је одговорност на свима нама да бранимо наше шуме, њиве и планине које желе да нам одузму. У том случају 23 хиљаде српских жртава биће анулирано и Република Српска више неће постојати. У наредном периоду постоји опасност да се поново дешавају мјеста на којима страдају Срби“, поручио је Граховац.

Он је посебно истакао залагање мјештанина Желимира Урића, брата страдалог борца Зорана, који се потрудио да на одређен начин пробуди омладину у Бардачи што се види и кроз друштвени дом који је био девастиран а сада је уређен.

“Ово је сада један пријатан амбијент и захваљујем се свим људима који са Желимиром учествују да се пробуди ова мјесна заједница и претвори у мјесто погодно за живот“, рекао је Граховац.

Парастос је одржан у складу са Kалендаром обиљежавања значајних датума и јубилеја из ослободилачких ратова на подручју општине Србац.

Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за погоне прераде дрвета

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је по захтјеву инвеститора „Drvoprodex“ д.о.о. Бања Лука, покренут поступак издавања еколошке дозволе за погоне примарне и финалне прераде дрвета – производња вишеслојних подова и масивних плоча и производња пелета, на земљишту означеном као к.ч. бр. 199/2, 200/1, 201/1, 201/3, 201/5, 201/7, 201/8, 201/10, 201/14, 201/15, 202, 203, 204, 206, 207, 208/1, 208/2, 209/1 и 209/2 К.О. Пријебљези.

Основна сировина која се користи у предметним погонима за примарну и финалну прераду дрвета је трупац храста, јеле и смрче. Годишња потрошња/прерада дрвета као основне сировине износи 14 900 m3.

Уз захтјев је приложено:

1. Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе од октобра 2023. године израђени од В&З Заштита д.о.о. Бања Лука.
2. Копија посједовног листа – препис, број: 440/21.
3. Копија катастарског плана издата 06.12.2022. године.
4. Рјешење о водној дозволи број: 01/4-4-6334-1/21 године издато 27.09.2021. од ЈУ „Воде Српске“.
5. Рјешење о употреби објекта број: 03/2-351-241 издато 10.01.1973. године од Секретаријата за привреду и финансије Скупштине општине Србац.
6. Рјешење о употреби пословних објеката број: 05/1-361-152/08 издато 29.12.2008. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
7. Рјешење о одобрењу грађења монтажно-демонтажног објекта број: 05/1-361-79/07 издато 07.12.2007. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац .
8. Локацијски услови број: 05-364-32/16 издати 07.09.2017. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
9. Локацијски услови број: 05-364-13/21 издати 08.04.2021. године од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.
10. Локацијски услови број: 05-364-6/19 издати 22.03.2019. године од од Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац.

Заинтересована јавност може извршити бесплатан увид у Доказе уз захтјев за издавање еколошке дозволе и приложену документацију у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова у периоду од 01.11.2023. године до 01.12.2023. године.

Србац добио име на данашњи датум прије 90 година

На данашњи датум прије 90 година Србац је добио свој данашњи назив када је министар Kраљевине Југославије Живојин Лазић декретом преименовао дотадашњи назив Босански Свињар.

Ово рјешење је потписано 2. новембра 1933. године и у њему је стајало да је“…на основу члана 1. Закона о именима мјеста и улица и обиљежавању кућа бројевима, одлучено да се досадашње име села „Босански Свињар“ у општини Свињарачкој, Среза прњаворског, Бановине Врбаске, промијени у „Србац“.

За избор имена Србац било је неколико разлога, а први од њих је географски, по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац.

Ту је и историјски разлог јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устаника Мотајичке чете над многобројнијом турском војском у октобру и новембру 1875. године.

Присутни су и етнички разлози за давање имена Србац, и то по чињеници да су Срби овдје опстали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје упркос свим прогонима и недаћама. Тако име Србац представља симбол мјеста и шире околине.

Насеље Свињар на овом подручју помињано је и прије турских освајања. У писаним документима спомиње се 1596. године, у вријеме Великог рата, по вијести да је сердар Ахмет Хафиз-Паша у јулу те године превео велику војску „…из турске Славоније, код Свињара у Босну“.

Мјесто Свињар уписано је и на једној карти Германије од 1621. године. Име је добио по сточарима – свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је врло уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме постизана и већа цијена.

За вријеме устанка у БиХ 1875-1878. године, Свињар се спомиње као мјесто чувено у историји устанка, а по догађајима из тог времена доспио је на странице листова неких европских земаља. У опису једне жестоке битке спомиње се и Србац, и то у листу „Застава“ из Новог Сада гдје се каже да је „…Мотајичка чета растјерала турски логор са Србца између Свињара и Херцегова Стола. Турске јаке обкопе развалила и спалила“.

Већ 1875. године Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста, а убрзо су отворене основна школа, пријавна станица за промет робе скелом преко Саве, здравствена амбуланта, приручна апотека и друге установе. Снажнији развој забиљежен је након Другог свјетског рата.

Територија општине је установљена 1958. године и има површину од 453 квадратна километра. Већи дио се налази у Жупи, осносно сјеверном дијелу Средње Босне, а десет насељених мјеста су у Лијевче Пољу, па је Србац истовремено средњобосанска и крајишка општина.

У знак сјећања на 2. новембар 1933. године када је Србац добио свој данашњи назив, од 2006. године овај датум се почео обиљежавати као Дан општине а данас је овај празник спојен са Kрсном славом општине – Покровом Пресвете Богородице и прославља се од 12. до 14. октобра.