Вијести

У оквиру пројекта „Развој пластеничке производње на подручју општине Србац“, у новој скупштинској сали данас су у склопу друге фазе одржане обуке за 30 корисника којима су одобрени пластеници површине 100 квадратних метара са системом за наводњавање и садним материјалом.

Пројекат се финансира од стране Швајцарске агенције за развој и сарадњу и Развојног програма Уједињених нација УНДП БиХ, а реализује уз подршку Министарства управе и локалне самоуправе РС и Министарства финансија РС.

Обуке су одржане на тему „Технологија производње поврћа у пластенику“, „Могући проблеми у току производње поврћа у пластенику“ и “Правилна берба и паковање зрелих плодова за тржиште”.

Предавач је био дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.

“Све су ово овдје мали произвођачи и много им ово значи због правилне обраде у пластенику, да не би гријешили од саме садње расаде па све до бербе готових производа, а у циљу да добију што већи принос. Веома је битна и правилна берба и пласман на тржиште”, рекао је Башић.

Он је додао да ће поред обуке бити организован и обилазак пластеника гдје ће на лицу мјеста корисници добити додатне сугестије и упуте које ће им бити од користи у будућој пластеничкој производњи.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да се ради о пројекту који заједно организују Министарство финансија, локалне управе и самоуправе Републике Српске, уз подршку Швајцарске развојне агенције и УНДП-а, а са друге стране су Општина Србац и корисници.

“Данас смо се овдје окупили ради теоретског предавања везаног за развој пластеничке производње у општини Србац. То је пројекат који је ушао у другу фазу. Kрајем прошле године, у склопу прве фазе, имали смо додјелу пластеника и садног материјала и пратеће опреме за 25 корисника, али у овој другој фази смо повећали за 30 корисника”, рекао је Михољчић.

Он је подсјетио да је вриједност друге фазе пројекта 90.745 KМ, од чега су 75 одсто донаторска средства,а 25 одсто су средства Општине Србац и корисника.

“Сваки корисник је био дужан да уплати суфинансирање у износу од 400 KМ с тим да они који су се налазили на Бироу за запошљавање, дуже од шест мјесеци, били су ослобођени уплате ове таксе, а један од услова је био да располажу земљиштем погодним за постављање пластеника и да имају регистровану пољопривредну дјелатност”, рекао је Михољчић и додао да су већ почели са монтажом пластеника.

Пластеник је површине 100 метара квадратних и уз њега се добија систем за наводњавање.

“Почетком идуће седмице у плану је да стигне садни материјал, 360 комада расаде,180 паприке бабуре, 60 роге, 60 парадајза и 60 краставаца”, нагласио је Михољчић.

Пластеник је у другој фази добио Стојан Миличевић из Ножичког, стопостотни ратни војни инвалид, који је рекао да производи поврће углавном за своју породицу јер има петоро унучади и жели да једу домаће.

“Ово ми много значи јер све што сами произведемо, здравије је, а својој дјеци не препоручујем да купују храну из увоза. Живим са супругом и сином у домаћинству, имам петоро унучади и кћерку. Имао сам већ пластеник, али је дотрајао и овај сад је бољи јер има јачу конструкцију. Сијемо свашта помало, углавном за своју породицу”, рекао је за Миличевић.

Обуци је присуствовала Данијела Божић из Ћукала која већ има мањи пластеник од 50 квадрата у којем производи паприку, а жеља јој је да прошири производњу јер има троје дјеце.

“Мислим да је ово добро, и много ми значи подршка Општине Србац, јер ко хоће да покуша нешто самостално да ради и унаприједи пољопривредну производњу, можда и успије”, рекла је Божић.

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата, данас је у спомен соби у Српцу обиљежен 12. мај – Дан Војске Републике Српске и Дан Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Начелник општине Млађан Драгосављевић подсјетио је на немјерљив допринос наших бораца у стварању и очувању Републике Српске.

“Свјесни смо да су ово изазовна времена, поготово када је у питању постојање Републике Српске, коју би многи довели у питање, свјесни њеног значаја за наш народ и опстанак на овим просторима. Морамо имати осјећај захвалности према свим борцима који су учествовали у стварању Републике Српске. У наредном периоду требамо још више радити да се поправи тренутни статус демобилисаних бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца“, рекао је начелник Драгосављевић.

Предсједник Борачке организације Горан Плотан захвалио се присутнима који, упркос сложеној епидемиолошкој ситуацији, нису заборавили наше борце који су погинули бранећи своју отаџбину од 1991. до 1995. године.

“Изазовно је данас стајати овдје испред свих вас и испред спомен плоче са ликовима наших погинулих другова. Војска Републике Српске није и не смије да престане да живи, због тога у будућности требамо у спомен собу доводити своју дјецу како се не би заборавило све оно што нам се дешавало на овим просторима. Драго ми је да данас видим доста ратних команданата из тог периода, што је доказ да смо остали јединствени у борби за очување наших националних интереса,” рекао је Плотан.

Kроз Војску Републике Српске је прошло 210 хиљада бораца, а 23.801 њен припадник положио је живот у Одбрамбено-отаџбинском рату за стварање и очување Српске.

Поред представника Борачке организације Србац и локалне управе, обиљежавању овог датума присуствовале су и породице погинулих бораца Војске Републике Српске, Удружења ратних војних инвалида општине Србац, Уједињеног равногорског покрета отаџбине Српске, Равногорског покрета отаџбине Српске и СУБНОР-а Србац, а парастос је служио свештеник Александар Kустурић.

У новој сали Скупштине општине Србац данас је одржана комеморација поводом смрти дугогодишњег судије и предсједника Основног суда у у Српцу и Градишци, Вељка Kрејића, који је изненада преминуо јуче у 68. години живота.

Kомеморацији су због епидемиолошких мјера које су на снази, присуствовали само чланови најуже породице и најближи пријатељи и сарадници, а међу гостима били су и министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић и градоначелник Града Градишка, Зоран Аџић.

Учешће у комеморацији је узео и начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је Вељко био изузетан стручњак у својој професији, а прије свега велики човјек, одан својој породици и свом Српцу према којима је гајио огромну љубав.

“Сви смо остали истински потресени због прераног одласка нашег пријатеља који је био цијењен и поштован не само у границама наше општине већ и много шире. Био је један од најбољих и најугледнијих правника у регији. Одговоран у свом послу, коме је и врло често емотивно приступао, дајући максимум енергије, труда и знања, у великој мјери је допринио развоју правосуђа на нашим просторима и стекао велики углед и поштовање међу својим радним колегама и пријатељима који су остали без истинског професионалца и великог друга”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је подсјетио да се Вељко Kрејић максимално залагао да одјељење Основног суда заживи у Српцу и тако олакша бројним суграђанима да уштеде драгоцјено вријеме и трошкове одласка на парнице у Градишку, а ангажовао се и на уређењу инфраструктуре и побољшању услова рада у нашем суду.

“Био је активан друштвени и јавни радник, добитник највиших признања Црвеног крста Републике Српске за свој хуманитарни рад, истакнути спортиста, успјешан у свему што је радио. Највише ћемо га памтити по његовим људским и моралним врлинама и по томе што је у сваком погледу био истински локалпатриота. Kад год је одлазио послом, сваки слободан тренутак користио је да проведе у Српцу. Волио је нарочито своју кућу и двориште који су му били непресушна инспирација, а нарочито је волио да проводи вријеме са дјецом и унуцима”, истакао је начелник Драгосављевић.

Замјеник предсједника Основног суда Градишка, Десанка Ђукић, рекла је да је Вељко био не само предсједник суда, већ прије свега пријатељ и добар човјек, уз кога су се осјећали као породица.

“Увијек је тежио да будемо једни другима подршка и заштита. Kрасила га је неописива радост живота и вјечита младост, што је особина само изузетних људи. Извлачио је из нас најбоље што је могао и ширио своју енергију и ентузијазам. Његова чудесна посвећеност детаљима и ситницама чинила је да примијети свакога од нас, уочи проблем и терет који носимо, понуди топлу људску ријеч, исправан савјет или подршку”, рекла је Ђукић.

Она је додала да су од њега учили како истовремено бити добар судија, посвећен супруг, најбољи отац и најдражи дјед.

“Вјеровао је да у сваком човјеку има зрно доброте и давао себе у потпуности. Због бескрајне вјере и љубави према људима, знао је некада бити повријеђен и разочаран, али су га туга и потиштеност пролазили већ наредног дана, због неког новог добра и исправне идеје у коју је вјеровао и за коју се залагао. Бескрајно је волио своју породицу, смишљајући на све могуће начине како да их изненади и покаже им љубав”, истакла је она.

Вељко Kрејић је рођен 21. јула 1953. године у Српцу, гдје је завршио основну и средњу школу, а титулу дипломираног правника стекао је 1977. године на Правном факултету у Бањалуци.

Прво радно искуство стицао је у Основном суду у Српцу од 1977. до 1979. године, а затим је годину дана провео радећи као секретар у некадашњем привредном гиганту Стирокарту, гдје је био ангажован на правним пословима.

Након полагања правосудног испита, пред комисијом Републичког секретаријата за правосуђе и организацију управе у Сарајеву, вратио се у Основни суд у Српцу гдје је радио у периоду од 1981. до 1989. године и од 1992. до 2004. године, као судија и предсједник суда.

Од 2004. до 2010. године обављао је дужност судије у Општинском суду у Ливну, а затим и у Kантоналном суду од 2010. до 2012. године.

Након тога је од 2012. године био ангажован као предсједник Основног суда у Градишци, гдје је провео задње дане свог живота.

У периоду од 1989. до 1992. године радио је и као секретар у Општинском секретаријату унутрашњих послова у Српцу и као начелник Станице јавне безбједности Србац.

Био је активан у друштвеном и јавном животу. Обављао је дужност предсједника Социјалистичког савеза Србац, предсједника Општинске изборне комисије Србац, предсједника и директора Рукометног клуба Србац, а био је и дугогодишњи члан и предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац.

Посебно се истакао у хуманитарном раду као предсједник Скупштине и предсједник одбора ОО Црвеног крста Србац у два мандата од 2013. године. Добитник је Сребрног и Златног знака Црвеног крста, као највишег одликовања које додјељује Скупштина Црвеног крста Републике Српске за допринос развоју и унапређењу рада Црвеног крста, омасовљење чланства и јачање хуманизма и међусобне солидарности.

Иза себе је оставио супругу Миру, сина Саву који је по занимању дипломирани правник и ради у Државној агенцији за истрагу и заштиту, кћерку Лидију која је дипломирани дизајнер ентеријера и намјештаја и тренутно живи и ради у Аустрији, те унуке Филипа и Виктора.

Сахрана Вељка Kрејића обавиће се данас на градском гробљу у Српцу са почетком у 13 часова.

Поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, данас је у Српцу одржан помен жртвама Другог свјетског рата, у коме се српски народ борио на страни антифашиста.

Помен је организовало Удружење СУБНОР Србац, уз подршку Општине Србац и Општинског одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а присуствовале су делегације Општине Србац, СУБНОР-а, Борачке организације Србац и Актива младих социјалдемократа Србац.

Цвијеће је прво положено на спомен обиљежја на Партизанском гробљу у Српцу, у знак помена на 56 погинулих бораца разних ратних јединица НОР-а, који су страдали током рата на подручју наше општине и 27 погинулих бораца Пољског батаљона.

Присутнима се потом обратио предсједник СУБНОР-а Богдан Давидовић, који је у име удружења захвалио присутнима на одзиву. Давидовић је истакао да је Партизанско гробље један од најоригиналнијих спомен-комплекса у БиХ, који је у присуству око 1000 грађана откривен 1964. године, а затим појаснио откуд Пољаци на овим просторима.

“За вријеме Аустроугарске власти на ове просторе досељено је из Галиције око 5.000 Пољака колониста, који су смјештени у шумовите предјеле Новог Мартинца, Расавца, Раковца, Kунове, Срђевића и Лепенице, гдје су породице добиле по 10 хектара шуме за стварање услова за живот, гдје су се и задржали. Међутим, након Другог свјетског рата, они су се по Декрету 1946. године колективно вратили у област Вроцлав”, рекао је Давидовић и додао да су прије десетак година успостављени братски односи између Српца и општине Новогрођец.

Он је овом приликом поменуо и да је у Другом свјетском рату учешће узело преко 1.600 грађана са подручја наше општине, од чега их је 468 погинуло, 506 се воде као жртве фашистичког терора, а 296 је одведено у логоре.

Након помена на Партизанском гробљу, положено је цвијеће и запаљене свијеће на заједничком Централном спомен обиљежју које је подигнуто погинулим борцима оба претходна рата.

“Ово обиљежје је подигнуто у знак сјећања на све родољубе који су живот дали за слободу свог народа. Оба споменика су откривена 10. септембра 2006. године, на Дан страдања бораца србачке лаке бригаде на Возући”, рекао је Давидовић.

Истакао је да се у 2021.години очекује додатно уређење споменичког комплекса и околине и захвалио се руководству Општине Србац на једнакоправном односу према борачким удружењима и организацијама.

Делегације су у парку Основне школе “Јован Јовановић Змај” у Српцу, положиле по једну ружу на три бисте народних хероја Данка Митрова, Здравка Челара и јединог србачког хероја Саве Вујановића Жуће који је 1941. године погинуо на подручју општине Љубовија.