Author: rezervni covjek

Протеклог викенда одржано је окупљање и дружење припадника чете Војне полиције прве Србачке лаке пјешадијске бригаде.

Дружење се традиционално одржавало након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата а прекинуто је 1998. године и након 23 године поново је настављено, овог пута са намјером да заиста постане традиција.

Припадници чете Војне полиције су се окупили на централном спомен обиљежју у Српцу гдје су полагањем цвијећа и паљењем свијећа одали поштовање погинулим саборцима.

Окупљенима се обратио ратни командир чете Вељко Станишљевић, који је саборце подсјетио на ратни пут јединице.

„Војна полиција дјеловала је откад и бригада. Наше дужности су биле разноврсне: дежурства, потраживања, контрола саобраћаја, патроле, оперативни рад на терену, обезбјеђење командних мјеста и друго. Међутим, када је било неопходно, све те обавезе стављане су у други план јер је јединица често одлазила на линију фронта. И то се све чешће и чешће дешавало. Нашу јединицу није мимоишло готово ни једно ратиште. На сваком од њих, од Бијелог брда, Влашића, Орашја, Требаве, Тешња, Kотор Вароша, Србобрана, па све до Возуће и Градачца храбро смо се борили, бивали рањавани и губили животе. Kроз чету војне полиције прошло је око 120 војних полицајаца, 49 их је рањено, а двојица су бранећи Возућу изгубили животе”, рекао је Станишљевић који се присјетио и првог командира чете, покојног Момира Бабића.

Дружење сабораца из Војне полиције је имало и хуманитарни карактер. Прикупљен је износ од 300 KМ који су уплатили Фонду солидарности Борачке организације општине Србац.

Предсједник Борачке организације Горан Плотан, и сам припадник чете Војне полиције, истакао је захвалност на овој акцији.

„У току дружења кренуо је разговор о активностима Борачке организације и Фонда солидарности на рјешавању стамбене проблематике најугроженијих сабораца. Врло брзо се родила идеја да се на лицу мјеста организује прикупљање добровољних прилога и сакупљен је износ од 300 KМ који ће пуно значити за реализацију програмских активности Фонда“, рекао је Плотан.

На крају дружења договорено је да се наредни састанак припадника чете Војне полиције организује следеће године у мају, првог викенда након Ђурђевдана.

Чланови Ловачког удружења ,,Срна” Србац били су учесници традиционалног купа у гадђању глинених голубова и спремању гулаша који је одржан протеклог викенда у Прњавору.
ЛУ ,,Срна”Србац представљала је екипа “Пецик” која се такмичила у обе дисциплине.
,,Живко Влајнић је заузео треће мјесто у појединачном гађању глинених голубова, а Душко Плавшић треће мјесто у прављењу гулаша. У групном такмичењу гађања глинених голубова заузели су 4. мјесто”, рекао је предсједник Удружења Горан Савановић и честитао комплетној екипи на учешћу, а нарочито Душку Плавшићу који је, како каже, главни покретач оваквих дружења.
Наредни куп ће бити одржан у Бијељини.

Протеклог викенда на терену ОФК Ножичко у Ножичком одиграна је пријатељска утакмица између Женског фудбалског клуба Слога Србац и Женског фудбалског клуба Прњавор. Утакмица завршена побједом српчанки резултатом 2:1. Ова побједа је могла бити и убједљивија да се фудбалерке из Српца искористиле све своје шансе као и једанаестерац који нису реализовале.
Женски фудбалски клуб Слога Србац тренутно окупља 15 дјевојака заинтересованих за фудбал.

Ученица првог разреда ОШ ”Јован Јовановић Змај” Србац Ева Јосиповић, иако је по годинама мала, постала је велика хуманитарка, јер је и ове године донирала своју косу у склопу пројекта “Моја коса-твоја коса” Удружењу „Срце за дјецу обољелу од рака“, заједно са Удружењем родитеља дјеце обољеле од малигних болести „Искра“ из Бањалуке.
Ева је први пут поклонила косу са пет година, јер је чула да постоје дјеца којој је коса неопходна, а њој ће довољно остати и порасти, што се и десило, тако да је и ове године имала неопходних 25-30 центиметара дужине за донацију.
Косу је тада први пут ошишала, а идеја је била њена.
Прилог о првом Евином шишању објављен је 29. јуна прошле године у емисији Викенд јутро на РТРС-у.
Овим гестом Ева је успјешно положила важан испит великодушности и доброчинства, и зато: Браво, Ева!
Иначе, најкраћа дужина косе која се може донирати је 25 цм, а све краће од тога је неупотребљиво. Израда перика је спор и скуп посао, а у оквиру хуманитарне акције перике израђује један власуљар. Узимајући у обзири да је ријеч о осјетљивој категорији болесника, за израду се користе посебни материјали, а уз донирану косу прикупљају се и додатна средства за набавку других материјала који су неопходни за крајњу израду перика
Перике из радионице Удружења ”Срце за дјецу обољелу од рака”доступне су, потпуно бесплатно, сваком дјетету које има привремени или трајни губитак косе како би вратило самопоуздање и успјешно се уклопило у своју матичну средину.