У току 43. сазив бардачке колоније: Умјетници из 12 земаља стварају инспирисани темом “Лет изнад тишине”
У току 43. сазив бардачке колоније: Умјетници из 12 земаља стварају инспирисани темом “Лет изнад тишине”
У Бардачи је у току 43. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“, који је ове године окупио 34 академска умјетника из Русије, Грузије, Уједињених Арапских Емирата, Тајвана, Индије, Турске, Пољске, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Хрватске и Републике Српске, који стварају на заједничку тему „Лет изнад тишине“.
Сликаре на Бардачи јуче су посјетили начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и замјеник начелника општине Владимир Гужвић који су изразили задовољство што Колонија из године у годину окупља све већи број умјетника.
“Сигуран сам да ће из овог сазива настати велики број вриједних умјетничких дјела. Посебно радује што сви учесници имају само ријечи похвале за домаћине и гостопримство. Многи се враћају из године у годину, а и они који су први пут овдје већ најављују да ће поново доћи”, рекао је начелник Драгосављевић.
Ликовно-еколошка колонија од оснивања 1983. године његује спој умјетности и екологије, а њен фундус данас броји 772 умјетничка дјела која се чувају у власништву Центра за културу и спорт Србац.
Директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић истиче да колонија из године у годину потврђује свој међународни значај.
“Колонија је ове године почела 28. јуна, на Видовдан, а окупили смо умјетнике са више континената. Поново смо успјели изаћи на међународну сцену и полако прерастамо у својеврсни симпозијум, јер ове године имамо и вајаре, а наредне планирамо још новина”, рекао је Митраковић.
Према његовим ријечима, многи страни умјетници прије доласка истражују Бардачу и остану затечени њеним данашњим изгледом.
“Користе интернет да виде како је Бардача некада изгледала и не могу да вјерују каква се еколошкa катастрофа овдје догодила. Зато ћемо ове године замолити сваког умјетника да на свом језику упути апел институцијама и свима који се баве екологијом да се Бардачи врати некадашњи сјај. Када професори и умјетници из Тајвана, Индије, Дубаија и других земаља пошаљу такву поруку, вјерујем да ће она имати додатну тежину”, истакао је Митраковић.
Он је додао да је, у сарадњи са професорком Драганом Шњеготом са Природно-математичког факултета у Бањалуци, кроз међународни пројекат покренута обнова једног експерименталног језера, како би се показало да се живот на Бардачу може вратити.
Међу умјетницима који се радо враћају у Бардачу је и академска сликарка Верица Чупић из Србије, којој је ово четврто учешће.
“Тема ‘Лет изнад тишине’ инспирисала ме је да насликам три пејзажа на три различита начина. На једном сам истраживала боју Бардаче, на другом линију, а на трећем текстуру. Бардачки пејзаж је један од најинтересантнијих мотива на којима сам радила и увијек му се радо враћам”, рекла је Чупићева.
Руски умјетник Артем Пудев каже да га је мир Бардаче инспирисао за стварање.
“Унутрашња тишина данас је ријетка ствар. Тешко је сачувати мир у глави. Овдје сам пронашао управо то, природу, добре људе и посебну атмосферу. Насликао сам три слике повезане са осјећањима која сам овдје доживио. Више се бавим анимацијом него сликарством, па планирам да направим и анимацију у проширеној стварности која ће оживјети моје слике”, рекао је Пудев.
Вајар из Црне Горе Давид Вушуровић на Бардачи израђује три рада користећи савремене материјале.
“Радим у сипорексу и фуг маси јер су лаки за обраду и транспорт, а притом мање оптерећују околину него камен или метал. Скулптуре представљају птице које још нису полетјеле, што симболично говори о природи Бардаче и њеној будућности”, рекао је Вушуровић.
Сликарка из Никшића Ангелина Ђоковић Јањушевић каже да је Бардача на њу оставила снажан утисак.
“Овдје је заиста предивно. Очигледан је јединствен екосистем који се, нажалост, урушава због нечијих интереса. Надам се да ће наредних година бити учињено више да се врати оно што је некада постојало. На својој слици приказала сам шуму загрљену бршљаном, испуњену свјетлошћу. Свака моја слика носи назив ‘Пут’, не у географском смислу, већ као путовање у нама самима”, рекла је она.
Умјетнички савјет Колоније чине директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић, умјетнички руководилац Јелена Вушуровић, оснивач Колоније Рајко Петковић и академски сликари Борис Еремић и Милован Чикић, док је један од главних покровитеља манифестације Општина Србац.
Академска сликарка Јелена Вушуровић истиче да је највећа вриједност ове манифестације повезивање људи.
“Наша порука није само да доведемо људе због мјеста, већ због људи који овдје живе. Када дођу, схвате колико је важно њихово присуство и тада настају феноменална умјетничка дјела. Моје дјело носи назив ‘Лет изнад тишине’ и представља палог анђела који је измучен, али и даље снажан. Крила су му неоштећена, што значи да ће бити још летова”, рекла је Вушуровићева.
Посебно мјесто и ове године има школа сликања, у којој учествује 11 ученика из србачких школа. Са њима током цијеле седмице ради академска сликарка Анастасија Филиповић из Црне Горе. Полазница школе сликања, ученица Гимназије Србац Ања Савић, каже да јој Колонија сваке године доноси нова искуства.
“Утисци су савршени и носим лијепе успомене. Већ дуго сам члан школе сликања и увијек научим нешто ново. Кроз свој надреалистички стил желим да покажем колико је Бардача и даље важна и колико умјетници из цијелог свијета долазе да је виде. Иако је много тога уништено, желим да задржим њену чар и покажем њену снагу на себи својствен начин”, рекла је Савић.
Због Дана жалости завршна изложба и свечано затварање 43. сазива Ликовно-еколошке колоније „Бардача–Србац“ биће, умјесто у суботу, одржани у петак, 3. јула, у 19.30 часова у Галерији „Рајко Петковић“.
