Сјећање на страдање Српчана на Возући не смије пасти у заборав
Сјећање на страдање Српчана на Возући не смије пасти у заборав
У Дому културе “Угљеша Kојадиновић“ у Српцу синоћ је организовано вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту у склопу обиљежавања Дана сјећања.
Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је повод за окупљање био обиљежавање једног од најтужнијих датума у историји наше локалне заједнице, 10. септембра 1995. године, када су у једном дану страдала 24 борца Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, а овог догађаја се већ 28 година присјећамо са болом и тугом, али и поносом.
“Возућа ће увијек остати велика туга нашег народа, али и велики понос, јер, захваљујући нашим борцима који су храбро стајали на првим борбеним линијама, данас имамо своју домовину, отаџбину, свој језик, промовишемо своју вјеру и славимо крсну славу“, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је додао да наша локална заједница улаже максимум напора како би се сачувала култура сјећања и пренијела на млађе генерације, а у том погледу велике заслуге има Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова.
Драгосављевић је додао да ће Општинска управа и даље бити подршка породицама погинулих бораца, а наредне године у плану је повећање износа средстава који се из буџета издваја за помоћ поменутим категоријама.
Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао је да је рат специфична појава коју смо сви доживјели, а најтеже посљедице је оставила на чланове породица који су изгубили своје најмилије.
Према његовим ријечима, да није било Војске Републике Српске, данас не би постојала ни Република Српска која је једини гарант опстанка српског народа на овим подручјима, додајући да културу сјећања треба пренијети на млађе нараштаје.
“Без бојазни да ће за њих то бити стресно и трауматично, дјеци треба говорити о томе шта је рат, шта са собом носи и оставља. Они требају чути о томе шта је рат како би знали цијенити мир, како би знали цијенити жртву оних који су животе уградили у темеље Републике Српске. Република Српска је гарант опстанка Срба на овим просторима и зато је потребно да вјерујемо институцијама, али и да се овакви датуми обиљежавају како се не би изгубило сјећање на оно што се дешавало тих септембарских дана на озренско-возућом ратишту“, рекао је Нуждић.
Предсједник Борачке организације општине Србац и борац Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, Горан Плотан, подсјетио је да је на возућком ратишту задобио тешке ране и постао стопостотни ратни војни инвалид.
“Учесник сам Одбрамбено-отаџбинског рата у којем сам од дејства гелера задобио тешке повреде руке, ногу и стомака. Живот су ми спасили моји саборци који ме нису оставили, већ су ме извукли и пружили ми прву помоћ. Даље лијечење је било споро, вишемјесечно, тешко и неизвјесно уз бројне операције и боравак у више болница. Данас, толико година послије, сјећања су и даље свјежа, неизбрисива и сваки пут изазивају безброј разних емоција и мислим да ће тако остати док сам жив“, рекао је Плотан.
Kао једну од важних активности истакао је одржавање историјских часова у основним и средњим школама у Српцу који су ове године одржани по први пут, а за које ће се залагати да постану обавеза и традиција.
Предсједник Борачке организације Републике Српске, Радан Остојић, рекао је да друштво у цјелини, а првенствено БОРС, морају да помогну породицама страдалих и радити на очувању Републике Српске.
“Возућа не смије бити заборављена, јер је она била веома важно ратиште у борби за Републику Српску и мјесто страдања бројних бораца чије су породице и данас неутјешне. Надамо се да ће пред лице правде бити изведени сви који треба да буду и да ће правда и истина бити задовољени“, рекао је Остојић.
Предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Душко Митрић, рекао је да Општинска управа Србац поклања велику пажњу обиљежавању значајних датума и јубилеја и додао да у току године има око 40 оваквих догађаја.
“Не умањујући значај осталих, обиљежавање Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту је један од битнијих догађаја. Ове године, вече је одржано у Дому културе како би могао доћи што већи број грађана и својим присуством потврдити да желе дати допринос очувању сјећања на страдале борце и важне датуме“, рекао је Митрић.
У другом дијелу вечери одржана је промоција књиге “Ратне приче“ чији је аутор доктор Милан Павловић, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.
Писац и рецензент књиге, Жарко Шарић, рекао је да има утисак да се Српчани, склони причању и записивању, у посљедње вријеме утркују да, оно што је вијековима и деценијама пропуштено, испричају и запишу о свом завичају, истичући да је то за сваку похвалу.
“Резултат те утрке су све бројније књиге и аутори који, на задовољство свих нас и будућих генерација, остављају вриједна свједочанства о нашој прошлости, животу предака и упорној борби да, упркос разним искушењима, у својој домовини опстану и остану”, рекао је Шарић и истакао да је књига доктора Павловића свједочанство о ратним дешавањима у којем аутор говори о страдању човјека уопште, не упирући прстом ни у кога.
Други рецензент књиге, професор Милош Милнчић, рекао је да читалац ове књиге упознаје доктора Павловића као врсног зналца књижевног заната.
“Тридесет и шест ратних прича се могу читати као вијенац, хронолшки и појединачно, а стил и језик блиски су сваком читаоцу, тако да књигу топло препоручујем“, рекао је Милинчић.
Пригодним и топлим ријечима о књизи и аутору, присутнима су се обратили Вићо Kовачевић и докторица Бранка Тегелтија.
Доктор Милан Павловић, аутор књиге, каже да је незахвално говорити о својој књизи, јер аутору није лако да је хвали, нити да је куди. За “Ратне приче“ каже да су настале из жеље да се сачувају од заборава све ситуације у којима се човјек налазио током ратних збивања.
“Само сјећања могу да повежу прошлост и садашњост и од заборава сачувају оно што се не смије заборавити и само она могу помоћи да они који су отишли са овог свијета остану са нама и у нама. Тешко је замислити да се неке ствари могу догодити у цивилизованом свијету, а догодиле су се нама и управо то што се догодило не смијемо заборавити и морамо вјечно чувати успомену на наше мученике. Ово је једна мала књига једног писца аматера која је замишљена као збирка ријечи о догађају који се зове рат“, рекао је Павловић.
Он је додао да послије рата остају удовице, сирочад и уплакане мајке, али да међу људима не треба развијати мржњу и жељу за осветом, већ прижељкивати да рата више никад не буде.
Издавач књиге “Ратне приче“ је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица а у наредном периоду у плану је и објављивање допуњеног издања књиге, јер “перо“ доктора Павловића чува још увијек неиспричане приче.
Синоћњој манифестацији су присуствовале и породице страдалих Српчана, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Радојица Видовић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани.
У склопу Дана сјећања јуче је организован и парастос на централном спомен обиљежју и полагање цвијећа на спомен костурници и у спомен соби, о чему више можете прочитати ОВДЈЕ, а у недјељу, 10. септембра, у раним јутарњим часовима, група од око стотину Српчана учествоваће у маршу “Стазом егзодуса” у дужини од 22 километра, од Тумара до Стога.
Обиљежавање Дана сјећања биће окончано парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске са подручја мјесне заједнице Kобаш који ће бити одржан у понедјељак, 11. септембра у 11 часова код спомен обиљежја у Kобашу.