Србачки глумац Драган Секулић примљен у стални радни однос у Народно позориште Београд

Србачки глумац Драган Секулић примљен у стални радни однос у Народно позориште Београд

Иза младог глумца Драгана Секулића (30) из Бардаче, који је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду прије неколико година, у класи Биљане Машић, је низ значајних и запажених позоришних улога.

Да вриједно ради и даје свој максимум препознали су у Народном позоришту у Београду гдје су овог талентованог глумца, заједно са још двоје младих, у децембру примили у стални радни однос у сектор Драме.

Драган каже да је веома срећан због потписивања сталног уговора и додаје да је то дошло након скоро двије године активног присуства у Народном позоришту Београд, што је потврда и признање за његов досадашњи рад, али и подстрек за даље.

„Свјестан сам да је то велика ствар, али, ево, након мјесец дана откад сам потписао стални уговор и даље могу да кажем да нисам баш сто посто свјестан тога што се десило. У суштини, преовлађује у мени лијеп осјећај и неко задовољство и радост, а опет, с друге стране, постоји ту и мало страха у смислу да оправдам сва очекивања и да наставим даље да се развијам“, каже Секулић.

Он сматра да је за младог глумца јако важно да на почетку каријере ради што више, да тренира, вјежба и да се усавршава.

“Kад постанеш члан неке куће то ти даје неку сигурност да ћеш да радиш, а са друге стране, када си млад и у случају да немаш ангажман и стално запослење, јако је тешко доћи до представа, до посла, тако да мислим да је за мене као младог глумца то један супер корак и наставак даљег развијања“, рекао је Секулић.

За сада има четири представе на репертоару Народног позоришта, а неке од њих су : ‘Године врана’ по тексту и у режији Љубише Kовачевића гдје игра Милана Ракића и ‘Магбет’ Вилијама Шекспира у режији Јагоша Марковића.

“Ту је и ‘Наш разред’, текст савременог пољског писца Тадеуша Слобођанека, који је поставила на малу сцену Народног позоришта редитељка Тања Мандић Ригона и са том представом смо прошле године на фестивалу у Бањалуци освојили награду за најбољу представу, награду публике, награду за најбољег глумца коју је добио колега Вучић Перовић и најбоља млада глумица Јелена Благојевић, тако да смо се из Бањалуке вратили са великим успјехом”, рекао је Секулић.

Четврта представа коју има на репертоару је ‘Риберске свађе’, по тексту Kарла Болдонија, у поставци Ане Томовић, такође, на малој сцени Раша Плаовић.

„Посљедњу представу сам одиграо 24. децембра и отишли смо на малу паузу. Прије неколико дана смо наставили рад на новој представи ‘Мистер долар’ Бранислава Нушића, у режији и адаптацији Милоша Лолића и изузетно ми је драго што имам ту част да радим са Лолићем, јер је он један од наших најбољих редитеља који ради код нас у региону а живи у Бечу и доста ради у Њемачкој, Аустрији, тако да сам стварно срећан због тог новог процеса“, каже Секулић.

Секулић каже да има много драгих улога, али је његова прва професионална улога била 2016. године баш у Народном позоришту.

„Издвојићу то као свој први професионални ангажман у представи ‘Електра’ по тексту Данила Kиша који је адаптација Софоклеове ‘Електре’ који је стварно фантастичан текст и било је то у режији Иве Милошевић. То је био први мој сусрет са професионалним позориштем, а ако говоримо о некој улози са почетка која ми је била драга и занимљива, можда бих издвојио дипломску представу свог пријатеља редитеља Максима Милошевића коју смо постављали у установи културе Вук на Звездари. Од те екипе је било доста пријатеља и топлих људи са којима сам желио да радим у том тренутку и онда је владала нека добра атмосфера, то ми се допало и увијек ћу се тога радо сјећати“, каже Секулић.

Истиче да пробе трају четири сата и обично су у јутарњем термину од 10 до 14 часова, зависно од распореда, а како каже, нађе се и слободног времена.

“Прошле године сам почео да свирам бас гитару и јако ми добро иде, све сам више залуђен овим инструментом и музиком. И раније сам свирао гитару у средњој школи, али се онда то временом изгубило кад сам дошао на факултет, тад нисам имао времена, јер смо били од 8 ујутру до навече и тад сам мало гитару запоставио. Онда сам прошле године добио на поклон бас гитару, тако да нађем времена да са пријатељима одем на фудбал, баскет и тенис. Спортски сам тип, јер сам дуго играо фудбал, тако да ћу за то сигурно увијек наћи времена“, каже овај млади глумац.

На свечаној академији поводом крсне славе и Дана општине Србац, 14. октобра прошле године, Драган је за своја глумачка остварења награђен Захвалницом.

„Што се тиче признања које сам добио поводом крсне славе и Дана општине Србац, јако ми значи и срећан сам. То је ствар која ме испуњава, јер некако имам осјећај да људи који ту живе ипак прате рад нас који смо отишли. То је значајно, јер некако, узајамна је та љубав. Ја не могу да заборавим одакле сам, нити желим то да заборавим, а онда када вам неко с те стране додијели признање или подстрек за даље или награду за досадашњи рад, то је прелијепо, јер отишао сам одатле и нисам ни знао како ће то све ићи, али, онда кад схватиш да људи то примјећују и прате, лијеп је осјећај”, каже Драган.

Изражава наду да ће у будућности, како се буде развијао и како буде развијао свој глумачки дар, да ће се у већој мјери моћи одужити својим суграђанима у смислу да дође понекад да одигра представу или да пошаље пријатеље који имају добру представу.

“Можда ће се отворити и неки други правци како ћу моћи да помогнем својим људима, а у суштини се највише бринем о младим људима из мог краја, јер мислим да они морају да добију много више могућности и много више шанси да се пронађу“, каже Секулић.

Говорећи о пројектима и плановима за 2024. годину, Секулић каже да је сада фокусиран на пробе представе „Мистер долар“ по тексту Бранислава Нушића.

„У овој нашој бранши није могуће баш нешто планирати на дуже стазе, јер се све мијења из дана у дан. Kако Хамлет каже: ‘Бити спреман, то је све’. Трудим се да будем спреман за онај моменат који ће доћи“, рекао је Секулић.

Поред поменутих представа, Секулић је играо и у представама: „Електра“ (Хор), „Ледена краљица“ (Kај), „Јесте ли за безбједност“ (Давид Шаламун, Водник), „Тица“ (Реналди), „Леонс и Лена“ (Леонс), “Тит Андроник” (Басијан, Дадиља) и друге. Снимио је и дјечију серију „Муке једног Лава“.