Представљен пројекат обнове биодиверзитета Бардаче

Представљен пројекат обнове биодиверзитета Бардаче

На подручју општине Србац од септембра 2024. године се реализује пројекат усмјерен на истраживање и обнову биодиверзитета мочварног комплекса Бардача.

Тим поводом данас је у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу одржана презентација пројекта којој су присуствовали представници Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Центра за животну средину, Центра за истраживање биодиверзитета, Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, Општине Србац и јавних предузећа и установа.

Циљ пројекта је, прије свега, научно истраживање тренутног стања екосистема, континуирани мониторинг биодиверзитета, али и израда конкретних приједлога мјера које би у будућности могле омогућити да се Бардача, уколико се испуне потребни услови, врати у пријашње стање.

Руководилац пројекта, Драгана Шњегота, истиче да је ријеч је о дијелу великог међународног Хоризон пројекта који са проводи испред локалне заједнице, уз подршку Општине Србац, док је извођач активности Центар за истраживање биодиверзитета.

Тврди да је посебан фокус стављен на укључивање локалне заједнице и едукацију младих, те се тако у оквиру пројекта организују радионице за ученике и студенте, као и теренски одласци на Бардачу.

“Једна од кључних активности јесте формирање експерименталне водене површине која служи као отворена лабораторија на терену. На тој локацији проводе се анализе воде, земљишта и пестицида, као и мониторинг биљних и животињских врста. На експерименталној површини углавном су присутни бескичмењаци, а извршено је и порибљавање млађи шарана и толстолобика како би се подстакао развој екосистема”, навела је Шњегота.

Према њеним ријечима, један од највећих изазова остаје управљање водним режимом, због чега планирају ангажовати стручњаке који ће анализирати могућности допремања воде из бунара или околних водотока.

“Због растреситог земљишта вода се брзо губи, стога је планирано увођење пумпи на соларни погон које би омогућиле стално одржавање нивоа воде уз смањење трошкова енергије”, рекла је она.

Поручила је да пројекат завршава у мају 2027. године, али се нада наставку активности кроз нове пројекте и додатна финансирања, јер обнова оваквих екосистема захтијева дугорочан рад и континуирану подршку.

У оквиру међународне сарадње, Шњегота ће крајем маја учествовати на састанку у Шпанији, гдје ће представити досадашње активности и покушати обезбиједити подршку за наредне фазе заштите и ревитализације Бардаче.

Начелник општине Млађан Драгосављевић поручио је да је реализација овог пројекта значајан корак ка поновном отварању питања будућности Бардаче и њеног могућег опоравка.

„За нас из локалне заједнице и општинске управе ово представља нову покретачку снагу. Желимо да кроз овакве активности поново анимирамо и више нивое власти, којима ћемо приступити одлучније с циљем враћања Бардаче на њене основне поставке. Иако је свима јасно да потпуно враћање у стање какво је некада имала представља изузетно захтјеван, готово немогућ задатак, важно је наставити борбу и покушати макар дјелимично обновити вриједности и предности које је ово подручје некада носило“, поручио је Драгосављевић.

Он је истакао да се свијест о значају природних ресурса данас значајно промијенила, те да заједница све јасније увиђа колико је изгубила нестанком еколошких и природних вриједности које је Бардача некада имала.

„Постајемо свјесни колико смо изгубили, али вјерујемо да нисмо закаснили. Управо зато желимо наставити активности и дати подршку свим иницијативама које воде ка њеном опоравку”, тврди начелник.

Професорица Биолошког факултета Универзитета у Београду, Вера Николић, која је такође учесница овог пројекта, истакла је да им је задатак да утврде колике су могућности побољшања биодиверзитета Бардаче, те да на основу резултата израде акциони план који ће садржавати препоруке локалној заједници и надлежним институцијама о томе које мјере би могле допринијети обнови екосистема.

“Већ смо реализовали једно јесење узорковање. Сада се налазимо у прољетној сезони, која је веома важна за истраживања, па ћемо поново прикупљати узорке организама који настањују експерименталну водену површину. Фокусирани смо на ситне организме који живе у води и на дну водних станишта. Иако су мали и често невидљиви голим оком, они су изузетно важни јер представљају основу водених екосистема и врло добро показују какво је стање животне средине”, појаснила је Николићева.

По завршетку презентације, присутни су боравили у Бардачи, гдје су из прве руке имали прилику да виде демонстрацију анализе на експерименталној површини.

Примјери из региона показују да су слична мочварна подручја, која су била исушена и изгубила статус станишта, успјешно обновљена кроз дугорочан и системски приступ. Управо таква искуства дају наду да би и Бардача могла поново постати значајан мочварни комплекс.

Извор: Радио Србац