Чувају сјећање на Мотајички партизански одред и народног хероја Саву Вујановића Жућу
Чувају сјећање на Мотајички партизански одред и народног хероја Саву Вујановића Жућу

Делегације Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Удружења СУБНОР Србац положиле су данас цвијеће на централно спомен обиљежје погинулим борцима у два претходна рата и тако евоцирали успомене на 11. новембар 1943. године када је формиран Мотајички партизански одред који је истог дана ослободио Србац од непријатељских јединица.
Све до Одбрамбено-отаџбинског рата, овај датум обиљежаван је као Дан ослобођења и Дан општине Србац, да би 2002. године општина Србац за крсну славу узела празник Покров Пресвете Богородице, а 2005. године 2. новембар проглашен је за Дан општине јер је тог дана 1933. године Србац добио име које и данас носи. Kаснијим одлукама крсна слава и Дан општине Србац су обједињени и прослављају се од 12. до 14. октобра.
Током Другог свјетског рата, према подацима СУБНОР-а, у нашој општини је погинуло 468 бораца, рањено је 390, заробљено 296, а 506 је евидентирано као цивилне жртве рата.
Допринос Мотајичког партизанског одреда у борби против фашизма био је огроман, рекао је предсједник СУБНОР-а, Богдан Давидовић.
“У овом одреду за кратко вријеме било је око 120 бораца са подручја Жупе и Лијевча а први командант је био Вељко Шипка. Одред се налазио у саставу 18. средњобосанске ударне бригаде”, рекао је Давидовић.
Према његовим ријечима, одред је извео неколико веома успјешних акција, али се у вријеме Шесте непријатељске офанзиве затекао у рејону планине Борја код Теслића, гдје је у сукобу са далеко бројнијим и боље опремљеним непријатељским снагама претрпио велике губитке.
“Обновљен је 18. фебруара 1944. године и до краја рата израстао у јаку борбену јединицу снажно дјелујући на подручју Средње Босне и Босанске Kрајине, а учествовао је и у завршним операцијама ослобађања земље”, истакао је Давидовић.
Делегације су обишле и бисту Саве Вујановића Жуће у парку основне школе у Српцу, јединог србачког народног хероја из Другог свјетског рата, који је погинуо као политички комесар Друге рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда.
“Након завршене основне школе и фотографског заната, радио је у Ваљеву гдје се прикључио радничком покрету. Kао члан Савеза комуниста Југославије активно је учествовао у демонстрацијама, штрајковима и другим акцијама радника. У новембру 1941. године био је заробљен и везан, а затим се откинуо од њемачке страже и скочио у ријеку Дрину у Љубовији. Његово тијело никад није пронађено а 1953. године проглашен је за народног хероја”, рекао је Давидовић.
Поред спомен бисте, једна од улица у Српцу такође носи његово име а од 1963. до 1992. године његово име носио је средњошколски центар у Српцу.
Присутне делегације данас су положиле цвијеће и на бисте народних хероја Данка Митрова и Здравка Челара које су такође постављене у парку основне школе у Српцу.
0 Comments