Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

У Српцу обиљежен Дан пољске војске

У Српцу обиљежен Дан пољске војске

Представници пољског контигента ЕУФОР-а у БиХ, ЛОТ тим Добој, предвођени пуковником Рафалом Пиларчиком, посјетили су данас Партизанско гробље у Српцу и положили цвијеће на заједнички споменик подигнут у част Југословена и Пољака који су погинули у Другом свјетском рату.

Цвијеће на спомен обиљежје положила је и делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем и Удружења СУБНОР на челу са предсједником Богданом Давидовићем.

У овој гробници сахрањено је 56 погинулих бораца разних ратних југословенских јединица и 27 погинулих бораца пољског батаљона који су изгубили живот на подручју наше општине од 1941. до 1945. године.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да се овим догађајем потврђује ближа повезаност са пољским народом, прије свега са онима који вуку коријене са ових простора а колективно су се вратили у своју домовину 1946. године.

“Надам се да ћемо и наредних година наставити ову лијепу традицију којом чувамо сјећање на заједничку борбу против фашизма”, рекао је начелник Драгосављевић.

Седмог маја 1944. године у Новом Мартинцу, одлуком Јосипа Броза Тита, основан је пољски партизански батаљон са 200 бораца који се борио у саставу 14. бригаде НОР-а на подручју Српца, Прњавора, Дервенте, Бањалуке, Добоја и Зенице.

Овај батаљон 6. септембра 1944. године ослободио је Дервенту а многи од њих који су се борили нису били професионални војници, већ пољопривредници, учитељи и занатлије, али су поносно стајали на првим линијама одбране.

Пољаци су стигли на наша подручја још у времену аустроугарске власти када се око пет хиљада њих населило на подручја Новог Мартинца, Раковца, Kунове, Ресавца, Срђевића и Лепенице.

На прелазу из 19. у 20. вијек на подручју Српца, Прњавора и Брода било је 12 чисто пољских села, а Пољаци су дјелимично насељавали и 50 других села.

Након Другог свјетског рата вратили су се у Пољску али сјећања на заједнички живот не блиједе па су тако успостављени братски односи између Српца и Новогрођеца у којем живи највећи број потомака оних који су некада насељавали ова подручја.