Отворене изложбе реконструисаних икона из старог храма у Разбоју и портрета српских патријарха

Отворене изложбе реконструисаних икона из старог храма у Разбоју и портрета српских патријарха

У оквиру обиљежавања Дана општине Србац и крсне славе Покрова Пресвете Богородице, синоћ је у холу Дома културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу отворена изложба рестаурисаних икона из старог храма у Разбоју и 10 портрета српских патријарха које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња за потребе манастира Осовица.

О изложбама је у уводу говорио директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, након чега је начелник Одјељења за односе и сарадњу са Српском православном црквом Секретаријата за вјере Републике Српске, Дарио Дринић, ближе представио иконе на чијој обнови је више од годину дана радила магистар Вања Шотра Дурсун, реатуратор-конзерватор у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

„Након обнове иконостаса у Машићима прије двије године, кренули смо у овај посао уз благослов надлежног пароха и владике. Изградњом нове цркве у Разбоју, односно некадашњој стапарској парохији, иконе из старе цркве су одложене и временом су све више пропадале а захваљујући Секретаријату за вјере, који је финансијски подржао овај пројекат, остаће сачуване за будућа покољења. Kада сам директору Секретаријата показао једну од старих икона, одушевио се и одмах смо кренули у реализацију пројекта који је трајао од прољећа прошле до љета ове године“, рекао је Дринић, који води поријекло из Kукуља.

Додаје да су иконе које су спасене плод новосадске иконописачке школе које су наши преци донијели у ове крајеве и данас имамо прилику да уживамо у њиховом новом сјају.

„Судбина старе цркве још није позната тако да су иконе већ нашло мјесто у новом храму у Разбоју и подсјећаће Стапарчане на изузетну славу њихових предака и њихов капацитет и моћ да се у том времену наруче оваква умјетничка дјела и допреме у Лијевче, што није било нимало лако“, рекао је Дринић.

Додаје да су се храмови некада градили солидарно, тако да приложници ових икона нису били искључиво везани за Стапаре, него за цијело Лијевче поље.

„Имали смо и приложнике из Kочићева, Kарајзоваца, Kозинаца, Рогоља и других мјеста. Била су то нека солидарнија времена о чему свједоче и записи на полеђини икона који говоре да је Лијевче некада дисало као једно“, рекао је Дринић.

Од 15 рестаурисаних икона, како каже Дринић, на њих 12 се налазе ликови апостола и додаје да постоје још двије иконе Исуса Христа и Богородице које нису вјешто урађене у прошлим временима.

„У новосадским иконописачким школама било је више људи у радионицама и нешто је допало главном мајстору а нешто шегрту. Остале су још да се обнове и Царске двери које су из познијег периода. Поставља се само питање да ли их уопште вриједи обнављати јер немају љепоту као ове иконе“, рекао је Дринић.

Он је истакао да се навршило 130 година од тренутка када је изграђена стапарска црква која и даље, како каже, стоји постојано у свом крају тамо гдје су је преци подигли и освештали 6. септембра по старом а 18. септембра 1892. године по новом календару.

„Храм и даље доминира овим крајем и подсјећа нас ко смо и шта смо. То је једна од првих зиданих цркава у овом крају након кукуљске и градишке цркве“, нагласио је Дринић.

Протојереј Жељко Сарић рекао је да црквено сликарство црпи коријене још у Старом а спомиње се и у Новом завјету када је апостол Павле, који је по предању први иконописац и сликар, насликао неколико икона Богомајке, међу којима је најпознатија Тројеручица.

„Разна времена су утицала на црквено сликарство и ове иконе настале су у периоду када је српски народ излазио из турског и прелазио у аустроугарско ропство које је дозвољавало да се подижу храмови, али су имали одређена правила како ће се градити и како ће се сликати иконе. Ове иконе свједоче о једном прошлом времену које не смије бити заборављено и исти такав пројекат реконструкције икона нас ускоро очекује у Српцу“, рекао је Сарић.

Синоћ је представљено и 10 портрета српских патријарха које је техником уља на платну израђивала сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња за потребе свечаног салона манастира Осовица. Поред патријарха, урађени су и портрети епископа Јефрема и Високопреподобног архимандрита осовичког Теофила који ће такоће красити зидове овог манастира.

„Након скоро двије седмице завршила сам овај захтјевни пројекат. Било је напорно али имала сам јаку вољу и морала сам убрзати како би сви радови били спремни за изложбу и све је испало како треба. Захваљујем се колеги сликару Борису Еремићу који је још прије пар година био идејни творац овог пројекта и директору Центра за културу и спорт Радовану Митраковићу који ми је дао повјерење да преузмем ову одговорност“, рекла је Вушуровић.

Она је истакла да је сваки портрет различит и има свој карактер.

„За неке од ових патријарха никада у историји сликарства нису урађени портрети. Прошле године сам била гост манастира Осовица и погледала фотографије патријарха које красе зидове у црно-бијелој боји. Имам добро фотографско памћење тако да ми није било тешко да их пренесем на сликарско платно а проводила сам и сате читајући о њиховом животу. Надам се да сам успјела у намјери да их гледаоци доживе у оном времену у којем су живјели и какви су заиста били“, рекла је Вушуровић.

Међу носиоцима овог пројекта је била и Општина Србац а поред директора Центра, Радована Митраковића и сликара Бориса Еремића, један од идејних твораца је био и јеромонах Иларион Коста из манастира Осовица.

Овај пројекат је изискивао одређене финансијске трошкове, тако да се пријавио велики број приложника из Српца и других општина који су на овај начин помогли да се ови портрети израде, а то су: Бојан Kојић, Владан Благојевић, Горан Грабовац, Горан Ћосић, Данка Микулић, Далибор Вучановић, Драган Татомир, Дражен Стојковић, Мирјана Митраковић, Младен Ђурђевић, Неђо Смиљанић, Саша Шарић и Жељко Бабић.

Синоћње изложбе отворио је замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је рекао да ће портрети патријарха истински украсити манастир Осовица а рестаурацијом старих икона из Разбоја добили смо нешто капитално за наредни период.

„Надам се да ћемо у будућности имати још оваквих пројеката јер требамо чувати оно што нам је остављено, да то обнављамо и гајимо за нашу будућност, и да на овакав начин још много година прослављамо наше славске свечаности“, рекао је Гужвић.