Поетско вече на отвореној сцени уз стихове Радована и Мирјане Митраковић

Поетско вече на отвореној сцени уз стихове Радована и Мирјане Митраковић

Народна библиотека Србац, у сарадњи са Центром за културу и спорт, организовала је синоћ на платоу испред Дома културе “Угљеша Kојадиновић” промоцију поетске збирке “Поспана обала”, аутора Радована Митраковића из Српца.

Несвакидашњи амбијент на отвореној позорници привукао је велики број љубитеља лијепе писане ријечи који су дошли да чују биране стихове из друге Митраковићеве књиге, након романа “На вјетрометини”, кога је објавио 2019. године.

О поетској збирци је говорио Милош Милинчић, пензионисани професор српског језика и књижевности, који је рекао да је на 110 страница објављено 37 Радованових пјесама и 15 пјесама његове сестре Мирјане Митраковић, која је била гост вечери на синоћњој промоцији.

Милинчић је рекао да у њиховим стиховима има бола и радости, љубави и туге и додао да ће књига привући читаоце не само својим садржајем и насловом, већ и квалитетом корица и допадљивом штампарском техником.

„Сједоци смо да је симбиоза два аутора у потпуности успјела и да читаоце очекује широк тематски дијапазон, од репресивно-мисаоних, родољубивих, љубавних, пејзажних и дескриптивних стихова, што је у корелацији са њиховим емотивним стањем. У књизи се налази и седамдесетак, како их Радован назива афоризама, али прије би се рекло паранезама, односно животним савјетима који ће бити од користи читаоцу“, рекао је Милинчић.

Стихове из књиге надахнуто је читала библиотекар Бранка Санчанин а неколико њих су прочитали и сами аутори пјесама.

Радован Митраковић каже да је ова поетска збирка настала и прије његовог романа првенца, додајући да стихове пише још од најранијих дана, када је био ђак и студент.

„У њима сам описао неке животне епизоде, од срећних, тужних и шаљивих тренутака па све до периода разочарања, пишући у љубави, отаџбини и пријатељству. Годинама сам их исписивао у својим свескама а онда одлучио да их прије двије године саберем у књигу која је изашла у издању издавачке куће „Бесједа“ из Бањалуке. Због пандемије вируса корона, када је културни живот у потпуности стао, промоција се није могла одржати све до данас“, рекао је Митраковић, који је поред писања талентован и за сликарство.

Његова сестра Мирјана каже да пише дуго, али се није одлучивала све до овог тренутка да објави неке од својих радова.

„Радован је један од мојих првих читалаца и највећих критичара и на његов наговор одлучила сам да пјесме угледају свјетлост дана управо у овој књизи, а можда једног дана објавим и нешто самостално“, рекла је Мирјана.

Похвале младим ауторима упутио је србачки књижевник Жарко Шарић који је рекао да се ради о лијепим и надахнутим пјесмама које су право освјежење у поетском животу Српца, изразивши наду да неће стати само на овоме.

„Сматрам да је Радован у значајној мјери допринио побољшању културног живота у нашем граду, јер је као директор Центра за културу и спорт приредио један од најбољих сазива бардачке колоније у посљедњих неколико година а под његовим руководством је и Дом културе добио назив по нашем глумачком великану Угљеши Kојадиновићу. То се десило у вријеме промоције величанствене монографије о овом глумцу, аутора Бранке Санчанин и надам се да ће њих двоје створити још много књижевних дјела јер за то имају потребну енергију“, рекао је Шарић.

Он је похвалио настојање да се некадашњи простор Дома младих адаптира у умјетничку галерију и изразио наду да ће оживјети идеја да се у нашој општини организује и етно музеј у сарадњи са манастиром Осовица.

Директор србачке библиотеке, Бранко Савановић, рекао је да је синоћња промоција била по свему другачија од досадашњих и додао да ће се трудити да организују још сличних догађаја.

„Ове године смо нагласак ставили на завичајне писце и ускоро планирамо промоцију нове књиге професора Милоша Милинчића, као и књигу доктора Милана Павловића, која ће прво бити промовисана на Возући а након тога и у Српцу“, истакао је Савановић.

Поетској вечери синоћ је присуствовао и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.