Србачки пољопривредници траже ниже стопе пореза на добит
Србачки пољопривредници траже ниже стопе пореза на добит
Србачки пољопривредници спремни су да плате порез на остварену добит али по знатно нижој стопи, због чега су затражили измјене постојећих законских одредби, један је од закључака са данашњег састанка који је одржан у скупштинској сали у Српцу са представницима Ресора за пружање струних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Пореске управе Републике Српске.
Састанак је иницирала Општинска управа Србац у циљу бољег упознавања пољопривредних произвођача са актуелном ситуацијом у вези плаћања пореза на добит у пољопривреди.
Разлог за окупљање биле су опомене које је добило више хиљада пољопривредника у Српској а којима су обавијештени да имају порески дуг за остварену добит за претходне двије године, а који треба у кратком року да измире. Услијед тога, пољопривредници су се суочили са бројним недоумицама због чега су им била потребна додатна објашњења Закона по којем им је одређен порески дуг.
Један од захтјева пољопривредника широм Српске је да им буде одобрен мораторијум на отплату пореског дуга, да 2023. година буде прва у којој ће плаћати пореску обавезу, и да пореска стопа са 10 одсто буде смањена на један одсто.
У Пореској управи не противе се смањењу пореске стопе али кажу да је за то потребна промјена закона. Док не дође до тога, пољопривредници треба да плате износ који је назначен у опоменама које су добили.
„Примјетно је да су србачки пољопривредници захтјевали што ниже стопе пореских обавеза али закони су такви и дужни смо да их поштујемо док се не уобличе. Евентуално можемо ове године покренути одређене иницијативе за измјену закона како би пољопривредни произвођачи могли да на једноставнији начин пријављују и плаћају своје обавезе“, рекао је на данашњем састанку у Српцу представник Пореске управе РС, Драган Зорић.
Међу присутнима на састанку су биле и књиговође које су одговорне за приказане приходе и расходе пољопривредника и које кажу да је на основу важећег закона немогуће приказати већину расхода.
Драгица Малетић, власница књиговодствене агенције „Kонто-Д“ из Српца, каже да је једно од рјешења да се законски донесе примјена паушалног вида опорезивања за мања газдинства и додаје да пољопривредна газдинства немају евиденцију својих реалних трошкова, што је највећи проблем.
„Закључено је да се морају поднијети пореске пријаве за 2021. и 2022. годину. Углавном би плаћали порез на њихову бруто зараду а том приликом треба имати у виду специфичност обављања дјелатности код различитих пољопривредних газдинстава, јер се неко бави товом бројлера а неко другим видом пољопривредне производње. Углавном, учешће тих трошкова је веће него што они могу да прикажу“, рекла је Малетић.
На исту тему прије неколико дана одржан је и састанак у Градишци на којем су, поред представника Пореске управе и ресорног министарства били присутни и пољопривредници из Градишке и Српца и који су том приликом истакли да су спремни платити порески дуг, али по знатно нижој стопи.
Један од присутних на овом састанку је био и Ђуро Цвијић из Kладара који је, као предсједник Удружења товљача пилића Републике Српске, био недавно и на састанку са највишим представницима власти у Српској. Цвијић каже да је договорено да комерцијална и некомерцијална газдинства плате 400 KМ за текућу годину.
„За оне који плаћају ПДВ још ће се видјети да ли ће се смањити постотак пореске стопе или ће под пуном материјалном одговорношћу свако домаћинство водити евиденцију радова на имању. Kако ћемо то направити, још ћемо се договарати“, истакао је Цвијић.
Измјенама закона прецизирала би се и обавеза измирења пореза на доходак као предуслова за остваривање права на подстицај из аграрног буџета.
Данашњем састанку присуствовали су и шеф Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди-Подручна јединица Градишка, Драгољуб Малиновић, начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
„Велики интерес пољопривредника показао је оправданост данашњег састанка и још једном потврдио да је пољопривреда једна од најважнијих привредних грана за нашу локалну заједницу“, истакао је начелник Драгосављевић.