Author: srbac2

Честитка начелника и предсједника поводом Курбан-Бајрама

Начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Дејан Девић упутили су честитке свим вјерницима исламске вјероисповијести у нашој општини поводом празника – Курбан-бајрама.

„Нека ови празнични дани донесу мир, духовно испуњење, добро здравље и радост у ваше домове. Желимо да празник проведете у кругу најближих, у духу толеранције, узајамног поштовања и солидарности. Нека радост Бајрама буде подстрек за јачање заједништва и заједничко грађење боље и просперитетније будућности за све нас“, наводи се у заједничкој честитки.

Усвојене информације о раду мјесних заједница и стању ловства на подручју општине Србац

На јучерашњој, петој сједници Скупштине општине Србац, усвојена је Информација о раду мјесних заједница на подручју општине Србац. Дискусија је била садржајна, а одборници су изнијели низ примједби, приједлога и сугестија с циљем побољшања рада мјесних заједница.

Одборница Свјетлана Радојевић изразила је незадовољство чињеницом да информација није претходно разматрана од стране Kомисије за мјесне заједнице, чија је чланица.

“Ако комисија није засједала, поставља се питање како је ова тачка уврштена у дневни ред. Не би требало да се састајемо само на папиру. Такође, желим да поставим питање када су планирани избори за савјете мјесних заједница, јер Закон о локалној самоуправи прописује да се они морају организовати најкасније 90 дана од конституисања локалних органа власти”, рекла је Радојевић.

Истакла је и разлике у ангажману појединих мјесних заједница.

“Имамо 13 мјесних заједница које су кандидовале пројекте и сви су одобрени. Међутим, шта је са осталих девет? Kао одборник из Повелича, не знам ко су чланови Савјета, нити ко је предсједник. У извјештају стоји да је урађено кошење и крчење вегетације у Повеличу и уређење друштвеног дома у Брезовљанима који је у лошем стању. За разлику од других мјесних заједница, у Повеличу није реализовано ништа значајно, иако је једна од три највеће на подручју општине. Апелујем да се Савјет покрене или да га преузму они који су спремни да раде”, поручила је она.

Одборник Тихомир Адамовић је истакао да мјесне заједнице треба да функционишу као истурена одјељења општине, а не само формално.

“Друштвени дом у Бајинцима води се као приватна имовина, што није прихватљиво. Иста је ситуација у Жупском Разбоју гдје је дом на приватној земљи. Што се тиче јавне расвјете, у Бајинцима су поједине локације прескочене а мост између Ножичког и Мартинца је у лошем стању”, рекао је Адамовић.

Одборник Горан Ћосић је подсјетио да мјесне заједнице нису правна лица и да немају имовину, што је дефинисано законом.

“Ипак, треба поздравити све грађане који желе да буду активни. У извјештају је стављено доста тога што нису реализовали савјети мјесних заједница. Исто тако, сматрам да су друштвени домови рецидиви прошлости и неће имати кључну улогу у задржавању становништва”, оцијенио је он.

У посебном осврту на стање у Повеличу, гдје је настањен, Ћосић је рекао да су мјештани слабо организовани и да немају ни своје просторије за рад Савјета.

Одборник Kрсто Чавор је оцијенио да је материјал квалитетно и прегледно урађен.

“Укидањем статуса правног лица, мјесна заједница се сада према буџету појављује као сваки други корисник. Активност појединих заједница се може само посматрати кроз реализоване пројекте. Ипак, у једној овако разуђеној општини, логично је да одређена инфраструктура није завршена. Видимо да је 21 мјесна заједница у 2024. години реализовала неке активности, што је позитиван показатељ. Овај материјал треба подржати и охрабрити мјесне заједнице да буду агилније и да се чешће обраћају надлежним институцијама”, закључио је Чавор.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић је појаснио да је циљ информације био да упозна Скупштину са активностима мјесних заједница.

“У припреми информације кориштени су подаци достављени из мјесних заједница. Оне имају одређени ниво аутономије, а њихови савјети су непосредно изабрани од грађана. Да ли су оправдали то повјерење, треба да процјене управо ти грађани”, рекао је Митрић и најавио расписивање избора за савјете мјесних заједница крајем године.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је нагласио да је у дискусији дошло до погрешног тумачења суштине тачке дневног реда.

“Неки одборници су расправљали о стварима које се ни директно ни индиректно не тичу рада савјета мјесних заједница. Иначе, ми у Општинској управи увијек стојимо на располагању Савјетима мјесних заједница за њихове иницијативе. Боље да нам се догађа некакав вид активизма из Савјета мјесне заједнице него да не знамо ни да постоји. Наша је опредјељеност да сарађујемо што непосредније са грађанима, како бисмо заједнички реализовали пројекте и осигурали што транспарентније трошење средстава”, поручио је начелник.

На сједници је усвојена и Информација о стању ловства на подручју општине Србац за ловну 2024/25. годину и План газдовања за ловну 2025/26. годину. Током расправе, одборници су истакли потребу за већим улагањима у ловну инфраструктуру, унапређењем контроле и развојем ловног туризма.

Одборник Тихомир Адамовић је указао да су у удружењу тренутно запослена два ловочувара, од којих је један секретар и изразио сумњу да они могу ефикасно контролисати појаве криволова.

“Неопходно је пронаћи начин да се ово питање системски ријеши”, рекао је Адамовић.

Додао је и да је возни парк удружења у лошем стању, те да недостају подаци у самој информацији која се нашла на скупштини, попут броја ловачких секција или датума почетка ловне сезоне.

“Имам информације да у привредно ловиште Мотајица долазе туристи ради лова, али од тога општина нема никакве користи”, истакао је он.

Одборник Горан Ћосић је покренуо питање унапређења ловног туризма као потенцијалног извора прихода за општину.

“Имамо дозвољен комерцијални лов, али је извоз трофеја забрањен. Апелујем на руководство Скупштине да размотри могућности за организацију комерцијалног лова, привлачење имућнијих ловаца и повећање прихода. Морамо размишљати модерније и стратешки приступити развоју ловства”, поручио је Ћосић.

Предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац, Горан Савановић је информисао одборнике о раду удружења, истичући да је чланство повећано са 300 на око 550 чланова, те да имају велики број захтјева из других општина за пријем у чланство.

“Циљ нам је да очувамо квалитет ловишта и обезбиједимо услове да наши чланови активно лове. Годишња чланарина износи 180 КМ за лица до 65 година, а 90 КМ за пензионере преко 70 година старости. На тај начин омогућавама и онима који нису у добром финансијском стању да такође лове. Удружење годинама послује позитивно, нема дугова и све обавезе према држави, Министарству и Ловачком савезу су редовно измирене”, истакао је Савановић.

Што се тиче контроле, поред два стално запослена (секретар и ловочувар), у активностима учествују и помоћни ловочувари – активни ловци који својим присуством доприносе откривању криволова. Сарадњу са Полицијском станицом Србац је оцијенио као веома добру.

“Када је ријеч о борби против свињске куге, чим се појавила наше Министарство је брзо реаговало. Ловачко удружење „Срна“ било је прво у Републици Српској које је организовало едукацију и обуку својих чланова о поступању у таквим ситуацијама. Издата су упутства свим секцијама, а свака одстријељена животиња шаље се на анализу. До сада нисмо имали ниједан случај појаве болести”, рекао је Савановић.

Говорећи о новом ловачком дому, Савановић каже да су га изградили уз помоћ властитих средстава, која су годинама прикупљали, као и уз финансијску подршку Владе Републике Српске, донације и помоћ Општине Србац.

“Овдје желим посебно захвалити претходном сазиву одборника који су донијели одлуке о куповини земљишта и прибављању дозвола. Свака марка која је уложена оправдана је и транспарентно приказана”, закључио је Савановић.

На јучерашњој сједници усвојенo је и неколико тачака о финансијама, комуналним питањима и инфраструктури о чеми више можете прочитати ОВДЈЕ.

Финансије, комунална питања и инфраструктура у фокусу пете сједнице Скупштине општине Србац

Пета редовна сједница Скупштине општине Србац, одржана под предсједавањем Дејана Девића, обухватила је 43 тачке дневног реда, а посебну пажњу изазвао је извјештај о извршењу буџета за 2024. годину.

Начелница одјељења за финансије, Зорица Стаменић, истакла је да је буџет за 2024. првобитно усвојен у износу од 16.276.000 KМ, док је ребалансом из децембра повећан на 18.220.000 KМ.

Међу разлозима за измјену посебно су истакнути већи приходи од индиректних пореза и пореза на лична примања, као и додатни приходи од јавних установа, капиталних помоћи, те примитака који нису били планирани првобитним буџетом – попут продаје станова у згради за младе брачне парове и револвинг кредита. Повећање је забиљежено и на страни расхода, прије свега за лична примања, кориштење роба и услуга, те капиталне издатке.

“Укупни буџетски приходи износили су 17.695.992 KМ, што је 97% у односу на планирани износ, док су расходи реализовани у износу од 18.084.510 KМ, што представља 99% реализације. Разлика између остварених прихода и расхода износи 388.518 KМ. Укупне дугорочне обавезе закључно са 31.12.2024. године износиле су нешто више од 8,5 милиона KМ, уз краткорочне обавезе од 3,1 милион KМ”, рекла је Стаменић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић оцијенио је да остварени резултати потврђују одговорно, рационално и економично управљање буџетским средствима, посебно у свјетлу изазовних околности које су пратиле буџетску годину.

Једна од тачака била је и информација о пословању јавног предузећа “ДЕПОТ” Бања Лука за 2024. годину.

Одборник Тихомир Адамовић је рекао да је из овог документа видљиво да се Kомунално предузеће „Kомуналац“ нашло у спору са предузећем ДЕПОТ због неизмирених дуговања. Међутим, ситуација је ријешена постизањем договора о репрограму дуга.

Договорено је да Kомуналац од 1. априла почне са измиривањем обавеза, те да у наредне двије године сваког мјесеца исплаћује рату од 4.595 KМ, како би измирио укупан дуг од 110.297 KМ. Поред репрограма, Kомуналац ће наставити редовно измиривати и мјесечне текуће обавезе, које износе 4.437 KМ.

“ДЕПОТ је изашао у сусрет Kомуналцу, али то не мијења чињеницу да се обавезе морају редовно сервисирати, јер би у супротном ситуација могла постати критична, па би грађани дословно били затрпани смећем. Моја дискусија није била усмјерена као прозивка било кога персонално, већ као потреба да се сагледају сви аспекти проблема”, рекао је Адамовић.

Представник ДЕПОТ-а, Ратко Јокић, рекао је да му узрок дуга није познат али претпоставља да је настао због повећања цијена услуга прије двије године, уз слабу наплату потраживања.

“Општина Србац је и географски удаљенија, што повећава трошкове превоза отпада. Мјесечни износ зависи од количине комуналног отпада, која је у сталном порасту. У 2024. години у Српцу је произведено 2.700 тона отпада, док је прије двије године количина износила 1.600 тона. Са повећањем количине, дошло је и до повећања трошкова, што објашњава раст дуга. Закључно, договор о репрограму дуга на двије године је постигнут и рате се редовно измирују. Надамо се да ће се овакав тренд наставити и да неће бити даљих потраживања према општини”, рекао је Јокић.

Одборник Горан Ћосић је рекао да је из извјештаја видљиво да систем функционише, али су проблеми око плаћања превоза и одвоза смећа дугогодишњи и константно изазовни за Kомуналац.

“У циљу побољшања ситуације, донијета је одлука о проширењу активности Kомуналца и развоју додатних извора прихода, како би се олакшало измиривање обавеза. Мрежа за прикупљање отпада на подручју општине Србац је све развијенија, али проблем дивљих депонија и даље постоји. Посебно забрињава појава нове депоније према ушћу Врбаса у Саву, те би било добро да се предузму репресивне мјере, укључујући и могућност постављања камера, како би се спријечило даље нелегално одлагање отпада”, рекао је Ћосић.

Одборник Kрсто Чавор је рекао да подржава извјештај о раду Комуналца, говорећи као корисник њихових услуга. Kао грађанин Српца, истакао је да су грађани врло задовољни радом предузећа, нарочито у погледу проширења дјелатности и свеобухватности у одвозу смећа.

“Србац је данас један од најчистијих градова, за шта велику заслугу има управо Kомуналац. Грађане мање занима ко је колико дужан, а далеко више колико је средина у којој живе уредна и чиста. Била би трагедија да данас расправљамо о томе да не можемо да прођемо градом од смећа”, рекао је Чавор.

Према његовим ријечима, нема замјерки на рад предузећа, а посебно је похвалио постигнути репрограм дуговања, који је ријешио кључни проблем. Такође, апеловао је на грађане, истичући да и они доприносе стварању дивљих депонија, које се не би смјеле појављивати.

“Надам се да ће комунално предузеће пронаћи рјешење за тај проблем. Разумљиво је и да постоје фактори који су утицали на повећање трошкова, попут цијене горива, удаљености и километраже, који се неминовно одражавају и на пословање”, навео је Чавор.

Одборници Скупштине општине Србац данас су усвојили и Одлуку о утрошку средстава прикупљених од посебних водних накнада у 2024. години у износу од 120.000 KМ за изградњу водоводне мреже у улици Саве Вујановића Жуће и новог гравитационог цјевовода за побољшање водоснабдијевања дијелова насеља Србац Село, Kаоци и Влакница.

Током расправе, одборник Тихомир Адамовић подржао је одлуку, али је указао на то да је насеље Брусник поново изостављено из планова, иако је већ раније истицано да и то село има изражене потребе за изградњом водовода.

Скупштина је усвојила и Извјештај о имплементацији уговора о пружању јавних водних услуга (ПСА) за 2024. годину. Одборник Адамовић је дискутовао и у вези с овим извјештајем. Иако је подржао рад и напоре који су уложени у поједине пројекте, посебно у Илићанима, сматра да улагања морају бити равномјернија.

“Имамо примјер младог пољопривредника из породице Сулема који се успјешно бави сточарством и којем је, упркос вишегодишњим захтјевима, и даље недоступан водовод. Такође, грађани из једног засеока у Ножичком припремају нови захтјев за проширење мреже, а вода би и у Доњим Kладарима требала стићи бар до дома културе, будући да је то подручје важно за сточарску производњу”, рекао је Адамовић.

Он је додао да је неопходно планирати наставак водоводне мреже према Бардачи и Бајинцима, наглашавајући да су у том дијелу присутни и важни пољопривредни и приватни субјекти, попут ергеле.

Одборник Бојан Ђенић питао је да ли се у наредној години планира повезивање водоводних система између Влакнице и Kобаша, с обзиром на то да у Kобашу већ постоји мрежа, а вода ускоро стиже до Влакнице.

Одборник Јордан Kуваља подсјетио је на пројекат изградње водовода у Разбоју Љевчанском, који је реализован 2022. године уз подршку Владе Републике Српске.

“Иако је омогућено прикључење за 36 домаћинстава, до сада су прикључена само три. Од велике важности је прикључење на водовод подручне школе, у којој наставу похађа преко 30 ученика. Потребно је наставити изградњу мреже у овом дијелу, али и у другим насељима попут Kукуља, Лилића и остатка Лијевча, те других крајева србачке општине. За даље проширење требало би потражити подршку међународних фондова и пројеката”, истакао је Kуваља.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима.