Од црног појаса до студента генерације: Ана-Марија успјешна на свим пољима

Од црног појаса до студента генерације: Ана-Марија успјешна на свим пољима

Српчанка Ана-Марија Драгичевић (25), дјевојачког презимена Татић, проглашена је за најбољег студента одсјека Специјалне едукације и рехабилитације Медицинског факултета у Фочи за 2022. годину.

Ово признање јој је уручено прошлог мјесеца на обиљежавању 30. годишњице рада Универзитета у Источном Сарајеву гдје је добила Захвалницу за постигнуте резултате у школовању.

Ана-Марија, која је дипломирала са просјечном оцјеном 9,24, већ пет година је настањена у Фочи коју је посјећивала од 2015. године долазећи свако љето са породицом на рафтинг Таром, а преселила се у септембру 2018, започевши студије на Медицинском факултету. Након завршетка студија се удала и засновала породицу.

У родном Српцу била је активна од најмлађих дана као члан Савјета ученика и волонтер хуманитарних организација, радећи у креативним радионицама са дјецом са посебним потребама из србачког удружења „Извор“. Ова дружења су, истиче, прерасла у право пријатељство и опредјелила је за избор будућег занимања.

“То је био и преломни тренутак јер сам могла у континуитету пратити рад дефектолога и осјетити добре и лоше стране овог занимања. Овај посао је такав да захтјева сталну надоградњу и нема одређен рок завршетка, већ управо кроз тај процес постајемо једна велика прородица која прелазећи мале циљеве долази до остварења снова”, каже Ана-Марија.

Специјална едукација и рехабилитација је једна од најмлађих грана у медицини, што, према њеним
ријечима, отвара широк спектар могућности за истраживање и напредак, али оставља и низ питања без одговора, претпоставки и недоумица.

“На нашим просторима тек се увиђа могућност развоја и дјеловања оваквих особа у друштвеној заједници. Балканско подручје, нажалост, још увијек има укоријењено вођење тиме шта неко не може, не обраћајући пажњу на јаче стране које има свако дијете, и ако се оне на вријеме препознају, успјех ће бити загарантован. То и јесте наш задатак да сваком дјетету пружимо подршку и могућност за развој успјеха и припадности”, рекла је она.

Истиче да се у Републици Српској сваке године биљежи пораст броја дјеце са различитим тешкоћама у развоју а правовремено препознавање и дјеловање кључно је за њихов напредак и повољан исход.

Kако каже, рана интервенција је кључни фактор за напредак, а на подручју Српске има доста установа и удружења која се баве овом проблематиком.

“Остварује се све боља сарадња са школама и наставним кадром који је спреман да помогне дјеци са развојним поремећајима. У нашој земљи највећи проблем представља чињеница да немамо јединствен регистар и самим тим је јако тешко пратити број ових лица. Завршетком школовања у систему практично губимо информације о даљој обуци и животу. Законом су регулисане одређене тачке које се тичу запошљавања и додатне обуке младих са тешкоћама у развоју, али код нас још увијек то све веома лоше функционише а промјене су јако мале, тако рећи непримјетне”, нагласила је Ана-Марија.

Иако је тренутно незапослена, понуда за посао има, али јој је у овом тренутку породица на првом мјесту јер се остварила у улози мајке деветомјесечне дјевојчице.

“Тренутно сам настањена у Фочи али редовно долазим у Србац и имам контакте са матичним удружењем које ми је много помогло у усавршавању. Похвалила бих и професорски кадар на нашем факултету који је јако квалитетан и око 80 одсто га чини кадар са београдског Универзитета. На располагању су нам били и Универзитетска болница у Фочи и Центар за специјалну едукацију и рехабилитацију који се налази на факултету. Активну сарадњу имали смо и са градским Удружењем за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама “Трачак наде”, рекла је Ана-Марија.

Додаје да Медицински факултет у Фочи представља једину државну високошколску установу у Републици Српској која се бави образовањем овог кадра.

“Медицински факултет у Фочи тренутно представља најмасовнији факултет при Универзитету у Источном Сарајеву, а о самом факултету говори и чињеница да у овој уписној години имамо студенте из 20 земаља свијета, обзиром да факултет нуди и студирање медицине и стоматологије на енглеском језику, што отвара широке могућности за стране а и за наше студенте”, рекла је Ана-Марија.

Наводи да признање за студента генерације, које је добила, представља круну рада и залагања, што јој представља право задовољство, обзиром на сва одрицања.

Нада се у догледно вријеме повратку својој великој љубави, каратеу, јер је у млађим данима, бавећи се овим спортом освојила преко 50 медаља на домаћим и међународним такмичењима и носилац је црног појаса, први дан. На свјетском првенству у борилачким вјештинама у белгијском Антверпену 2012. године освојила је злато у карате борбама. Била је успјешно и у џудоу а остварила се и као карате тренер и планира да се у слободно вријеме поново посвети тренерском позиву.

“Чињеницом да сам студирала далеко од родног краја, јако сам ријетко била у прилици да посјећујем породицу и пријатеље, обзиром да сам била предана томе да факултетске обавезе одрађујем квалитетно и благовремено. То је резултирало да сам спорт морала запоставити и бацити у други план. Током студирања, спортом сам се бавила само рекреативно, а сад послије толико времена надам се да ћу се вратити тренерском послу а жељу ми пробуди сваки повратак кући гдје ме дочекају све медаље”, каже Ана-Марија.

Истиче да сва ова признања представљају темељ њене личности, јер је управо спорт био коријен особе у какву је израсла.

“Та дисциплина, истрајност, труд ради успјеха, жеља за напретком и храброст за наставити даље након пораза је остала дубоко урезана у моју личност. А плодове свега тога уживам и сада, у разним аспектима живота”, рекла је Ана-Марија.