Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге

Српчане упознали са пријетњама од заразне болести афричке свињске куге

Највећи број фарми у области свињогојства у Републици Српској не посједује било какве биосигурносне мјере и налазе се при шумама са полузатвореним или пуштеним свињама, уз директан контакт са дивљим свињама, а чак и неки фармери којима је то основна дјелатност подбацили су са слабим или готово никаквим мјерама сигурности.

Ово је изјавио Дарко Деспотовић, ветеринар епидемиолог из Ветеринарског института „Др Васо Бутозан“ Бања Лука на данашњем савјетовању и едукацији за грађане на тему спрјечавања ширења афричке свињске куге која је одржана у Српцу.

Савјетовање је организовано због све веће пријетње од појаве ове заразне болести у Српцу будући да је недавно регистрована појава афричке свињске куге на неколико фарми у Градишци. Иницијатива за овим скупом је потекла на сличној едукацији која је недавно одржана у Градишци за представнике ловачких удружења, гдје су били присутни и чланови Ловачког удружења “Срна” из Српца.

Дарко Деспотовић, који је доктор ветеринарске медицине, рекао је да од ове болести оболијевају искључиво свиње а механички начин преноса најзаступљенији је вид ширења вируса. Он је додао да је забиљежено свега пет одсто случајева блиским контактом између свиња док је у 95 одсто случајева преносилац човјек.

“Дивље свиње су инкубатор за ширење афричке свињске куге а кад се појави примарно жариште даљу улогу преносиоца најчешће преузима човјек и у највећем броју случајева ради се о нелегалном транспорту животиња и месних прерађевина и нелегалној трговини”, рекао је Деспотовић.

Према његовим ријечима, тренутно је забиљежено пет случајева афричке свињске куге код дивљих свиња у Републици Српској, од чега није било случајева у Српцу и додаје да ће се веома брзо урадити њихова депопулација како би се смањио притисак.

“Други сегмент је појачана контрола промета животиња и месних прерађевина како би се на тај начин смањио притисак вируса на домаће фарме свиња”, наглашава Деспотовић.

Kако каже, знаци обољења свиња варирају у зависности од тока болести а најчешће се односе на високу температуру, тешку депресију, анорексију, крварења по кожи, коњуктивитис, повраћање, воденасту до крваву дијареју, убрзано дисање и пулс и слично, а у блажим облицима присутне су респираторне тегобе и пробавне сметње.

“Угинуће код домаћих свиња од овог вируса је готово 100 одсто а оне које преживе постаће доживотни преносиоци”, рекао је Деспотовић и додао да је ресорно министарство прописало одређена финансијска обештећења.

Истакнуто је да се афричка свињска куга искоријењује на фармама домаћих свиња еутаназијом на зараженој фарми, док се код дивљих свиња болест веома тешко искоријењује, јер нема ефикасног лијека нити вакцине. Потребно је обратити пажњу и на исхрану свиња, јер се болест преноси и путем производа од инфицираних свиња, прије свега недовољно термички обрађеним отпадом. Такође се преноси и путем обуће и одјеће а неопходно је да на фармама буду проведене све биосигурносне мјере, као што је постављање дезбаријера, уз забрану уласка на фарму свим лицима која нису власници и запосленици на фарми.

Деспотовић каже да је заказало информисање фармера, од најмањих до највећих, и истиче да ће се ширење зауставити тек онда када сви буду упознати са правом природом овог вируса и направе препреке које ће спријечити да дође до домаћих свиња.

“Овом болешћу погођени су сви, од домаћинстава које тове једну или двије свиње за јесен до оних који држе пет или више крмача да побољшају приходе. Наши фармери немају обичај да зову ветеринара чим примијете да је животиња слабија и не једе, чекајући да се опорави а када угине баце је у шуму или јарак гдје се њоме хране предатори, глодари и друге животиње, па чак и домаће, које стварају нове изворе заразе. Један од главних ризика је куповина свиња без потврде о поријеклу и здравственом стању, чување необиљежених јединки, клање код куће, несавјесно уклањање кланичног отпада, храњење помијама, неконтролисано кретање грађана по површини ло

На савјетовању је истакнуто да вирус преживљава 70 дана у крви на дрвеним предметима, 105 дана у згрушаној крви, од 84 до 155 дана у охлађеном месу до чак 1000 дана у смрзнутом месу, а може се наћи и у шункама зависно од технологије производње у времену од 140 до 399 дана.

“Ово је борба која ће засигурно трајати дуги низ година и мораћемо научити живјети с тим. То ће се у значајној мјери одразити и на наше навике и културу живљења. Јер еутаназијом већег броја свиња у Српској мораћемо појачати увоз а цијена свињетине ће порасти, самим тим ће се многи пребацити на јефтинију варијанту говедине и јагњетине и тако ће доћи и до њиховог поскупљења, што је додатни удар на ионако сиромашно друштво”, рекао је Деспотовић.

Мићо Радонић из Лилића каже да располаже са око 10 крмача нераста и 40 прасади али их не смије испоручивати нити припремати за клање јер је његова фарма удаљена свега пет километара од жаришта у Петровом Селу код Градишке.

“Свиње у мом домаћинству узгајали су и мој отац и дјед и то је породична традиција. Због тренутног стања, јер сам близу жаришта заражених свиња у Градишци, не могу добити потребне папире од Ветеринарске станице у Српцу и не преостаје ми ништа друго него да их храним и чекам да се мјере промијене, а до тада могу и да се заразе. Сматрам да треба затворити границу да се не увозе свиње и једе све и свашта”, рекао је Радонић.

На данашњем савјетовању говорили су и представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дипломирани инжењер шумарства Миланка Јовановић, магистар Вера Kалинић и доктор ветеринарских наука Бојана Бајагић, а поред узгајивача свиња присуствовали су чланови ловачких и риболовачких удружења, представници Општинске управе на челу са начелником одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марком Михољчићем, Цивилне заштите општине Србац на челу са шефом одсјека Милутином Kојићем који је био један од иницијатора овог савјетовања, инспекцијске службе и други заинтересовани грађани.