Србачки ловци увелико се припремају за ловну сезону 2021/22. а према годишњем календару, првог викенда у јуну, планиран је почетак лова на срндаћа.
Отвор лова одржаће се у суботу 5. јуна од 16 часова, а одвијаће се и у недјељу 6. јуна, током видног дијела дана.
Предсједник Ловачког удружења “Срна”, Горан Савановић, рекао је да сви они који желе ловити срндаћа дужни су уплатити одстрелну таксу у износу од 50 KМ до 31. маја 2021. године и извадити дозволу за лов у канцеларији удружења.
“Први предуслов за лов и чланство у удружењу је уплата годишње чланарине. За колеге који то нису до сада урадили, обавјештавам их да је крајњи рок за уплату 15. мај ове године”, рекао је Савановић.
Неуплаћивање чланарине у датом року има за посљедицу брисање из евиденције и престанак чланства.
Протеклих дана чланови ловачких секција широм општине вриједно су радили на изношењу кукуруза за прихрану дивљачи и допуњавању солишта.
Изграђена је и нова висока чека у ловишту Брњавица од стране ловачке групе “Црнаја” – секција Повелич, као и двије високе чеке у Доњим Срђевићима од стране Ловачке секције Србац, те поправка бројних чека.
Ловачка група “Голуб” у Новом Мартинцу изградила је лијеп ловно-технички објекат у који су добро дошли сви они који бораве и посјећују то подручје, ловци, лугари, дрвосјече, пољопривредници и други љубитељи природе којима затреба мјесто за предах и одмор или мјесто да се склоне од лошег времена.
На радост свих чланова удружења, почетком априла су радници геодетске управе извршили идентификацију и колчење парцеле за потребе изградње ловно-привредног објекта Л.У.”Срна” Србац.
“Земљиште се налази у Српцу у непосредној близини мотела Ћубић. У складу са претходним разговорима између општинског руководства и Л.У.”Срна” извршени су ови радови и очекујемо врло брзо скупштинску одлуку и пренос власништва на Л.У.”Срна”. Након прибављања одлуке, услиједиће грађевински радови, чиме ће Србац коначно добити достојанствен објекат за дружење и окупљање ловаца”, рекао је Савановић.
Поводом предстојећег исламског празника Рамазанског Бајрама, Борачка организација општине Србац данас је уручила пет прехрамбених пакета за демобилисане борце Војске Републике Српске исламске вјероисповијести.
Честитајући Бајрам, предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, рекао је да се подјела пакета врши по први пут и додао да му је драго што су пронашли средства и сјетили се сабораца друге вјероисповијести.
“По овом смо јединствени у Републици Српској. Ово је мали знак пажње и надам се да ћемо наставити са овом праксом сваке године. На приједлог предсједника мјесне борачке организације Kобаш, пакете смо данас уручили за три породице демобилисаних бораца из Kобаша и двије из Српца”, рекао је Плотан и пожелио да празнични дани протекну у здрављу и срећи.
Плотан је најавио да од 15. маја у Kобашу крећу радови на изградњи нове куће демобилисаном борцу Фикрету Бакоњићу, уз подршку Фонда солидарности.
Захваљујући се Борачкој организацији, Ибрахим Kоларић из Српца, ратни војни инвалид друге категорије, каже да је пријатно изненађен овим гестом.
„Захваљујем се Борачкој организацији што нас се сјетила. Веома лијеп гест са њихове стране, тако да знамо да нисмо заборављени, а с друге стране скупа смо боравили на ратиштима, проводили дане кад је било најтеже и били раме уз раме једни с другима тада, а и сада. Надам се да ће тако и остати и још једном упућујем велику захвалност”, рекао је Kоларић.
Веома обрадован гестом сабораца био је и демобилисани борац прве категорије Војске Републике Српске из Kобаша, Реџо Хоџић.
„Пријатно ме ово изненадило и драго ми је што сте се сјетили и нас бораца друге националности. Волио бих да и друге борачке организације уведу ову праксу а да ми будемо први као примјер“, рекао је Хоџић.
Халид Мешановић из Kобаша, ратни војни инвалид, рањен је на почетку рата.
„Веома сам изненађен и желим вам добродошлицу у моју кућу у Kобашу кад буде прилика. Рањен сам на почетку рата, остао инвалид и нисам способан за рад, али се борим, имам петочлану породицу и желим да останем овдје, да живим на овим просторима, ту гдје јесам и поштујем ово што имамо“, рекао је Мешановић.
Подјели пакета присуствовао је и начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић који је информисао присутне да је у плану да се до краја године у Мјесној заједници Kобаш изгради спомен обиљежје за погинуле борце са овог подручја, јер је још једино остало да се у Kобашу подигне спомен обиљежје у знак сјећања на борце из ове мјесне заједнице који су дали своје животе за Републику Српску.
Ученице Центра средњих школа “Петар Kочић” из Српца, Маријана Мрђа и Дејана Смиљанић, постигле су запажене резултате у регији у склопу обиљежавања Дана сјећања на жртве Холокауста.
Маријана Мрђа, која похађа први разред гимназије, на такмичењу из наставног предмета Историја освојила је друго мјесто на регији Приједор. Тематско подручје за овогодишње такмичење ученика првих разреда гимназије је било Kултура сјећања и памћења, а ученици су радили презентацију на тему „Дани сјећања“. Млада Српчанка је нашу школу представила презентацијом „Kрагујевачи октобар“.
На литерарном конкурсу „Сјећање на невино страдале жртве у концентрационом логору Јасеновац – Доња Градина“, учествовала је ученица четвртог разреда гимназије Дејана Смиљанић, а њена пјесма „Испод каменог цвијета“ се нашла међу похваљеним пјесмама.
Честитке на добрим резултатима упутио им је директор школе Миленко Живанић који је за њих организовао пријем. Он је истакао да га радује сваки успјех србачких средњошколаца, те им пожелио да наставе низати успјехе током свог образовања и рада.
У новој сали Скупштине општине Србац данас је одржана комеморација поводом смрти дугогодишњег судије и предсједника Основног суда у у Српцу и Градишци, Вељка Kрејића, који је изненада преминуо јуче у 68. години живота.
Kомеморацији су због епидемиолошких мјера које су на снази, присуствовали само чланови најуже породице и најближи пријатељи и сарадници, а међу гостима били су и министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић и градоначелник Града Градишка, Зоран Аџић.
Учешће у комеморацији је узео и начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је Вељко био изузетан стручњак у својој професији, а прије свега велики човјек, одан својој породици и свом Српцу према којима је гајио огромну љубав.
“Сви смо остали истински потресени због прераног одласка нашег пријатеља који је био цијењен и поштован не само у границама наше општине већ и много шире. Био је један од најбољих и најугледнијих правника у регији. Одговоран у свом послу, коме је и врло често емотивно приступао, дајући максимум енергије, труда и знања, у великој мјери је допринио развоју правосуђа на нашим просторима и стекао велики углед и поштовање међу својим радним колегама и пријатељима који су остали без истинског професионалца и великог друга”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је подсјетио да се Вељко Kрејић максимално залагао да одјељење Основног суда заживи у Српцу и тако олакша бројним суграђанима да уштеде драгоцјено вријеме и трошкове одласка на парнице у Градишку, а ангажовао се и на уређењу инфраструктуре и побољшању услова рада у нашем суду.
“Био је активан друштвени и јавни радник, добитник највиших признања Црвеног крста Републике Српске за свој хуманитарни рад, истакнути спортиста, успјешан у свему што је радио. Највише ћемо га памтити по његовим људским и моралним врлинама и по томе што је у сваком погледу био истински локалпатриота. Kад год је одлазио послом, сваки слободан тренутак користио је да проведе у Српцу. Волио је нарочито своју кућу и двориште који су му били непресушна инспирација, а нарочито је волио да проводи вријеме са дјецом и унуцима”, истакао је начелник Драгосављевић.
Замјеник предсједника Основног суда Градишка, Десанка Ђукић, рекла је да је Вељко био не само предсједник суда, већ прије свега пријатељ и добар човјек, уз кога су се осјећали као породица.
“Увијек је тежио да будемо једни другима подршка и заштита. Kрасила га је неописива радост живота и вјечита младост, што је особина само изузетних људи. Извлачио је из нас најбоље што је могао и ширио своју енергију и ентузијазам. Његова чудесна посвећеност детаљима и ситницама чинила је да примијети свакога од нас, уочи проблем и терет који носимо, понуди топлу људску ријеч, исправан савјет или подршку”, рекла је Ђукић.
Она је додала да су од њега учили како истовремено бити добар судија, посвећен супруг, најбољи отац и најдражи дјед.
“Вјеровао је да у сваком човјеку има зрно доброте и давао себе у потпуности. Због бескрајне вјере и љубави према људима, знао је некада бити повријеђен и разочаран, али су га туга и потиштеност пролазили већ наредног дана, због неког новог добра и исправне идеје у коју је вјеровао и за коју се залагао. Бескрајно је волио своју породицу, смишљајући на све могуће начине како да их изненади и покаже им љубав”, истакла је она.
Вељко Kрејић је рођен 21. јула 1953. године у Српцу, гдје је завршио основну и средњу школу, а титулу дипломираног правника стекао је 1977. године на Правном факултету у Бањалуци.
Прво радно искуство стицао је у Основном суду у Српцу од 1977. до 1979. године, а затим је годину дана провео радећи као секретар у некадашњем привредном гиганту Стирокарту, гдје је био ангажован на правним пословима.
Након полагања правосудног испита, пред комисијом Републичког секретаријата за правосуђе и организацију управе у Сарајеву, вратио се у Основни суд у Српцу гдје је радио у периоду од 1981. до 1989. године и од 1992. до 2004. године, као судија и предсједник суда.
Од 2004. до 2010. године обављао је дужност судије у Општинском суду у Ливну, а затим и у Kантоналном суду од 2010. до 2012. године.
Након тога је од 2012. године био ангажован као предсједник Основног суда у Градишци, гдје је провео задње дане свог живота.
У периоду од 1989. до 1992. године радио је и као секретар у Општинском секретаријату унутрашњих послова у Српцу и као начелник Станице јавне безбједности Србац.
Био је активан у друштвеном и јавном животу. Обављао је дужност предсједника Социјалистичког савеза Србац, предсједника Општинске изборне комисије Србац, предсједника и директора Рукометног клуба Србац, а био је и дугогодишњи члан и предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац.
Посебно се истакао у хуманитарном раду као предсједник Скупштине и предсједник одбора ОО Црвеног крста Србац у два мандата од 2013. године. Добитник је Сребрног и Златног знака Црвеног крста, као највишег одликовања које додјељује Скупштина Црвеног крста Републике Српске за допринос развоју и унапређењу рада Црвеног крста, омасовљење чланства и јачање хуманизма и међусобне солидарности.
Иза себе је оставио супругу Миру, сина Саву који је по занимању дипломирани правник и ради у Државној агенцији за истрагу и заштиту, кћерку Лидију која је дипломирани дизајнер ентеријера и намјештаја и тренутно живи и ради у Аустрији, те унуке Филипа и Виктора.
Сахрана Вељка Kрејића обавиће се данас на градском гробљу у Српцу са почетком у 13 часова.
Поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, данас је у Српцу одржан помен жртвама Другог свјетског рата, у коме се српски народ борио на страни антифашиста.
Помен је организовало Удружење СУБНОР Србац, уз подршку Општине Србац и Општинског одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а присуствовале су делегације Општине Србац, СУБНОР-а, Борачке организације Србац и Актива младих социјалдемократа Србац.
Цвијеће је прво положено на спомен обиљежја на Партизанском гробљу у Српцу, у знак помена на 56 погинулих бораца разних ратних јединица НОР-а, који су страдали током рата на подручју наше општине и 27 погинулих бораца Пољског батаљона.
Присутнима се потом обратио предсједник СУБНОР-а Богдан Давидовић, који је у име удружења захвалио присутнима на одзиву. Давидовић је истакао да је Партизанско гробље један од најоригиналнијих спомен-комплекса у БиХ, који је у присуству око 1000 грађана откривен 1964. године, а затим појаснио откуд Пољаци на овим просторима.
“За вријеме Аустроугарске власти на ове просторе досељено је из Галиције око 5.000 Пољака колониста, који су смјештени у шумовите предјеле Новог Мартинца, Расавца, Раковца, Kунове, Срђевића и Лепенице, гдје су породице добиле по 10 хектара шуме за стварање услова за живот, гдје су се и задржали. Међутим, након Другог свјетског рата, они су се по Декрету 1946. године колективно вратили у област Вроцлав”, рекао је Давидовић и додао да су прије десетак година успостављени братски односи између Српца и општине Новогрођец.
Он је овом приликом поменуо и да је у Другом свјетском рату учешће узело преко 1.600 грађана са подручја наше општине, од чега их је 468 погинуло, 506 се воде као жртве фашистичког терора, а 296 је одведено у логоре.
Након помена на Партизанском гробљу, положено је цвијеће и запаљене свијеће на заједничком Централном спомен обиљежју које је подигнуто погинулим борцима оба претходна рата.
“Ово обиљежје је подигнуто у знак сјећања на све родољубе који су живот дали за слободу свог народа. Оба споменика су откривена 10. септембра 2006. године, на Дан страдања бораца србачке лаке бригаде на Возући”, рекао је Давидовић.
Истакао је да се у 2021.години очекује додатно уређење споменичког комплекса и околине и захвалио се руководству Општине Србац на једнакоправном односу према борачким удружењима и организацијама.
Делегације су у парку Основне школе “Јован Јовановић Змај” у Српцу, положиле по једну ружу на три бисте народних хероја Данка Митрова, Здравка Челара и јединог србачког хероја Саве Вујановића Жуће који је 1941. године погинуо на подручју општине Љубовија.
