Author: srbac2

“Дрим Тим” већ деценију и по расадник фудбалских талената у Српцу

Школа фудбала “Дрим Тим” из Српца већ 15 година дјелује на подручју србачке општине и кроз њу је прошло више стотина младих талената, од којих многи и данас успјешно играју у клубовима широм Републике Српске, БиХ и окружења.

Овај спортски колектив од оснивања предводи дугогодишњи спортиста и успјешни тренер Дражен Драгосављевић а са полазницима већ пет мјесеци раде нови тренери Јована Јанковић и Милован Врсајковић.

Тренутно окупљају око 20 дјечака и дјевојчица, узраста од четири до осам година, који имају прилику да науче основе фудбалске игре, усаврше технике и вјештине и стекну такмичарски дух, уз бројна путовања и дружења која су саставни дио ове фудбалске школе.

Протеклог викенда србачки малишани су учествовали на свом првом такмичењу, Турниру пријатељства у Бањалуци, гдје су одиграли шест утакмица са вршњацима из бањалучких клубова и школе фудбала србачке Слоге, што је за њих било непроцјењиво искуство.

“Након вишемјесечног рада наши полазници су по први пут одиграли такмичарске утакмице, стекли бројна пријатељства и вратили се кућама пуни утисака. Ово је тек почетак, предстоји нам много рада и тренинга а у плану већ имамо неке нове утакмице”, каже тренер Јована Јанковић.

Она је такође прошла школу Дрим Тима и касније са успјехом играла за бројне женске клубове у Српској и окружењу.

“Из личног искуства знам колико је важно да се од малих ногу крене са бављењем спортом што је важан фактор у развоју сваког дјетета. У Дрим Тиму се дјеца на правилан начин уводе у свијет фудбала а наши чланови су протеклих година имали прилику да играју на бројним домаћим и међународним такмичењима и врате се кући са прегршт пехара и медаља”, рекла је Јанковић.

Додаје да им је у фокусу рад са најмлађима, узраста до осам година, али имају и пар старијих чланова. Уколико буде више заинтересованих, постоји могућност да формирају додатну групу.

Тренинзи се одвијају два пута седмично у Спортској дворани “9. јануар”, уторком у 18 и петком у 19 часова а цијена мјесечне чланарине је 30 KМ. Сви они који желе да постану њихови чланови, могу им се придружити у овим термнима.

“Стално вршимо упис нових чланова и радује нас што су родитељи препознали озбиљност и професионалност у нашем раду и што полазници показују вољу и жељу за тренирањем и напредовањем. Многи наши чланови су добијали позив за учешће у разним камповима што свједочи да се наш рад итекако прати и вреднује и да стварамо квалитетно окружење за правилан фудбалски развој наших малишана”, рекла је Јанковић.

Српчанка окупља парове из цијеле Републике Српске у борби за потомство

Проблем неплодности све чешће погађа многе брачне парове у Републици Српској који не одустају од жеље да дођу до потомства и поред неуспјешних покушаја вантјелесне оплодње и здравствених и финансијских потешкоћа са којима се годинама суочавају.

То је био мотив за оснивање Удружења грађана „За осмијех више“, са сједиштем у Бањалуци, које постоји свега четири мјесеца и окупља све већи број чланова из цијеле Српске којима је највећа жеља да се једног дана остваре као родитељи.

Предсједница удружења, Жељана Божић Лазић из Српца, каже да имају формирану „вибер“ заједницу у којој се тренутно налази око 150 брачних парова који свакодневно размјењују искуства и савјете у борби са стерилитетом.

“Удружили смо се како бисмо почели све више говорити о овом проблему, који је донедавно био табу тема. Многи од нас ћуте јер сматрају да неће бити прихваћени од околине. Постоји доста предрасуда и неразумијевања због чега многи парови одустају, али на срећу, већина нас је спремна да у овој борби истраје до краја”, каже Божић Лазић.

Додаје да је процес вантјелесне оплодње скупа и комликована процедура, што многи нису спремни да поднесу.

“Вантјелесна оплодња у Бањалуци са дијагностиком, терапијама и поступцима кошта 5.500 КМ и три процедуре финансира Фонд здравственог осигурања, али ту су и разне терапије које томе претходе и знају повећати цифру и до 10 хиљада КМ. Уколико се пар одлучи за другу клинику у БиХ, што не финансира Фонд, плаћа се седам хиљада КМ а они који исрцпе све могућности и покушају у иностранству морају плаћати чак 15 и више хиљада КМ”, истиче она.

Подршка државе, по њеним ријечима, мора бити још већа јер су финансије често ограничавајући фактор који многе парове поколеба у борби за потомство. Како каже, један од циљева је да им се омогући избор властите клинике јер за сада постоји само једна здравствена установа у Бањалуци на којој се обавља вантјелесна оплодња.

“Кад пар из Требиња мора доћи у Бањалуку, плаћа превоз, смјештај и разне налазе што изискује додатне трошкове. Они који не успију, немају алтернативу и често одлазе на лијечење у друге државе. Многи немају посао а они који имају дижу кредите или страхују од послодаваца. Терапије знају потрајати мјесецима а немају сви разумијевања према радницима који неријетко добијају отказ или смањење плате. Ја сам имала срећу да имам подршку фирме у којој радим, па су ми послодавци и колеге чак финансијски помагали”, каже она.

Додаје да поред финансија морају посједовати и огромну менталну снагу да изнесу цјелокупан процес, што је био додатни мотив да се окупе у удружењу и заједно превазиђу све проблеме.

“Међусобно се бодримо, стално читамо и истражујемо и имамо у плану да кренемо са обиласком општина и градова широм Српске како бисмо у сарадњи са медицинским стручњацима одржали радионице. За сада ћемо то одржавати на даљину, преко зум апликације, а са клиником „Медико’С“ из Бањалуке имамо у плану једну презентацију. Намјера нам је да контактирамо и слична удружења из Србије и Црне Горе”, каже она.

Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико се парова у Српској бори са стерилитетом јер многи нису евидентирани, али се сматра, како каже, да у свијету овај проблем има сваки четврти до пети пар, док у Србији неплодност погађа сваки седми пар.

“Важно је о свему отворено причати, било да се ради о мушком или женском стерилитету, а радује и свака подршка институција и појединаца. У Српцу, гдје живим, локална управа финансира једну вантјелесну оплодњу у износу од 2.500 КМ, што је такође значајно, али од свега је важније сазнање да нисмо сами и да имамо подршку заједнице, породице и пријатеља”, каже она.

У случају неуспјеха, одустајање од родитељства није крајња опција, јер ће се многи одлучити за усвајањем дјетета.

“Доста смо о томе разговарали на нашим састанцима и дружењима. Не бјежимо од тога, али је проблем компликована законска процедура јер је потребно испунити доста услова. Једна од наших чланица, напримјер, није могла добити дијете на усвајање јер нема са супругом властити стан или кућу. Ту су и друге ограничавајуће околности које спрјечавају да се остваримо у том погледу и поред великог броја незбринуте дјеце жељне родитељске пажње”, истакла је она.

Сви они који желе да се прикључе њиховом удружењу могу их контактирати путем вибер групе или фејсбук странице удружења „За осмијех више“ а доступан је и контакт број: 066/533-581.

Фонд здравственог осигурања, поред финансирања три покушаја вантјелесне оплодње, међу првим фондовима у региону је почео финансирати чување ембриона на двије године, док су раније ову услугу осигураници плаћали сами. У случају да се не може обавити у Српској, осигураници могу остварити право на рефундацију трошкова у некој од установа у иностранству.

Од 2007. године, од када Фонд финансира вантјелесну оплодњу, па до данас, рођено је преко 1600 беба.

Током викенда један нови случај вируса корона у Српцу

На подручју србачке општине у данима викенда регистрован је један нови случај вируса корона а ради се о мушкарцу средње животне доби који је тестиран брзим антигенским тестом.

У Српцу су тренутно три особе активно зараженe новим вирусом а у кућној изолацији је седам лица.

У Републици Српској у данима викенда извршено је тестирање 308 лабораторијских узорака путем PCR теста а вирус корона откривен је код 31 особе. Институту за јавно здравство РС није пријављен ниједан смртни случај.

Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 79 а на респиратору је девет особа.

У србачком Дому здравља ове седмице је настављена имунизација становништва која се врши сваким радним даном у времену од 10 до 13 часова. Данас је на распореду била Синофарм а сутра је планирана Фајзер вакцинација. Од сриједе до петка вршиће се Синофарм вакцинација.

У уторак 29. марта без струје неколико села

Волонтери Цезара присуствовали еколошкој едукацији на Kозари

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” узело је учешће у излету на Мраковици кога је организовало Удружење “Мост” за младе из Градишке, Српца и Лакташа.

Поред дружења у прелијепом амбијенту националног парка Kозара, организована је едукација о заштити шума и кратко планинарење.

“Искористили смо лијепо и сунчано вријеме и провели један диван дан на Kозари. Ову екипу ускоро очекују нова дружења, будући да смо окупљени око заједничких идеја, које се тичу омладинског активизма, волонтеризма, те заштите и очувања животне средине”, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Једна од планираних еколошких акција је пројекат “Екомотива” у склопу кога ће Цезар организовати бројне активности на отвореном са циљем повећања еколошког активизма и доприноса развоју еколошке свијести код грађана.

“Планирамо акције чишћења, радионице рециклаже, постављање канти за смеће на градским улицама, уређење зеленог кутка у просторијама нашег удружења, планинарење на Мотајици и друге активности. Позивамо волонтере заинтересоване за учешће да се пријаве”, рекла је Шњегота.

Њихови волонтери учествовали су недавно у акцији садње 20 садница платана у ужем градском језгру а одвијају се и друга дешавања у склопу редовних активности Цезара.

Једна од њих је дружење сваког петка у Цезару, у времену од 12 до 14 часова, када се организују разни квизови, мозгалице, стони тенис, одбојка, израда накита, цртање и други видови дружења.

“Сваки петак је прича за себе и оно што је битно јесте да су сва дружења петком бесплатна и организована управо према заинтересованости и афинитетима оних који дођу да се друже са нама. Чекамо вас већ у сљедећи петак, са новим занимљивим активностима”, рекла је Шњегота.

Она додаје да је продужен упис на Цезарову секцију плеса “зумба” због велике заинтересованости. Њихови полазници тренирају два пута седмично, и то дјеца петком у 18 и недјељом у 13.45 часова, јуниори петком у 16.45 и недјељом у 15 часова а одрасли петком у 19.15 и недјељом у 16.15 часова.

У Цезару тренутно трају почетне активности на пројекту “Запосли средњошколца” у оквиру кога ће један број ученика средњошколског центра добити прилику за прво запослење.

Чланови ове омладинске организације учествовали су од 10. до 13. марта и на првом Тузланском фестивалу слободе, у организацији Омладинског ресурсног центра Тузла – ОРЦ Тузла.

На Фестивалу је представљен завршни филм пројекта Цезара “Youth Corners od Trust and Peace”, који су припремили Немања Kраљ и Никола Живанић.Филм и наше удружење представиле су Сара Рацковић и Сашка Драгановић.