Посјетите нову интернет страницу Народне библиотеке Србац
Посјетите нову интернет страницу Народне библиотеке Србац
Народна библиотека Србац израдила је интернет страницу на којој ће презентовати своје активности и читаоцима омогућити да путем електронског каталога потраже грађу у заједничком каталогу библиотека Републике Српске. Интернет страници можете приступити кликом ОВДЈЕ.
Народна библиотека у Српцу основана је 1950. године од стране Среског народног одбора Србац као самостална установа под називом Среска библиотека Србац са фондом од 708 књига на 16.125 становника и веома лошим условима смјештаја.
Од 1964. године Библиотека у Српцу се организационо боље сређује када добија погодније просторије, стални кадар и одлуком Скупштине општине Србац улази у састав Народног универзитета.
Библиотека поново постаје самостална 2008. године и добија име ЈАВНА УСТАНОВА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБАЦ.
Данас ова установа запошљава 5 радника, oд тога 4 стручна библиотекара. Посједује око 35.000 књига и смјештена је на простору од 160 метара квадратних, има 2 читаоничка простора, а расположиве полице постају претијесне за смјештај све већег броја књига.
У садашњи простор Библиотека је уселила 1972. године, изградњом Дома културе. Доста постојеће опреме је још из тог времена и доста добро је очувана. Савремено библиотекарство захтијева и модернизацију опреме, што је и учињено 2023. године када је извршена реконструкција и оплемењен је простор Народне библиотеке.
Структура фонда је разноврсна. Стручна литература садржи енциклопедије, лексиконе, зборнике, филозофију, психологију, религију, друштвене науке, природне науке, примјењене науке, умјетност, спорт, науку о језику и књижевности, географију, историју, фонд белетристике за одрасле и дјечији фонд који броји око 8.000 публикација.
Библиотека посједује и Завичајни фонд кога чине 270 монографских публикација и око 800 јединица некњижне грађе која се својим садржајем односи на Србац.
Вриједан дио фонда односи се на рад Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“, а која постоји и дјелује од 1983. године такође у саставу Народног универзитета „Угљеша Којадиновић“, па завичајна збирка посједује хеморотеку Колоније, као и сав пропратни материјал и документацију у вези са организовањем и радом Колоније, организованим изложбама, каталозима и другим документима.
У току је израда електронског каталога цјелокупног фонда Библиотеке, па и Завичајног фонда, а 2007, 2009. и 2012. године израђена је Библиографија Завичајне збирке. Последња Библиографија је урађена 2021. године.
Културни догађаји који се креирају у Библиотеци морају бити тематски разноврсни и намјењени свим узрастима. Ту је дошао до изражаја ентузијазам који је иначе својствен библиотекарима, а испољава се у раду Дјечијег одељења, одржавањем тематских предавања за ученике основне и средње школе, рецитаторске секције, организованог дружења пензионера, организовање библиобуса и слично.
Библиотека у оквиру својих редовних активности организује књижевне вечери, промоције, предавања, трибине и друге културно-образовне манифестације. Сарађује са основним и средњим школама, њиховим библиотекама и другим установама културе из Српца, библиотекама сусједних и других општина Републике Српске и међународним културним организацијама. Члан је Друштва библиотекара Републике Српске и Асоцијације БАМ (Асоцијација информацијских стручњака – библиотекара, архивиста и музеолога.
При Народној библиотеци Србац 2021. године организован је и Руски центар, споразумом о сарадњи између ЈУ Народна библиотека Србац и Тамбовског Државног Техничког Универзитета из Руске Федерације. Сагласност за организовање овог центра дала су Министарства просвјете и културе Руске Федерације и Републике Српске. Руска хуманитарна мисија за Балкан и наши пријатељи из Москве донирали су велики број књига на руском језику, тако да је ово највећи руски центар од свих 13 који су створени на подручју Балкана.
У читаоници библиотеке своје стваралаштво представљали су бројни књижевни, умјетнички и научни радници. Између осталог, памте се Младен Ољача, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Драган Колунџија, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Мирјана Бобић-Мојсиловић и други писци.
Библиотека би требала и убудуће да на културној мапи града заузме централно мјесто и опстане као чувар провјерених вредности, јер када читамо, увијек смо у најбољем друштву.