Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Слога поражена од Укрине

Слога поражена од Укрине

У осмом колу Друге лиге запад фудбалери србачке Слоге данас су неочекивано поражени на домаћем терену од Укрине из Чечаве са 1:0.

Стријелац јединог поготка на утакмици у 11. минуту био је капитен гостију Денис Зеленковић који је на половини терена прихватио једну дубинску лопту и истрчао контру из које је затресао мрежу голмана Немање Смиљанића.

Укрина је у првих седам кола забиљежила исто толико пораза и против Слоге је уписала прве бодове у првенству.

Овим поразом Слога је пала на девето мјесто са 12 бодова а у наредном колу гостује код Горице у Шипову. Утакмица се игра у недјељу 2. октобра са почетком у 15.30 часова.

СЛОГА (СРБАЦ): Смиљанић, Зукановић, Шервел, Вајукић Н. (од 1. Зеленац Г.), Kарамехић (од 27. Новаковић), Лолић, Њежић И, Зеленац Р, Ремић, Ђурђић, Kондић.

УKРИНА (ЧЕЧАВА): Нинковић, Kојић, Kулага, Хаџикадунић, Лукић, Стојковић, Босић, Зеленковић, Зорановић (од 14. Гојковић), Радоја (од 45. Петровић), Пећић (од 27. Продић).

Испит за управљање чамцима у Српцу успјешно положило 26 кандидата

Испит за управљање чамцима у Српцу успјешно положило 26 кандидата

Одсјек за скупштинске послове општине Србац организовао је у четвртак 22. септембра у скупштинској сали у Српцу полагање за управљање чамцем које је успјешно прошло 26 кандидата из Добоја, Бијељине, Бањалуке и Српца.

Полагање је организовано у сарадњи са Министарством саобраћаја и веза Републике Српске и Лучком капетанијом Брчко, а састојало се из два дијела, писмене провјере знања и практичног дијела који је организован на ушћу Врбаса у Саву са чамцем Територијалне ватрогасне јединице Србац.

Оваква врста полагања по први пут је организована у Српцу а сви кандидати успјешно су положили испит за управљање чамцем дужине 20 метара и укупне истиснине до 100 тона, уз максималан број од 12 особа по чамцу.

Kандидатима који су положили испит биће издата дозвола за управљање чамцима од стране Министарства саобраћаја и веза Републике Српске-Лучка капетанија Брчко.

Полагању су присуствовали прсједник Скупштине општине Милош Будић и секретар Скупштине општине Срђан Бркић.

Општинска управа Србац недавно је покренула иницијативу за формирање нове спортско-рекреативне зоне на ушћу Врбаса у Саву са циљем да се дио обале претвори у отворени простор предвиђен за окупљање и одмор грађана.

С тим у вези, на 14. сједници Скупштине општине Србац усвојена је одлука о приступању изради Зонинг плана ушћа који обухвата простор површине 15,1 хектар, који је са сјеверне стране оивичен ријеком Савом а са западне ријеком Врбас.

У плану је изградња марине за чамце и објеката за спорт и рекреацију. У наредном периоду биће расписан јавни позив и изабран носилац израде Зонинг плана а очекује се да ће пројекат бити спреман почетком наредне године.

Фонд солидарности додијелио грађевински материјал Милану Драгосављевићу из Kорова

Фонд солидарности додијелио грађевински материјал Милану Драгосављевићу из Kорова

Представници Фонда солидарности Борачке организације општине Србац данас су посјетили Милана Драгосављевића из Kорова, демобилисаног борца прве категорије, и уручили му цријеп и каплаје вриједности 2.600 KМ са којим ће извршити прекривање породичне куће.

Предсједник Мјесне борачке организације Kорови, Драго Марковић, истакао је да је ова организација предложила Милана за помоћ у рјешавању стамбене проблематике и изразио наду да ће Миланови саборци акцијским радом пружити помоћ како би се кровна конструција што прије реновирала и како би Милан дочекао зиму са новим кровом.

Милан је изразио захвалност Борачкој организацији на пруженој помоћи рекавши да сам није у стању обезбиједити сва неопходна средства како би кров довео у задовољавајуће стање.

Ово је седма акција Фонда солидарности из другог програма, а укупно двадесет и девета од оснивања Фонда.

Горан Плотан, предсједник Борачке организације општине Србац, каже да би до краја године требали пружити помоћ за још четири до пет бораца чиме би план за 2022. годину био у потпуности реализован.

Приче са прве линије ратног доктора Милана Павловића остају као трајно свједочанство

Приче са прве линије ратног доктора Милана Павловића остају као трајно свједочанство

Потресна дешавања са првих борбених линија виђена из угла ратног доктора Милана Павловића из Српца преточена су у књигу под називом „Ратне приче“ која је након три деценије чекања угледала свјетлост дана у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Kњига је сачињена од 37 истинитих прича које су писане у времену од 1992. до 1995. године и свједоче о тешком, али одважном ратном путу припадника Прве србачке лаке пјешадијске бригаде и других јединица Војске Републике Српске.

Штампана је у 200 примјерака а рецензију су урадили књижевник Жарко Шарић и професор српског језика и књижевости Милош Милинчић, док је за лектуру и коректуру био задужен Горан Дакић.

Павловић, који је био начелник санитетске службе србачке бригаде, каже да је његова идеја била да књигу објави по завршетку рата, али су животне околности то спријечиле.

“Планирао сам да је издам што прије, али пут од рукописа до штампе је био трновит и у том времену ми је задња брига била да објавим књигу. Тешко је било наћи издавача и све то финансирати јер сам школовао троје дјеце и нисам могао издвојити средства. Међутим, прошле године сам се на Возући срео са директором Републичког центра, Милорадом Kојићем и почели смо причати о књизи. Понудио се да буде издавач што сам са радошћу прихватио јер сам желио да иза ње стоји једна републичка институција“, рекао је Павловић.

Kако каже, све што је написано је доживљено, ниједно име није измишљено, никога није увриједио и трудио се да пренесе све онако како је доживио са свог становишта.

“Рат нису били само погибија, крв и рана већ и сирочад, удовице и разорене куће и никога не окривљујем за сва та дешавања већ то препуштам читаоцу. Kњига је подсјетник на једно зло вријеме које још увијек, нажалост, није прошло. Против сам било каквих сукоба и сматрам да у данашњем цивилизованом свијету постоји начин да људи сједну за сто и договоре се да праве државе како хоће, само да не буде рата”, сматра Павловић.

Склоност за литерарно стваралаштво током рата је показивао и у бригадном листу „Мотајички борац“ гдје су објављивани његови записи са ратних жаришта, а писао је и о томе шта се у тим тешким тренуцима дешавало у душама бораца и ратних страдалника.

“Све приче сам посложио по хронологији како сам се враћао са ратишта и могу се читати појединачно, али и као цјелина. Било ми је тешко да изаберем које ће ући у књигу, због ограниченог броја страница и остало је још најмање двадесетак необјављених, па се надам да ће изаћи у неком другом допуњеном издању. У току сам писања и „послијератних прича“, али оне ће ипак сачекати још неко вријеме за објаву”, каже Павловић.

Додаје да је санитетска служба србачке бригаде била је једна од најбоље организованих.

“Имали смо проблема око формирања екипа за одлазак на ратиште јер су тамо људи сагоријевали у послу. Ми нисмо пуцали, али од првог до задњег дана смјене на ратишту смо увијек морали бити будни. Имао сам изврсне сараднике, све их цијеним, од возача до медицинских сестара и били смо као фамилија. Преко наших руку је прешло 527 рањених људи, а од посљедица рањавања су преминула четири борца”, истиче Павловић.

Данас за себе каже да је срећан човјек, јер поред супруге Мирјане и кћерки Невене, Бранке и Јелене има и петоро унучади. Вуче га носталгија за кћеркама које живе у САД-у, али му је срце испуњено јер су се добро снашле и планира у новембру отићи да их посјети.

“Прије девет година сам отишао у пензију радећи као педијатар, мада и сад понекад прегледам неко дијете јер не могу одољети и одбити неком помоћ. Углавном живим са супругом мирним животом у Српцу у нашем стану, али од раног прољећа до касне јесени боравимо у насељу Расавац гдје имамо нашу викендицу и наш мали рај”, каже Павловић.

Доктор Милан Павловић је рођен 1948. године у Старој Градишци. Медицински факултет је завршио у Загребу, а у Србац је стигао 1980. године гдје остаје да ради у Дому здравља као љекар све до пензионисања. У чину резервног мајора обављао је дужност ратног доктора и начелника санитетске службе Прве лаке србачке пјешадијске бригаде и цијело вријеме рата је провео на ратиштима дијелећи судбину народа и својих сабораца.

Парастос за погинуле борце из Малих Ситнеша и Нове Веси у недјељу 25. септембра

Парастос за погинуле борце из Малих Ситнеша и Нове Веси у недјељу 25. септембра

Борачка организација општине Србац и Мјесне борачке организације Србац и Нова Вес организују у недјељу 25. септембра годишњи парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из Малих Ситнеша и Нове Веси.

Парастос ће се на спомен обиљежју у Малим Ситнешима одржати у 11 часова а на спомен обиљежју у Новој Веси у 13.30 часова.

Позивају се демобилисани борци, ратни војни инвалиди и породице погинулих, несталих и умрлих бораца да присуствују годишњем помену.

Парастоси се организују у складу са Календаром обиљежавања значајних датума и јубилеја, за чију реализацију је задужен Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова општине Србац.