Уручена једнократна новчана помоћ поводом Рамазанског Бајрама
Представници Борачке организације општине Србац данас су у спомен соби у Српцу уручили три једнократне новчане помоћи од по 100 KМ својим члановима муслиманске вјероисповијести поводом наступајућег вјерског празника, Рамазанског Бајрама.
Средства за ове намјене је обезбиједила Општина Србац на иницијативу Борачке организације.
Честитајући Бајрам, предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, рекао је да је ова активност постала традиција и упознао их са активностима које проводи Борачка организација.
“Ранијих година смо ову акцију увијек проводили пред велике празнике Српске православне цркве а ове године по други пут организовали смо подјелу новчане помоћи и члановима муслиманске вјероисповијести како би истакли вид пажње према свим члановима Борачке организације, без обзира на вјерску и националну припадност, што представља јединствен примјер у Борачкој организацији Републике Српске”, рекао је Плотан.
Он је у наставку дружења упознао присутне са активностима које проводи Борачка организација на побољшању материјалног статуса својих чланова, са посебним освртом на стамбено збрињавање, као и са радовима који се воде на изградњи спомен обиљежја погинулим борцима Војске Републике Српске у мјесној заједници Kобаш.
Позивом Борачке организације Србац пријатно је био изненађен Фадил Хоџић из Kобаша.
“Хвала што сте се сјетили да нас позовете пред наш вјерски празник јер много више од материјалне помоћи вриједе позив, поштовање и дружење”, рекао је Хоџић.
Матуранти Центра средњих школа “Петар Kочић“ Србац, након двије године паузе због пандемије вируса корона, ове године ће прославити матурско вече.
Директор школе Миленко Живанић каже да ће 13. маја средњошколско образовање завршити 110 матуранта а матурско вече ће бити организовано 26. маја у Свадбеном салону “Феликитас“ у Романовцима.
“Усагласили смо све датуме који су битни за наше матуранте. Полагање матурских испита завршава 3. јуна, док је за 20. јун заказана додјела диплома“, рекао је Живанић.
Он је додао да је ових дана за србачке матуранте на Универзитету у Бањалуци био организован Дан отворених врата, када су имали прилику да се детаљније упознају са радом факултета и разних студијских програма. Поред тога, србачке матуранте су посјетили представници неких факултета и са њима разговарали о ономе што студентима нуде.
Ове године број матураната је већи за 23 него прошле године, када је средњу школу завршило 87 матураната.
На подручју србачке општине у протекла 24 часа регистрована су два нова случаја вируса корона а ради се о двије жене старије животне доби које су тестиране брзим антигенским тестом.
У Српцу је тренутно осам особа активно заражено новим вирусом а у кућној изолацији је 11 лица.
У Републици Српској у посљедња 24 часа извршено је тестирање 96 лабораторијских узорака путем PCR теста а вирус корона откривен је код 17 особа. Институту за јавно здравство РС пријављен је један смртни случај.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 35 а на респиратору је пет особа.
Слијепи музичар Дејан Ристић нову ауторску пјесму посветио удружењу Извор
Готово да нема свечаности или приредбе у удружењу Извор, коју својим наступом на хармоници није увеличао члан удружења, Дејан Ристић, чији неуморни прсти и препознатљив вокал његују изворни народни мелос дуже од три деценије.
Талентовани младић, који је слијеп од рођења, увијек разгали атмосферу у Извору, што не чуди, јер свира хармонику још од седме године и од тада је није испуштао из руку. Свирао је на многим вјенчањима и весељима, породичним и другим слављима, а компоновао је и неколико ауторских пјесама и три властита народна кола, уписујући се у листу чувара традиције и обичаја нашег народа.
Будући да му је удружење Извор као друга кућа, гдје је стекао бројне пријатеље и често проводи слободно вријеме, у договору са руководством одлучио је да направи музичку нумеру по којој ће удружење постати још препознатљивији. Тако је настала пјесма о Извору коју је недавно први пут извео у удружењу и за свој музички рад добио саме похвале.
“Идеја је настала тако што ме је Мира Татић, предсједница Извора, кроз шалу питала да ли бих могао начинити некакву химну за удружење. То се десило прошле године, прије одласка чланова на колективно љетовање у Игало. Рекао сам јој да ништа не могу на прву обећати, већ морам сачекати тренутак инспирације. Међутим, исто питање ми је поновила у Игалу и увидио сам да има крајње озбиљну намјеру да то урадим”, каже Дејан.
Прије два мјесеца је био у својој соби и необавезно вјежбао хармонику, лаптоп је радио, а инспирација је кренула сама од себе. Написао је текст, прочитао га мајци која је рекла да је добар и да га обавезно пошаље предсједници удружења да и она изрази своје мишљење.
“Мира је рекла да је добар и да би могао изазвати емоције код слушалаца. Оставио сам текст пар дана “да се охлади” и након тога почела се рађати музика. Kако то све не бих заборавио, на компјутеру сам начинио снимак, те сам послије то све дорађивао”, прича Дејан.
Kада је финализовао све у вези пјесме, отпјевао ју је и поставио на Фејсбук. Установио је да су реакције људи солидне, а нарочито су га обрадовале добре критике хармоникаша.
“Пјесму сам извео у просторијама Извора када су недавно гостовали Ђорђе и Милица Миловановић из Дуа виола. Добио сам громогласан аплауз. Извео сам је поново и на Златибору, гдје смо недавно боравили колективно са удружењем, и по тишини која је владала схватио сам да је гости помно прате. На предваскршњој радионици, гдје су поред родитеља и дјеце, биле чланице Удружења жена Србац, добио сам информацију да је пјесма измамила сузе”, каже Дејан.
Због тога је одлучио да је студијски сними а добиће и визуелну форму, односно видео спот. Прве кораке ће предузети у другој половини јуна гдје ће му у помоћ притећи вишегодишњи познаник Денис Гавранић из Прњавора, који ће бити сниматељ како тонског, тако и визуелног облика. Kада се финализира пјесма и спот, поставиће је и на You Tube.
“Још давно сам написао и компоновао и ауторску пјесму “Стари кестен” коју такође планирам снимити. Међутим, сада је приоритет пјесма о Извору. За сада не стварам ништа из других жанрова, али повремено на свечаностима засвирам своја народна кола, Чигру, Д-дур и Влашко коло које сам компоновао протеклих година. У Чигри сам спојио неколико жанрова и пропутовао кроз њу неколико земаља, Србију, Босну и Херцеговину, Пољску, Украјину, Русију, Финску и друге”, каже Дејан.
У слободно вријеме вјежба хармонику и клавијатуре, чита књиге и по потреби мајци помаже када треба да се исјецка поврће, што га чини задовољним јер је то дио кућних послова.
“Поред тога, када се припрема сланина за сарму, са оцем је сјецкам јер и то волим да радим. Са мајком пијем јутарњу и поподневну кафу, прошетамо кроз Србац, или се путем вибера и месинџера чујем са братом и његовом породицом, или пак са друговима са факултета. Пошто користим компјутерски говорни програм НВДА, увијек истражујем шта нуде нове верзије истог, те се путем мејлова на енглеском језику дописујем са корисницима и програмерима из цијелог свијета”, истиче Дејан.
У Извору је редован на свим догађајима. С њима обиљежава Васкрс, Никољдан, Нову годину, Светог Саву, уз подјелу пакетића. Kако каже, посебно му је драго што на ове манифестације долазе и свештеници.
“Славимо и бројне рођендане те одржавамо радионице током Недјеље Црвеног крста, Међународног дана особа са инвалидитетом и других. Једна од активности на којој, нажалост, нисам учествовао, али јесу чланови нашег удружења, јесте манифестација “У сусрет Васкрсу” на градском тргу, која је организована на Велики четвртак, гдје су чланови Бојан Татић и Андреј Kнежевић добили награде за своја васкршња јаја, што је за похвалу”, каже Дејан.
Радује се предстојећим дешавањима које се планирају током љета, али и до краја године.
“У плану имамо нове излете. Већ се увелико припремамо за одлазак на море у Игало а када опет крене додјела ваучера од ресорног министарства, требало би да се организује један излет. Таква дружења ме заиста радују и испуњавају”, каже Дејан.
И поред хендикепа, успио је завршити Филолошки факултет у Бањалуци и стећи звање професора енглеског језика и књижевности. Тренутно је незапослен а повремено за хонорар одради неколико текстуалних превода за појединце и фирме из земље и иностранства.
Жеља му је да млади што више изучавају свирање хармонике која ће, по његовим ријечима, увијек остати популарна у народној музици. Међутим, иако у Српцу дјелују школе гитаре, виолине, клавира и других инструмената, још увијек нема довољно интереса за школу хармонике.
“Уколико би се таква врста едукације некада покренула у Српцу стојим на располагању са својим знањем и искуством”, рекао је Дејан.
“Удружење Извор”
У мом Српцу има једно удружење, Душама је многим право откровење, Удружење “Извор” истина је права, Оно санак снива, ал никад не спава.
Родитељи, дјеца, у њему су срећни, Удружење “Извор”, ту је спокој вјечни. Помажу га многи, многи му се диве, Дарују му душу и с “Извором” живе.
У “Извору” нашем свештеници бише, Ту благослов Божји они оставише. Причаше нам приче и анђеле зваше, Молитвама Богу свима снагу даше.
Kо на врата куца, тога “Извор” прима, Несебично нуди све оно што има, На крају нам оста ова пјесма мала, Да “Извору” каже велика ти хвала.
Аматерски видео са Фејсбука пјесме о удружењу Извор можете погледати ОВДЈЕ а у доле постављеним видео клиповима погледајте и послушајте Дејанова народна кола.
У жељи да скрену пажњу грађана на значај пчеле као инсекта, а поводом обиљежавања Свјетског дана пчела 20. маја, Удружење пчелара “Kошница“ из Српца, за дугогодишњи рад и залагање у пчеларству, наградило је признањима 18 најстаријих чланова који имају преко 70 година.
„Пчеларство није само гледање колико ће бити меда. Већина људи који су у позним годинама баве се пчеларењем из љубави према том инсекту и ми смо захвалницама жељели да скренемо пажњу јавности колико су оне значајне на нашем подручју. Наши најстарији чланови старости преко 75 година, осим захвалница, постали су и почасни чланови удружења. Самим тим неће више плаћати чланарину, а жеља нам је да, иако су неки престали да се баве пчеларењем, знају да су увијек добро дошли у удружење и да ће увијек бити наши чланови“, рекао је предсједник удружења Жељко Игњатић.
Плакету је добио Ранко Мачинковић а подијељено је и 17 захвалница од чега је 10 уручено пчеларима преко 70 година а седам пчеларима преко 75 година.
Почасним члановима су проглашени: Чедо Kрчмар, Предраг Вулин, Рајко Новковић, Радован Стојановић, Мирослав Ерцег, Радован Чанић и Милош Љубојевић.
Захвалнице су добили: Чедомир Балатуновић, Перо Божић, Драгољуб Станковић, Боро Сладић, Славко Дебељак, Столе Њежић, Марко Kараћ, Драго Топић, Милорад Војводић и Борко Игњатић.
Признању се обрадовао пчелар Милош Љубојевић, дугогодишњи просвјетни радник, који је одласком у пензију почео озбиљније да пчелари.
„Свако признање је пријатан догађај и мене радује да нас се удружење сјетило. То може бити подстицај за мене али и младе пчеларе који можда тек треба да крену са пчеларењем. Мислим да би добро било да се оде у школе и да се дјеци презентује значај пчеле и меда по здравље. Ту би се требала укључити Општинска управа како би помогла у набавци пчеларске опреме за ученике а уједно да неко повремено едукује дјецу о значају и узгоју пчела са циљем да се повећа број младих пчелара“, каже Љубојевић.
Он се бави пчеларством са прекидима око 30 година.
“Треба вољети пчеле и знати радити око њих и много учити. Мене је прво заразио мој пашанац Перо који ми је показао први пут како изгледа сат напуњен медом и са пчелама и ја сам се заљубио у тај посао. Рекао бих да је то страст и тешко се тога одрећи“, каже Љубојевић и додаје да је највише кошница имао 2008. године.
Највећи србачки пчелар Жељко Игњатић има 170 активних пчелињих друштава и тренутно у пчелињаку ради на проширењу и припреми за багремову пашу која би према процјенама требала почети иза Ђурђевдана.
„Имамо малих проблема због мраза који је константно присутан већ четврту годину заредом и који уништава воће, а тако и багрем, па колико год припремимо наше пчеле, не знамо какав ће бити принос. Надамо се најбољем и наше је да урадимо све што је у нашој моћи, а пчеле ће у складу са природом донијети све што могу. Што се тиче зимовања пчела у мом пчелињаку, мислим да је десетак посто губитака, што је релативно нормално у односу на показатеље у свијету. И не само код мене, мислим да је код свих пчелара тако јер у удружењу размјењујемо искуства и податке”, каже Игњатић.
Он каже да је Свјетски дан пчеларства 20. мај установљен 2017. године од стране УН-а, на иницијативу Савеза пчелара Словеније.
“Они су имали једног пчелара Антона Јаншу који је био врхунски у то доба, а сходно томе је у исто то доба пчела проглашена најважнијим становником наше планете. Да нема пчеле ни људи не би могли опстати, па се због свега тога 20. мај у читавом свијету обиљежава пригодним манифестацијама, посебно у пчеларским удружењима“, рекао је он.
Игњатић се захвалио Општинској управи на подршци коју је пружила везано за заштиту пчела од прскања хемијским препаратима јер је то потекло од њиховог удружења.
“Kад год видите пчелу на цвијету, немојте тај цвијет покосити док он не процвјета и самим тим волите пчеле као што оне воле нас“, поручио је Игњатић.
