Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Организован традиционални пријем за вјерске заједнице

Организован традиционални пријем за вјерске заједнице

У згради Општинске управе данас је одржан традиционални новогодишњи пријем за представнике вјерских заједница кога су организовали начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.

Пријему су присуствовали игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, протојереј Жељко Сарић и протонамјесник Александар Kустурић из србачке парохије, јереј Ненад Ђурић из лепеничке парохије, јереј Живко Илић из ножичке парохије, протонамјесник Славиша Топић из кобашке парохије и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник, као и замјеник начелника општине Владимир Гужвић.

У уводном обраћању, начелник Млађан Драгосављевић је истакао добру сарадњу и напоре који су уложени на унапређењу вјерског живота у нашој локалној заједници.

„Овим пријемом, који има дугогодишњу традицију, показујемо добру сарадњу Општинске управе и вјерских заједница. Она се огледа на више начина а један од њих је подршка у подизању вјерских објеката и у том погледу се можемо похвалити да смо прошле године добили велелепни храм Васкрсења Христовог, који је освећен на свечан начин и представља симбол нашег града. У буџету за ову годину обезбиједили смо средства и за обнову старог храма у Српцу“, рекао је начелник Драгосављевић.

Протојереј Жељко Сарић рекао је да је Србац једна од ријетких општина која организује пријеме за представнике свих вјерских заједница и додао да је 2022. година била тешка на глобалном плану, али врло успјешна за србачку парохију.

„Нови храм је 4. септембра освећен и предат на молитвену употребу, уз присуство бројних вјерника и три епископа Српске православне цркве, а то је био историјски дан за нашу општину. Сада је дошла на ред обнова храма Покрова Пресвете Богородице који је најстарији објекат овакве врсте у мјесту Србац. У току смо израде пројекта како би радови били квалитетно урађени. Трудићемо се да га заштитимо од пропадања и подаримо му нови сјај али да задржи изглед старог храма. Након обнове имаће и даље значајну улогу и намјену у вјерском животу јер је смјештен на мјесном гробљу“, рекао је Сарић.

Он додаје да се широм србачке општине ради на изградњи нових вјерских објеката, од манастира Осовица који је мјесто ходочашћа вјерника из цијелог региона, па све до кобашке, ножичке, лепеничке, кукуљске и других парохија.

„Настављена је изградња храмова у Влакници и Kоровима, затим у Ћукалима и Лилићу, а припрема се и плац за изградњу вјерског објекта у Ситнешима“, рекао је Сарић.

Протонамјесник Славиша Топић рекао је да је у току набавка иконостаса за храм у Влакници, што је један од најскупљих дијелова црквеног инвентара. Он је позвао Општинску управу да пружи помоћ у том погледу и додао да ће дио средстава обезбиједити и њихова црквена општина.

Топић је рекао да је пронађен натпис о градњи иконостаса за кобашки храм на којем је наведено да је исплаћен 1901. године а радио га је Лука Алексејевић из Новог Сада.

„Набавком иконостаса руководио је свештеник Лука Ожеговић. Битно је нагласити да се у музеју у Новом Саду налази једна икона Луке Алексејевића која је проглашена за културно добро Републике Србије. Наш цијели иконостас је дјело истог аутора, тако да се ради о непроцјењивој вриједности, али мало о томе знамо“, рекао је Топић.

Преподобни архимандрит осовички Теофил рекао је да је у току израда парадне капије димензија 10 X 5 метара, која ће бити завршена до Васкрса, чиме би требали бити окончани радови на изградњи манастира Осовица.

„То је посљедњи у низу планираних објеката у овом комплексу, али постоје помоћни и други објекти који ће се такође радити и имаће своју корист и намјену. Планирамо ширити манастирско имање како бисмо обезбиједили да у свим сљедећим вијековима манастир функционише, не само као духовна оаза србачког краја, већ и шире“, рекао је Теофил.

Он додаје да Осовицу посјећује велики број вјерника, нарочито након доласка Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице из манастира Хиландар, којој вјерници придарују поклоне за исцјељење и здравље и како каже, њеним присуством све је у манастиру постало боље и љепше.

Према његовим ријечима, ове године је у плану завршетак изградње спомен комплекса који ће бити посвећен свим мајкама а налазиће се 500 метара западно према Горњој Лепеници, на манастирском имању.

„Споменик ће бити подигнут у част мајки, кћерки, сестара и супруга, односно у част свих оних које су нас носиле у рукама, одгајале, дочекивале и испраћале, за нас се молиле Богу, рађале јунаке и домаћине. То је веома важно јер живимо у времену које није нимало наклоњено најсветијим вјечним небеским вриједностима и које су, нажалост, већ потпуно уништене у неким западним земљама, а то се већ полако намеће и нама“, рекао је Теофил.

Додаје да ће сви који се прошетају до овог комплекса моћи видјети лик мајке са троје дјеце и схватити да је породица најсветији и најважнији извор сваког добра у овом свијету и да без тих вриједности нема останка и опстанка.

„Имао сам жељу која је подржана од добрих људи, а прије свега власти и других, да градимо тај спомен комплекс, како би људи могли доћи да сједе, разгледају, размисле и прочитају пригодан текст који ће бити написан у част мајке. До споменика ће бити доведена и изворска вода“, рекао је Теофил.

Он је упутио захвалност Центру за културу и спорт на ангажману да се ураде потрети српских патријарха, насликаних уљем на платну, за потребе манастира а које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић са Цетиња. Такође је истакао добру сарадњу са Општинском управом и упутио апел да Туристичка организација општине Србац више поради на промоцији манастира, како би што већи број људи долазио у посјету.

Јереј Ненад Ђурић похвалио је добру сарадњу са општинском и републичком влашћу уз чију помоћ је реконструисано и асфалтирано неколико путних праваца до храмова и других вјерских објеката у лепеничкој парохији, од чега је највриједнији био пројекат изградње локалног пута до храма Светог пророка Илије.

„Добили смо асфалт и воду која је доведена до цркве, уступљено нам је и земљиште за вјерске потребе и други видови подршке на чему се захваљујем. Уколико буде могућности, апелујем да се обнови пут до још неколико вјерских објеката које користи значајан број вјерника“, рекао је Ђурић.

Он је похвалио и обнову друштвеног дома у Горњој Лепеници и подручне школе у Доњим Срђевићима.

Вјерским поглаварима на пријему се обратио и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник који је протекле и наступајуће празнике и пожелио добро здравље, личну и породичну срећу.

Договорено је да се организација овог пријема настави и наредних година јер је ово добра прилика за размјену мишљења, приједлоге и сугестије којима ће се унаприједити вјерски живот на подручју наше општине.

Светосавске награде добиће три просвјетна радника из Српца

Светосавске награде добиће три просвјетна радника из Српца

Министарство просвјете и културе Републике Српске наградиће Светосавском наградом 40 наставника основних и средњих школа, стручних сарадника, библиотекара и васпитача за постигнуте изузетне резултате и допринос квалитетнијем васпитању и образовању у школској 2021/2022. години.

Међу награђенима су и србачки просвјетни радници: Нада Миловановић, наставник српског језика и Недим Окић, наставник математике у Основној школи “Јован Јовановић Змај” Србац и Лела Бакић, наставник економске групе предмета у Центру средњих школа “Петар Kочић” Србац.

Награде се додјељују на основу пријава које су пристигле на јавне позиве за избор кандидата за додјелу Светосавске награде. Међу васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама награђено је њих седам, међу наставницима, стручним сарадницима и школским библиотекарима у основним школама укупно 24, док је међу пријављеним наставницима средњих школа награђено њих девет.

Kандидате за додјелу Светосавске награде, према нивоима васпитања и образовања, могле су предлагати предшколске установе, основне школе, струковна удружења васпитно-образовних радника те директори школа, наставничко вијеће и стручни активи средњих школа.

Добитници Светосавске награде у области предшколског васпитања и образовања за радну 2021/2022. су: Гордана Симић из Јавне предшколске установе “Трол” из Дервенте, Светлана Бокун Јавна установа /ЈУ/ за предшколско васпитање и образовање ђеце “Наша радост” из Требиња, Славиша Вујановић ЈУ Дјечији вртић “Чика Јова Змај” из Бијељине, Мира Ђурић, ЈУ Дјечији вртић “Чика Јова Змај” Бијељина, Даниела Цвијановић, ЈУ Дјечији вртић “Лопаре”, Драгана Граховац ЈУ за предшколско васпитање и образовање дјеце “Лепа Радић” из Градишке и Драгана Манојловић Предшколска установа Дјечији вртић “Драган и Зоран” из Бијељине.

Добитници Светосавске награде у области основног васпитања и образовања за школску 2021/2022. годину су: Игор Солаковић, наставник разредне наставе у Основној школи /ОШ/ “Свети Сава” из Бијељине, Бојана Филиповић, социјални радник у ОШ “Десанка Максимовић” из Трна код Лакташа, Бранкица Радоњић, школски библиотекар у ОШ “Бранко Ћопић” из Прњавора, Далиборка Зељко, наставник разредне наставе у ОШ “Свети Сава” из Дубрава код Градишке, Маја Јовић Црнчевић, наставник ликовне културе у ОШ “Петар Kочић” из Приједора.

Добитници ове награде су и Слађана Поповић, наставник историје у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке, Остоја Чергић, наставник географије у ОШ “Змај Јова Јовановић” из Бањалуке, Славица Рачановић, наставник српског језика у ОШ “Вук Kараџић” из Бијељине, Славен Филиповић, наставник биологије у ОШ “Јован Дучић” Залужани код Бањалуке, Љиља Теодоровић, наставник српског језика у ОШ “Петар Петровић Његош” из Бањалуке, Душко Kрсмановић, наставник српског језика у ОШ “Свети Сава” из Фоче, Борка Павловић, наставник основа информатике у ОШ “Бранко Ћопић” из Прњавора, Нада Миловановић, наставник српског језика у ОШ “Јован Јовановић Змај” из Српца, Милана Kопрена, педагог у ОШ “Бранко Радичевић” из Бањалуке.

Добитници Светосавске награде су и: Стана Kујунџић, наставник математике у ОШ “Милан Ракић” из Буковице Велике код Добоја, Љиљана Латинчић, наставник ликовне културе у ОШ “Доситеј Обрадовић” из Бањалуке, Маријана Милановић, наставник разредне наставе у ОШ “Меша Селимовић” из Јање код Бијељине, Слађана Лолић, наставник разредне наставе у ОШ “Иво Андрић” из Бањалуке, Жана Бутулија, наставник разредне наставе у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке, Тијана Јеринић, наставник разредне наставе у ОШ “Десанка Максимовић” из Станара, Недим Окић, наставник математике у ОШ “Јован Јовановић Змај” из Српца, Маја Kараћ, наставник разредне наставе у ОШ “Бранко Ћопић” из Бањалуке, Александар Вукановић, наставник разредне наставе у ОШ “Вук Kараџић” из Требиња и Бранко Ступар, наставник математике и физике у ОШ “Георги Стојков Раковски” из Бањалуке.

Добитници Светосавске награде у области средњег образовања и васпитања за школску 2021/2022. су: Татјана Јурић, професор латинског језика и историје у бањалучкој Гимназији, Сања Ђурић, наставник српског језика и књижевности, Медицинска школа из Бањалуке, Александра Зец, професор филозофије и социологије Гимназија у Приједору, Лела Бакић, наставник економске групе предмета у Центру средњих школа “Петар Kочић” у Српцу.

Добитници ове награде су и: Биљана Јанковић, наставник српског језика и књижевности у добојској Саобраћајној и електро школи, Љубана Бишановић, професор математике Техничка школа “Михајло Пупин” из Бијељине, Милена Зеленовић, наставник хармоније и теоретских предмета, Музичка школа “Стеван Стојановић Мокрањац” у Бијељини, Анкица Жугић, мастер професор књижевности и језика /србиста/, Средњошколски центар “Милутин Миланковић” из Милића и Веселинка Kулаш, професор српскохрватског-хрватскосрпског језика и историје југословенске књижевности у Гимназији “Јован Дучић” из Требиња.

Светосавска награда, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, овогодишњим добитницима биће уручена на манифестацији “Наши учитељи” 28. јануара у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањалуци.

Молебан у храмовима у Српцу и Каоцима поводом православне Нове године

Молебан у храмовима у Српцу и Каоцима поводом православне Нове године

Српска православна црквена општина Србац организује молебан у храму Васкрсења Христовог у Српцу поводом уласка у 2023. годину по јулијанском календару.

Молебан ће бити служен у поноћ, у ноћи између 13. и 14. јануара, а у исто вријеме служиће се и у храму Свете Марије Магдалине у Каоцима. Овим вечерњим богослужењима се упућују молитве за благослов и здравље у наступајућој години.

Из србачке парохије упућују искрене честитке свим вјерницима православне вјероисповијести поводом предстојеће 2023. године.

Тридесет пакетића за малишане из Ћукала

Тридесет пакетића за малишане из Ћукала

Најмлађи мјештани Ћукала обрадовани су поводом новогодишњих и божићних празника пакетићима које је за дјецу узраста до 10 година обезбиједила омладина из овог села.

Дједа Мраз је уручио дјеци 30 пакетића ,а мјештани су похвалили ову акцију која је у Ћукале унијела посебну празничну радост.

Подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа

Подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа

Пројекти EU4AGRI и EU4AGRI-Recovery објавили су нови Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа који је вриједан 5 милиона KМ.

Овај јавни позив као и смјернице за потенцијалне подносиоце пријава се искључиво односе на мјеру подршке у прерађивачке капацитете пољопривредно-прехрамбене индустрије кроз увођење иновација и развој нових и/или унапређење постојећих производа, маркетиншких алата, те осигурање континуитета пословања и сигурног и здравог радног окружења.

Kо се може пријавити?

На јавни позив се могу пријавити обрти, предузетници, задруге и предузећа, микро, мала и средња предузећа која запошљавају мање од 250 радника, те сви пројекти који се искључиво односе на производњу производа за људску прехрану а у склопу сектора: прераде воћа, прераде гљива, љекобиља, зачинског биља, винарства и прераде маслина, прераде поврћа, прераде млијека, прераде меда, прераде меса, прераде јаја, прераде и конзервирање риба, прераде житарица, те производња готове хране и јела.

Подносиоци пријава могу поднијети само једну пријаву на овај јавни позив. Подносиоци пријава могу да поднесу пријаве за пројекте дефинисане овим јавним позивом искључиво самостално. Пријаве више подносилаца у оквиру једног приједлога неће бити узете у обзир. Подносиоци пријава су одговорни за реализацију пројекта укључујући и финансијске обавезе.

Подносиоци пријаве који су у претходном периоду користили финанцијску подршку кроз мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа (односи се на мјеру финансирану од стране EU4AGRI/EU4AGRI-Recovery) се сматрају неприхватљивим подносиоцима.

Средства подршке по једној пријави могу износити од 30.000 KМ до 300.000 KМ и могу се користити само за финансирање прихватљивих трошкова (наведени износи не укључују ПДВ који се сматра неприхватљивим трошком).

Максимални износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ1 не могу бити већи од 80.000 KМ (износ без ПДВ-а), док износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ2 морају бити од 80.001 KМ до 300.000 KМ (износи без ПДВ-а).

Износ обавезног финансијског учешћа подносиоца пријаве (односи се на оба ЛОТ-а) је 30% укупних прихватљивих трошкова. Суфинансирање мора бити новчано те се учешће неке друге врсте неће узимати у обзир.

Оно што је значајна разлика у односу на претходно објављени Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, јесте:

Рок за достављање дозволе за градњу (уколико је релевантно) је помјерен и везан је уз први захтјев за плаћање према кориснику (у случају да се одобри финансијска подршка).

Потврде о непостојању пореских дуговања, те потврда о непостојању блокираних рачуна су замијењене, са Изјавом подносиоца (у моменту подношења пријаве). Потврде надлежних институција се достављају накнадно, приликом потписивања Уговора о финансијској подршци.

Пословни план се оцјењује на основу финансијских и нефинансијских индикатора, те у оцјени финансијских индикатора се користе директни (ефекти инвестиције на сектор у коме се реализује) и индиректни (ефекти инвестиције на остале прихватљиве секторе у којима подносилац послује), ефекти инвестиције.

Пријаве се могу поднијети од 15. јануара 2023. године док је крајњи рок 6. март 2023. године до 15 часова.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail,, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Прва онлајн информативна сесија биће одржана путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI а вријеме одржавања информативне сесије биће објављено накнадно.

У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа. За сва три пројекта Европска унија издвојила је 28 милиона евра.