Протојереј Жељко Сарић путовао на ходочашће у Свету Земљу

Протојереј Жељко Сарић путовао на ходочашће у Свету Земљу

Протојереј србачке парохије, Жељко Сарић, посјетио је у октобру прошле године Свету Земљу гдје је боравио седам дана. Били су то, како каже, дивни и незаборавни дани који су на њега оставили дубоке утиске и осјећај који је немогуће описати ријечима.

“Видјети мјеста гдје се Исус родио, живио, преминуо и васкрснуо је доживљај”, рекао је Сарић.

Он додаје да је жеља сваког вјерника хришћанина да посјети Свету Земљу.

“Некако сам у себи желио да послије освећења храма Васкрсења Христовог у Српцу посјетим Свету Земљу и то ми се остварило. Обично те поклоничке групе организовано иду у вријеме празника и то је нама свештеницима незгодно да у ходочастимо у вријеме Васкрса или Божића јер имамо обавезе при својим храмовима. Зато сам се консултовао са неким људима који су приватно одлазили и одлучио да направим свој програм боравка. Прије поласка сам морао тражити одобрење од епископа Јефрема како бих могао одсуствовати и истовремено служити на територији Јерусалимске патријаршије којој сам послао допуштење преведено на енглески језик са жељом да, док сам тамо, учествујем у богослужењима”, рекао је Сарић.

У Свету Земљу је отишао одмах након прославе крсне славе и Дана општине Србац 14. октобра, када је награђен Захвалницом општине Србац за допринос саборности српског народа и очувању свете православне вјере.

“Оно што сам прво посјетио је Јерусалим гдје сам боравио четири дана. Прво сам обишао храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму. Те суботе на недјељу су литургију служила тројица епископа и нас око 30 свештеника. Оно што је мени било посебно је да служим у гробу Христовом, била ми је част и божији благослов служити на таквом мјесту. Служба је трајала четири сата“, истакао је Сарић.

Kренуо је да обилази и друга света мјеста у Јерусалиму, као што је мјесто страдања Светог првомученика архиђакона Стефана.

“Обишао сам и Маслинску гору, мјесто гдје се Исус молио и гдје је био ухваћен на Велики четвртак, предиван руски манастир Свете Марије Магдалине који доминира у Маслинској гори, а одмах десно се налази Јеврејско гробље гдје Јевреји из читавог свијета дају огроман новац да ту буду сахрањени. Посјетио сам Зид плача и Ал-Акса џамију и имао пријем код јерусалимског патријарха Теофила који прима ходочаснике у једној великој сали понедјељком у 12 часова гдје смо били почашћени пићем и он је одржао духовну бесједу на енглеском језику. Ту сам добио сребрну икону Мајке Божије на поклон и грамату да сам посјетио та света мјеста и да могу свом имену додати префикс Хаџи”, рекао је Сарић.

Обишао је и мјесто Христовог рођења у Витлејему које се налази на палестинској територији.

“Постоји веома организован градски превоз који сам користио и у Витлејем сам дошао градским аутобусом из Јерусалима. Ту сам прво посјетио манастир Светог Саве из петог вијека који се налази у јудејској пустињи за који смо ми Срби посебно везани. Манастир живи веома строго у пустињи без струје“, каже Сарић.

Од осталих знаменитости издваја посјету манастиру Светог Теодосија и Мртво море гдје долази много вјерника и туриста.

“Обишао сам и ријеку Јордан која је веома мутна због пустињског пијеска. Ту је граница Израела и Јордана која се не смије прећи због војске која је ту смјештена. У Витлејему има доста православних Арапа, у читавој Палестини и Израелу кажу да живи око 20 хиљада православних Арапа и специфично је да је на фасадама кућа исклесан Свети Георгије“, Сарић,

Додаје да је посјетио и Назарет, односно мјесто гдје се Архангел Гаврило јавио Богородици и благовијестио да ће родити спаситеља свијета. Посјетио је и Галилејско језеро и Лиду Палестинску која се налази између Тел Авива и Јерусалима гдје је страдао Свети Георгије.

Свештеник Жељко Сарић стекао је у току своје богослужбене каријере право ношења црвеног појаса, те је добио чин протонамјесника, а у 2022. години и чин протојереја од стране епископа Јефрема.

„Лијепо је да неко види то што радите и да се трудите, а свако признање нас обавезује на још више. Наш епископ се воли понекад нашалити и рећи дајем ти ово не зато што си урадио него зато што још више треба да радиш. Признање је само додатно сатисфакција да још будемо бољи“, рекао је Сарић.

Он је поријеклом из Илове у општини Прњавор, а жеља да буде свештеник родила се још у раном дјетињству. Kако каже, из тог краја поријекло води око 30 свештеника.

„Kад сам изразио жељу да упишем богословију јавио сам се надлежном свештенику и он ми је дао препоруку. Отишли смо на пријем код епископа, положио сам пријемни и 1991. године отишао на школовање у београдску богословију. Била је то најбројнија генерација икад која је уписала богословију. Било нас је 110 али су у међувремену критеријуми били веома пооштрени и завршило нас је тек око 27. Након завршене богословије одслужио сам војни рок у Бањалуци и уписао Богословски факултет у Београду. Оженио сам се са супругом Сњежаном и 1999. године рукоположен сам прво у ђакона а затим на литургији у Kозарској Дубици, од стране епископа Јефрема, за свештеника и у Србац дошао 10.11.1999. године“, рекао је Сарић.

Отац Жељко је честити свештеник, добар супруг и узоран отац једне кћерке и двојице синова.