Голубови Зорана Митраковића из Српца освајају награде на изложбама
Голубови Зорана Митраковића из Српца освајају награде на изложбама
Љубав према голубовима коју гаји од првог разреда основне школе опредјелила је Зорана Митраковића (17) из Српца да сво слободно вријеме посвети узгоју ових племенитих животиња, којих у свом голубарнику има око 40, међу којима и неколико ријетких врста.
Брига и пажња коју им свакодневно посвећује резултирала је освајањем највиших признања на међуградској и државној изложби птица које су одржане прошле године.
На његовој првој орнитолошкој смотри која је одржана у новембру у Добоју, изложио је голуба расе „дубички превртач“ а у децембру на 18. државној смотри у Зеници „македонског ружана“, чија је љепота и грациозност задивила стручни жири који их је прогласио за шампионе.
“Што се тиче оцјењивања, свака раса има стандард по којем се узгаја и води селекција. Тако „капа“ код „дубичког превртача“ мора захватити комплетан задњи дио главе и бити у линији испод ока, а ако има линију по средини или изнад ока ту се добија мање бодова. Слични стандарди су и код „македонског ружана“ који мора имати тачно одређен број пера у репу. Гледа се и став голуба, структура перја и кондиција у кавезу. Срећан сам због признања која потврђују да имам врхунске голубове вриједне пажње”, каже Зоран.
Голубове узгаја пуних десет година а најзаслужнији за то је његов рођак Ђуро Митраковић, велики узгајивач ситних животиња, који је по броју освојених награда на домаћим и међународним изложбама међу трофејнијим на овим просторима. Он му помаже савјетима и, како каже, био би презадовољан да једног дана буде упола успјешан као он.
“Доста времена сваког дана проводим са голубовима и поклањам им велику бригу и пажњу. Око голубарника нема превише посла а више времена проведем сједећи и посматрајући их. Зна се десити да тако прође и по неколико часова”, каже Зоран који је од 2020. године и члан удружења „Козарски одгајивач“ из Градишке.
Будући да има украсне и летачке расе, често их пуста напоље, али само у љетном периоду, јер им у хладнијим данима пријети велика опасност од јастреба и других грабљежљивих птица.
“Било је напада и некада их успијем одбранити а некада се деси да их однесу или ухвате на сред дворишта и крену их черупати. Међутим, јато се увијек изнова обнавља a нови птићи се излегу”, каже Зоран.
Прије неколико година у голубарник му је ушла куна и потаманила 15 голубова, што је тада било читаво његово јато. Тада их је престао узгајати али на наговор Ђуре Митраковића направио је бољи и већи голубарник. Он му је помогао и у набавци квалитетнијих примјерака са којима је стигао до првих великих трофеја.
У плану му је да прошири голубарник у којем ће се, након добре селекције, наћи око 100 примјерака који ће имати потенцијал за будуће изложбе.
“Поред шампионских голубова имам још и „староњемачког галебића“, „индијског лепезана“, „њемачког двоћубог добошара“, „бирмингемског превртача“, па све до „турског мардина“ којих нема пуно код нас, а пар голуба и голубице коштају и до неколико стотина КМ. Гајим и нубијске грлице а ускоро бих требао набавити и куниће”, каже Зоран.
Кроз његово двориште прошле су и друге врсте птица, попут препелица и папагаја, а узгајао је и ловачке псе, као што је „епањел бретон“ који му и сада прави друштво у шетњи по шумама и равницама.
“Волио бих да једног дана постанем судија на изложбама птица али је такође и лов моја велика љубав и планирам положити ловачки испит. Одстрел ми је најмање битан у лову, више уживам у разноликом биљном и животињском свијету. Волио бих да се млади више окрену природи а мање савременим технологијама”, сматра Зоран.
