Вијести

Нацрт Регулационог плана дијела насељеног мјеста Селиште изложен на јавни увид

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да је Нацрт „Регулационог плана дијела насељеног мјеста Селиште“, од данас, 25.06.2024. године, изложен на јавни увид.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор које се налази са десне стране локалног пута Селиште-Брезовљани идући из правца Ножичког, у укупној површини од цца 7,75 ha и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама „ДОБОЈИНВЕСТ“, д.о.о., Добој, улица Краља Петра Првог број 15 од 8 до 16 часова до 25.07.2024. године

Нацрт Регулационог плана је објављен и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

За вријеме трајања јавног увида, све до 25.07.2024. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је Нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

Делегација Руске Федерације у петодневној посјети Српцу: Сутра потписивање Споразума о братимљењу између Српца и Моршанска

Општина Србац потписаће у сриједу, 26. јуна Споразум о успостављању братских односа са Градом Моршанск у Тамбовској области у Руској Федерацији чиме ће бити створене могућности за реализацију заједничких пројеката на пољу економије, културе, спорта, образовања, туризма, здравства и других области.

Ово је потврђено на данашњем пријему кога је за руску делегацију организовао начелник општине Млађан Драгосављевић, а том приликом утврђени су детаљи протокола сутрашње церемоније која ће бити организована у свечаној сали Скупштине општине Србац.

Данашњем састанку у згради Општинске управе присуствовали су градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, директор средњошколског центра из Моршанска, Александар Плаксин, координатори пројекта братимљења Моршанска и Српца, Денис Кочетов и Бранко Савановић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић, секретар Скупштине општине Србац, Срђан Бркић и начелници општинских одјељења Душко Митрић, Ненад Билановић и Марко Михољчић.

Потврђено је да ће свечаном потписивању Споразума присуствовати и амбасадор Руске Федерације у БиХ, Игор Калабухов, уз републичке званичнике, одборнике Скупштине општине Србац и директоре јавних предузећа и установа.

Братимљење између Српца и Моршанска резултат је вишегодишњих договора који су вођени између ове двије локалне заједнице са циљем јачања пријатељских односа између руског и српског народа, а потписивањем Споразума отвориће се низ могућности за заједничку сарадњу.

“Свечани чин потписивања биће круна наших настојања да успоставимо братски и пријатељски однос и већ смо покушали на данашњем састанку утврдити смјернице наше будуће сарадње и установили да постоји обострани интерес да поред развоја културе, спорта и других области радимо и на привредној сарадњи. Руска делегација боравиће неколико дана у Српцу, упознати наше ресурсе и потенцијале а ми смо их дочекали отвореног срца и са великом радошћу због свих дешавања која предстоје”, рекао је начелник Драгосављевић.

Након пријема у Општинској управи, гдје је за њих одржана презентација о природним, географским и привредним карактеристикама Српца, делегација Руске Федерације посјетила је Центар средњих школа “Петар Кочић” гдје је обишла неколико кабинета, увјерила се у процес рада у овој установи и чула примјере добре праксе. Том приликом је констатовано да средња школа у Моршанску функционише искључиво на принципу припреме ученика за наставак образовања на високошколским установама, док средњошколски центар у Српцу има и различита занимања која ученицима омогућавају запошљавање по завршетку средње школе.

На састанку са руководством ЦСШ “Петар Кочић” Србац договорено је да се оствари контакт између њихових средњошколских центара како би размјенили искуства и договорили заједничке пројекте.

Организована је и посјета Храму Васкрсења Христовог у Српцу гдје је протонамјесник Александар Кустурић говорио гостима о историјату храма, његовој изградњи која је трајала 17 година и чину освећења који је обављен у септембру 2022. године и активностима на реконструкцији Храма Покрова Пресвете Богородице.

Први дан посјете Српцу окончаће се обиласком манастира Осовица гдје ће руска делегација присуствовати вечерњем богослужењу.

Градоначелник Моршанска, Алексеј Викторович Бањиков, рекао је да је са задовољством прихватио позив начелника Млађана Драгосављевића да дође у Србац гдје је, како каже, лијепо дочекан.
“Осјећам се као код своје куће и радујем се нашим будућим сусретима. Идеја о томе родила се на отварању православног центра у Моршанску гдје сам обавио разговор са представницима Тамбовског државног техничког универзитета који са Центром за изучавање руског језика у Српцу има дугогодишњу сарадњу”, рекао је Бањиков.

Додаје да је с њим у пратњи дошао директор средњошколског центра из Моршанска како би се на лицу мјеста увјерио у образовни систем у Српцу и Републици Српској.

“Видјели смо да постоји разлика и да код вас ученици по завршетку средње школе могу да стекну звање техничара и одмах почну радити у привреди, што код нас до сада није био случај, тако да ћемо се потрудити да нека од ваших искустава примјенимо код нас”, рекао је Бањиков.

Церемонија потписивања уговора између Српца и Моршанска почиње у сриједу, 25. јуна у 12 часова.

Протоколом посјете општини Србац предвиђено је да у четвртак руска делегација отпутује у Бањалуку гдје ће обићи културно-историјске знаменитости овог града а у петак ће присуствовати парастосу за погинуле борце Војске Републике Српске из Српца и Петим коњичким играма које ће бити организоване у Бајинцима.

Служен парастос за четири погинула борца из Жупског Разбоја

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Ћукали данас су у Жупском Разбоју организовали парастос за четири борца Војске Републике Српске из овог мјеста, Душка Личинара, Владимира Брковића и Зорана Глигорића који су погинули у борбама као припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде и Дарка Лазића који је погинуо на озренско-возућком ратишту као припадник Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Парастос је служио свештеник Славко Дебељак а цвијеће су на спомен обиљежје положиле породице погинулих бораца, делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, представници Борачке организације општине Србац, Мјесне борачке организације Ћукали, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Мјесне заједнице Ћукали.

Након парастоса присутнима су се обратили предсједник Мјесне борачке организације Ћукали Перо Миладић, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан и свештеник Славко Дебељак, који су позвали на јединство и очување традиције и његовање културе сјећања на Одбрамбено-отаџбински рат и погинуле борце Војске Републике Српске.

Парастос у Жупском Разбоју организован је у складу са Календаром обиљежавања значајних датума и јубилеја на подручју општине Србац који је усвојен од стране Скупштине општине Србац, а на приједлог Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.

Повећан износ подстицаја за развој пољопривреде на 130 хиљада KМ

За подстицање развоја пољопривреде у овој години биће издвојено 130 хиљада KМ, што је за 10 хиљада KМ више у односу на прошлогодишњи план, а ове године подстицајима је обухваћено чак 10 мјера, што је највише до сада.

Ово је на јунској сједници Скупштине општине Србац изјавио начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, који је рекао да су издвајања за ову врсту подстицаја значајно повећана претходних година, што потврђује податак да су 2017. године износила свега 30 хиљада KМ.

„Потрудили смо се да за сваку мјеру барем мало повећамо износ у односу на претходну годину а уз то донесемо неке нове мјере. Након што је програм кориштења подстицаја усвојен на овој скупштини, донијећемо правилник и расписати јавни позив, а комисија ће обрадити пристигле захтјеве и утврдити ранг листу чији приједлог ће ићи на скупштину. Потом доносимо коначну одлуку за свако пољопривредно газдинство, правимо закључке и пребацујемо средства пољопривредницима“, рекао је Михољчић.

Програмом су предвиђена средства за пројекат додјеле пластеника са додатном опремом путем суфинансирања у износу од 31 хиљаду KМ, а додијелиће се 60 пластеника од 50 и 100 квадратних метара. Путем ИФАД пројекта, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће сносити 40 одсто, Општина Србац 20 одсто а корисник подстицаја 40 одсто од трошкова набавке пластеника.

„Предвиђена су и средства за суфинансирање набавке нових пољопривредних прикључних машина у износу до 17 хиљада KМ и сваке године имамо добар одзив за ову врсту подстицаја. Иако се већина пољопривредника пријави за подстицаје министарства, могу се јавити и на наш позив до 15. септембра. Суфинансирамо набавку прикључака чија цијена коштања износи максимално 40 хиљада KМ а подстицај по кориснику не може бити већи од 2500 KМ“, рекао је Михољчић.

Додаје да у склопу ове мјере нису предвиђени подстицаји за куповину трактора јер је министарство дало добар подстицај за куповину „беларус“ трактора гдје је већ ишао један јавни позив за исказивање интереса и само преко њиховог одјељења преко 30 пољопривредника са подручја србачке општине је исказало намјеру да купи овај трактор.

„Послали смо њихове податке Агенцији за аграрна плаћања Републике Српске и очекујем да ће се у скоријем периоду расписати јавни позив и да ће се корисници моћи пријавити. Предвиђено је да 40 одсто средстава за куповину трактора финансира корисник а 60 одсто министарство“, рекао је Михољчић.

За подизање нових вишегодишњих засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда и куповину противградних мрежа предвиђени су подстицаји до 8.500 KМ, а пријаве ће трајати до 15. новембра и право учешћа имају сви они који су имали нови засад у току године или купили и поставили противградну мрежу, а максималан износ подстицаја је до 2.000 KМ по кориснику.

„Подржаћемо и пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њихово повезивање са тржиштем на подручју општине Србац у износу до 5.000 KМ у сарадњи са Пољопривредним кластером „ГЛС“. Циљ је да повећамо видљивост малих пољопривредних произвођача и до сада смо највише радили са произвођачима боровнице који су учествовали на сајмовима у Бањалуци и Градишци, а имали смо и активности по вртићу и основним школама у сарадњи са Удружењем пчелара „Kошница“. Ове године смо проширили ту дјелатност и организовали прву обуку за повртларе у склопу новооснованог АГМентор центра гдје су два стручна лица у Српцу одржала едукацију за заинтересоване пољопривреднике“, рекао је Михољчић.

Омогућена је и субвенција пољопривредним произвођачима за куповину стеоних јуница у износу до 15.000 KМ, што је према ријечима Михољчића, замијенило мјеру субвенције произведеног и продатог млијека.

То је уједно био и одговор на питање одборнику Желимиру Урићу, који је дискутовао по овој тачки и питао у име мјештана да ли ће се на неки други начин помоћи произвођачима млијека којих има значајан број на подручју србачке општине.

„Ову мјеру смо увели на основу података које смо добили на терену јер је то била жеља већине пољопривредника, будући да се ради о већим подстицајним средствима а циљ је да се прошири сточни фонд и повећа број музних грла. Општина Србац ће финансирати куповину минимално једне стеоне јунице у висини до 50 одсто од цијене коштања, односно до 3.000 KМ по кориснику а захтјеви се подносе до 15. септембра ове године. Kада је ријеч о произведеном и проданом млијеку, ту већ имају субвенције ресорног министарства“, истакао је Михољчић.

Предвиђен је и подстицај за произведено и продано поврће у заштићеном простору (пластеницима) у износу до 8.500 KМ а право могу остварити регистровани пољопривредни произвођачи (физичка лица) који су у току текуће године произвели и продали поврће у пластеницима и за то посједују документацију која ће бити прописана општинским Правилником. Висина подстицаја утврђује се у висини од 0,15 KМ по килограму произведеног и проданог поврћа и не може бити већа од 2.000 KМ по кориснику.

„У задњих пар година смо субвенционирали набавку преко 200 пластеника кроз ИФАД пројекат, а имали смо и два пројекта преко ИРБ-а и два преко Muslim Aid-а, гдје су пољопривредници набављали пластенике од 50 и 100 квадратних метара. Сад имамо пројекат преко EU4Agri гдје финансирамо набавку пластеника од 400 квадрата и омогућено је да се пријаве сви они који дају своје поврће кроз откуп и максимална субвенција износи 2.000 KМ по кориснику а рок пријаве је до 15. септембра“, рекао је Михољчић.

За проширење пчелињих друштава програмом подстицаја предвиђена је субвенција у износу до 5.000 KМ а средства ће помоћи удружењима пчелара да прошире своју производњу у смислу куповине селекционих матица, набавке нових кошница и остале потребне опреме. Михољчић подсјећа да су ову субвенције повећане за хиљаду KМ у односу на прошлу годину и истиче да ће бити намијењене пчеларима који имају најмањи број кошница и не могу се пријавити за подстицаје код ресорног министарства.

„Омогућили смо и субвенцију за производњу и узгој супрасних назмица које се воде у матичној евиденцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у износу до 10.000 KМ. Повећали смо ове субвенције са шест на 10 хиљада KМ а појединачан износ је повећан са 50 на 100 KМ по грлу. Услов је да основно стадо најмање пет грла и подстицаји не могу износити више од 1.500 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Истиче да је ове године уведена нова мјера субвенције живинарима за куповину опреме за опремање фарми за тов бројлера у износу до 20.000 KМ. Овим средствима ће се помоћи произвођачима који намјеравају набавку опреме у фармама које имају капацитет минимално пет хиљада кљунова у једном турнусу и подстицаји не могу износити више од 30 одсто од уложених средстава, односно максимално 2.500 KМ по подносиоцу захтјева.

„Једна од нових мјера је и суфинансирање премије осигурања за ратарске и воћарске културе и осигурање у сточарској производњи у износу до 10.000 KМ. За осигурање је неопходно да буде осигурано минимално један хектар ратарских култура, пола хектара усјева воћа или минимално пет грла стоке (свиње, овце, говеда) и не може износити више од 1.000 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Он каже да је све теже производити на отвореном, па се због честих елементарних непогода, од којих је једна недавно погодила нашу општину, пољопривредници одлучују осигурати усјеве и то је, како каже, исправан пут.

„Зато је министарство повећало поврат средстава на чак 60 одсто, а ми ћемо додати дио, 10 или 20 одсто, што зависи од броја пријављених. На крају ће моћи да се врати 80 одсто средстава од премије која је плаћена осигурању. Имали смо приједлог Савјета за пољопривреду да се уврсти и повртарство на отвореном, што је прихваћено, тако да ће приликом расписивања јавног позива и то бити додано уз ратарске културе, а захтјеви ће се моћи поднијети до 30. септембра“, рекао је Михољчић.

Истиче да су добили приједлог од једног члана Савјета за пољопривреду да и правна лица могу конкурисати за подстицаје према утврђеном правилнику, али то ће се оставити евентуално за идућу годину.

„Наш закључак, као и предсједника Савјета је да ће се кроз ова подстицајна средства помоћи онима који могу остварити мањи износ подстицаја од ресорног министарства, будући да правна лица остварују значајнији износ од физичких лица. Али покушаћемо омогућити сљедеће године да се барем за неку од мјера могу пријавити и правна лица. Увјерили смо се да и сусједне општине и градови раде на сличан начин“, истакао је Михољчић.

На јунској сједници Скупштине општине Србац усвојен је и план капиталних инвестиција за 2024. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ.

За капиталне инвестиције у овој години планирано 20,6 милиона КМ

За реализацију 15 пројеката из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2024. годину планирано је 20,6 милиона КМ од чега ће грантови Владе Републике Српске, БиХ, Европске Уније и осталих донатора износити 18,28 милиона КМ а средства из буџета општине Србац и учешћа грађана 2,33 милиона КМ.

Ово је један од закључака са данашње, 29. по реду, сједнице Скупштине општине Србац којом је предсједавао предсједник Милош Будић а којој је присуствовало 19 одборника. Одсуство са сједнице правдали су: Бојана Михољчић Шапурић, Бојан Ђенић, Драган Лепир, Горан Марић, Данијела Божић Новковић и Данко Драгојевић.

Највећи капитални издатак, у износу од 16 милиона КМ предвиђен је за реконструкцију путних праваца Србац-Корови а 1,3 милиона КМ биће издвојено за асфалтирање и изградњу путева или дијела путева у мјесним заједницама широм србачке општине.

Ради се о путевима Гламочани-Горњи Кладари-Тукови, пут у засеоку Дворине, пут у засеоку Бела Ружа у Ситнешима, путеви у засеоку Горњани у Бајинцима, пут у засеоку Михајловић и дио улице Вука Караџића у Српцу, пут у засеоку Ћосићи у Повеличу и засеоку Поповић у Разбоју Љевчанском, пут у засеоку Ријека, затим локални путеви у Влакници, Разбоју Љевчанском-крак Микић и насељу Сунце ка Водоводу, те улици Мотајичког одреда у Српцу – крак. Вршиће се и асфалтирање и изградња пропусних канала дијела улице Бранка Ћопића у Српцу.

Предвиђена је и израда пројектне документације (главног пројекта) за изградњу зграде за младе брачне парове – ламела 2 (21.000 КМ), набавка производа за опремање објекта новог д‌јечијег вртића (562.055 КМ), радови на изградњи крака улице Данка Митрова (421.200 КМ) и изградња кружне раскрснице на укрштању магистралног пута првог реда са локалним саобраћајницама (600.000 КМ).

Изводиће се и радови на изградњи, санацији и опремању спортске инфраструктуре (344.000 КМ) и то наставак изградње спортског центра Слога, изградња спортског терена у Жупском Разбоју и извођење радова везаних за оснивање центра за спортско-рекреативне и терапеутске активности у општини Србац.

Предвиђени су и радови на реконструкцији, санацији и опремању објеката културе (405.000 КМ), и то изградња друштвеног дома у Срђевићима, санација друштвеног дома у Ножичком, фасадне облоге дома у Кукуљама, друштвеног дома у Лилићу и Каоцима и реконструкција објекта за галерију и депо слика – друга фаза.

Од осталих пројеката ту су развој пластеничке производње на подручју општине Србац (311.926 КМ), уклањање архитектонских баријера у градском језгру (18.000 КМ), изградња водоводне мреже у МЗ Нова Вес-засеок Сеферовача (56.503 КМ), проширење водоводне/канализационе мреже на подручју општине Србац-МЕГ пројекат (300.000 КМ), проширење јавне расвјете на подручју општине Србац (35.000 КМ) и набавка специјализованог возила за дијализу (80.000 КМ).

Када је ријеч о наставку изградње спортског центра Слоге на градском стадиону у Српцу, одборник Бранко Граховац је рекао да су радови почели прије двије године, када је од стране Фудбалског савеза БиХ уплаћено 200.000 КМ, што је половина од планираног износа, а остатак новца требао би бити уплаћен у наредним мјесецима.

„Имамо писано обећање предсједника Фудбалског савеза РС и БиХ, Вице Зељковића, да ће крајем јуна бити уплаћено 100.000 а у септембру још 100.000 КМ за завршетак радова. Изражавам захвалност у име свих људи који то жељно ишчекују јер је веома значајно да клуб који се такмичи у нижим лигама добије тако значајна средства у ситуацији када д‌јелује велики број фудбалских клубова у Републици Српској и БиХ“, рекао је Граховац.

Одборник Желимир Урић је, између осталог, похвалио изградњу првог кружног тока, с тим да је скренуо пажњу да се ради о превеликом износу за једну такву раскрсницу, у коју је планирано да се уложи 600.000 КМ, те додао да се годинама чекало и на реконструкцију пута Србац-Корови, што би такође требало бити реализовано.

„Апелујем да се средства предвиђена кроз МЕГ пројекат за проширење водоводне и канализационе мреже усмјере у Брусник, а да се приликом проширења јавне расвјете повећа број расвјетних тијела на подручју мјесне заједнице Бардача“, рекао је Урић.

Одборник Александар Бабић похвалио је напоре Општине Србац да уз финансијску подршку Владе Републике Српске повећа број мјесних заједница који ће бити обухваћен капиталним издацима, док је одборник Јордан Куваља рекао да је преко републичких и државних институција потребно пронаћи модел да се приступи реконструкцији и очувању старијих објеката, који су од културног и јавног значаја. У дискусији је учествовао и одборник Саша Јовичић кога је занимало да ли још увијек има слободног земљишта за изградњу нових погона у индустријској зони у Ситнешима и када ће се конкретније приступити уређењу ушћа Врбаса у Саву у циљу развоја туризма и привреде.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да су, када је ријеч о ушћу, кренули почетни послови око пројектовања тог дијела града и урађено геодетско снимање, а ради се о зони од 165 дунума земљишта.

„Урадили смо идејно рјешење и зонинг план као предуслове да би се кренуло са грађевинским радовима и тренутно смо у фази израде урбанистичко-техничких услова за прву зону, уређења канала бившег корита Врбаса, као почетне фазе одакле би све потекло. Ради се о великој површини и огромном пројекту и још увијек чекамо рјешења од пројектаната на који начин би се грађевински ријешило напајање тог канала и састављање са коритом Саве“, рекао је Гужвић.
Наводи да је првобитна идеја била да се корито Врбаса направи пловним како би се омогућили и туристички садржаји у тој зони.

„Размишљамо и на који начин организовати управљање том зоном, да ли да идемо са самосталним финансирањем тог пројекта у сарадњи са Владом Републике Српске или са јавно-приватним партнерством са другим инвеститорима. Очекивања су велика а све то ће изискивати значајна средства јер таква врста пројекта везује прекограничну сарадњу, туристичке садржаје и привреду једне локалне заједнице што је привлачно за стране инвеститоре и грантовска средства“, истакао је Гужвић.

Према његовим ријечима, оформљен је квалитетан тим у форми Одсјека за развој у Општинској управи а као резултат доброг рада свих запослених у управи стигла је награда у виду грантовских средстава кроз МЕГ пројекат за проширење водоводне и канализационе мреже.

„Међу награђеним општинама били смо трећи и потрудићемо се да квалитетно усмјеримо ова средства у сарадњи са колегама из УНДП БиХ. Да ли ће то бити Брусник или нека друга мјесна заједница зависи и од рјешавања имовинско-правних односа и других ригорозних услова које морамо испунити, али је свакако чињеница да је проширење водовода према Бруснику један захтјеван пројекат, како технички, тако и финансијски“, рекао је Гужвић и истакао да су учешћем кроз бројне јавне позиве и пројекте успјели у протеклих пар мјесеци обезбиједити око пола милиона грантовских средстава а очекивања су да тај износ буде и већи.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.