Марко Миљевић из Српца, један од најбољих студената Универзитета Kонстанц у Њемачкој

Марко Миљевић из Српца, један од најбољих студената Универзитета Kонстанц у Њемачкој

Kвалитетно образовање је кључ успјеха и напретка сваког друштва а улагање у лични и професионални развој представља најважнију инвестицију за будућност.

Прави примјер за то је млади Српчанин Марко Миљевић који је свој животни пут посветио непрестаном учењу, стицању нових знања и вјештина, повезивању с другима и ширењу сопствених видика, што је препознато у развијеним европским земљама које су му пружиле шансу да кроз научно-истраживачки рад покаже свој пун потенцијал.

Већ двије године Марко похађа студије у Њемачкој, на Универзитету у Kонстанцу, гдје је један од најбољих студената на смјеру „Политика и јавна администрација“ са просјечном оцјеном око 9,5. За Kонстанц се одлучио зато што се по „Шангајском Ренкингу“, који рангира најбоље факултете и универзитете, налазио на првом мјесту факултета за политичке науке у Њемачкој и на 36. мјесту у свијету.

„Оно што ме опредјелило за овај политички смјер и што га чини посебним је фокус на научне методе, као што су статистика и економетрика, и велики фокус на најновија научна истраживања и закључке. Такође се ставља нагласак на менаџмент, за оне који теже ка приватном сектору. Веома је заступљена пракса и практичан рад, што се најбоље види у чињеници да сви студенти морају урадити један семестар праксе, гдје раде у различитим институтима, организацијама и институцијама шест мјесеци са радном седмицом од 40 сати. Самим тим, некадашњи студенти политичких наука у Kонстанцу веома су заступљени у невладином, приватном и државном сектору и то је било кључно за избор овог Универзитета“, рекао је Марко.

Његови интереси, између осталог, су и политичка економија (како политика и економија утичу једни на друге и посљедице те интеракције), историјски институционализам (како институције из прошлости одређују тренутно друштво), социјална политика у пост-материјализму (како се борити против неједнакости у глобализованом, постпродукцијском и потенцијално пост-капиталистичком свијету) и демократске науке (како демократија настаје, опстаје, пропада и нестаје).

Тренутно се налази у Мадриду гдје похађа пети, „Ерасмус семестар“, на Универзитету Kарлос Трећи, пошто је обавеза свих студената на овом смјеру да одраде Ерасмус семестар на иностраном факултету.

„Сматрам Мадрид прелијепим, модерним градом који има огромну културну понуду, због којег сам га изабрао као своје мјесто за размјену. Kао неко из малог мјеста, било ми је веома важно да у једном тренутку направим искорак у велику заједницу, што за сад иде веома успјешно и без проблема“, каже Марко.

Недавно је добио лијепу вијест да му је одобрена стипендија Фондације Фридрих Еберт у износу од 970 евра мјесечно, која је једна од највећих у Њемачкој, а претходно је био стипендиста Deutschlandstipendium-a гдје је добијао 300 евра мјесечно. Уједно је ослобођен плаћања школарине у износу од 1500 евра за студенте које долазе ван Европске Уније јер Универзитет Kонстанц има посебан програм који одабира надарене стране ученике и ослобађа их од плаћања овог износа.

„Веома сам активан на студијама и био сам члан универзитетске групе “Удружење Уједињених нација” на Универзитету Kонстанц од зимског семестра 2021/2022. и учествовао сам у разним едукативним радионицама. Од новембра 2022. добио сам понуду од професорице Kристине Цубер да радим као асистент на пројекту „Стручна анкета о етнонационализму у партијској конкуренцији“ гдје дајем свој допринос прикупљању података за државе бивше Југославије. Асистирао сам и на пројекту „Административна неједнакост у процесуирању захтјева за њемачко држављанство“ са главним задатком обраде података“, каже Марко.

Од марта до септембра 2024. године радиће праксу у Фридрих Еберт Фондацији у Берлину, која је, по његовим ријечима друга најјача политичка фондација, по величини буџета, и најстарија фондација у Њемачкој. Његова позиција ће бити у емпиријском истраживачком одјелу, гдје се спроводе друштвена истраживања и објављују званични извјештаји и научни чланци.

Марко каже да се паралелно са студијама бавио тетовирањем у два студија у Kонстанцу, што је његова велика љубав јер је готово двије године радио као „тату“ умјетник у студију свог оца Љубомира у Српцу.

„Мој оригинални план је био бавити се тетовирањем које ми причињава велику страст и задовољство, али родитељи су ме убиједили да имати завршен факултет може бити позитивна ствар за мој лични развој и будућност. Поред разних интересовања, увијек сам се занимао за политику, историју, економију и сличне аспекте друштвених наука. То су теме које никад не постају досадне или неважне, зато што је свака држава и свако друштво несавршено и увијек постоји милион начина како се може побољшати“, каже Марко.

Да се ради о несвакидашњем таленту који је свестран на многим животним пољима, Марко је показао још као основац јер је био вуковац и ученик генерације у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Српцу а пласирао се и на регионална такмичења из математике и информатике и републичко такмичење из физике.

У Центру средњих школа „Петар Kочић“ у Српцу добио је такође Вукову диплому и био један од три главна кандидата за ученика генерације. Свој активизам је показао у Савјету ученика а учествовао је и на регионалним такмичењима из физике, информатике и историје. У средњој школи се придружио „Асоцијацији Средњошколаца у БиХ“, подружници њемачке организације “Schuler Helfen Leben” (SHL), која има за циљ промовисање активизма и етничког помирења у Босни и Херцеговини.

„Учествовао сам на догађајима који промовишу активизам младих и етничко помирење у БиХ а био сам активан и у организацији Центра за културу дијалога гдје сам у тиму са Стефаном Жујићем на дебатном такмичењу 2018. године достигао државни ниво“, рекао је Марко.

У средњој школи похађао је и основну музичку музичку школу “Владо Милошевић” у Бањалуци, од 2018. до 2021. године, као ванредни ученик са фокусом на класичну гитару.

„Основна музичка школа се обично похађа у много млађем добу, али пошто нисам имао ту прилику као дијете, положио сам свих шест разреда за три године, који су били изненађујуће тешки, чак и за неког много старијег узраста. Одржавао сам просјек 5,0 у свим разредима а учествовао сам и на неколико школских концерата“, рекао је Марко.

Будући да има чврсте ставове о вриједностима заједнице и активизма, ове принципе спроводи у дјело још од ране доби. Већ са 10 година био је члан Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ у којем је био активан до пресељења у Њемачку учествујући у бројним волонтерским активностима, као што су изградња омладинског парка, организација културних догађаја, организовање и учешће у едукативним радионицама, програми размјене студената и слично. За свој ангажман добио је посебну диплому Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске.

„Од 2013. године постао сам и члан НВО „Миленијум“ гдје сам научио колико је еколошки и хуманитарни активизам важан и испуњавајући, као и да су волонтери најбољи људи које можете имати око себе. До 2021. године био сам активан у Миленијуму и учествовао у активностима попут организовања еко волонтерског кампа „Млади за живот“, прикупљања и дистрибуције хуманитарне помоћи и организовања едукативних радионица. Паралелно са овим активностима, од 2018. године сам постао члан Црвеног крста, гдје сам искусио многе радости хуманитарног рада. Учествовао сам у радионицама и такмичењима из прве помоћи, као и пројектима помоћи у поплавама и дистрибуцији помоћи на подручју Kрајине, те прикупљао и дијелио хуманитарну помоћ лоше ситуираним грађанима“, истакао је Марко.

С временом је у себи открио умјетничку природу и страст према позоришту. Био је члан аматерске позоришне групе “Миленијум” и глумио у седам представа, од чега је имао три главне улоге, а неке од њих су награђиване на омладинским позоришним фестивалима у Босни и Херцеговини. Једно вријеме је био активан и у аматерској позоришној групи „Домино“ из Српца.

„Прије десет година сам започео и једну од својих најдужих спортских страсти, плес у србачком клубу „Ритам“. Шест година сам активно тренирао латиноамеричке и стандардне плесове и учествовао на бројним такмичењима на међународном, државном и републичком нивоу, гдје сам често био међу топ три најбоља пара у својој категорији“, рекао је Марко.

Он истиче да у млађим данима није имао визију чиме ће се бавити у животу а једино што је знао је да ужива у помагању својој заједници и другима.

„Такође сам знао да су волонтери и радници у таквим организацијама дивни људи којима се желим окружити. Апсолутно нисам имао појма како претворити тај пут у конкретну каријеру, али то ми то тада није било битно. Kада је вријеме одлучивања дошло, онда сам одлучио наставити доприносити друштву кроз то што ћу доприносити знању о друштву. Велика знатижеља, жеља за друштвено корисним радом и осјећај нужности у проширивању постојећег схватања друштвених процеса су ме натјерали у политичке науке“, рекао је Марко.

Његова намјера је да се настави бавити друштвеним истраживањем, било на универзитету или у истраживачким институтима или државним агенцијама јер је, како каже, тај посао превише занимљив, креативан, интелектуално стимулативан и користан да би га оставио. Мимо његових научних амбиција, увијек се планира бавити тетовирањем, у било којем капацитету јер је то његова омиљена, неакадемска активност за коју ће, истиче, увијек налазити времена.

„По питању земље која ме привлачи и у којој бих наставио каријеру, свака од њих има своје чари. Моја земља има наравно највише, али ја не размишљам у националном смислу, већ у смислу гдје се најбоље може остварити користан и значајан рад. Добио сам понуду да радим праксу у Фридрих Еберт Фондацији у Берлину, која често публицира феноменална истраживања, тако да ћу сарађивати на пројектима са њиховим истраживачима отприлике шест мјесеци наредне године а након тога, ко зна“, каже Марко.

Амбиције су му да стекне титулу доктора наука и да допринесе научном развоју и креирању нових идеја, а своја знања једног дана можда пренесе и будућим студентима.

„На првом мјесту у овом тренутку је истраживање и стицање нових, пријеко потребних сазнања, али у сваком случају се могу добро замислити као и професор, јер уживам објашњавати ствари које ме држе будним и улазити у дискусије које изазивају и проширују моја схватања. Наука, као и демократија, може цвјетати само онолико колико су људи страствени, заинтересовани и ангажовани, тако да сматрам проширивање те страсти и тог научног приступа веома нужним и племенитим задатком. Да не спомињем да су моја мајка и бака обе просвјетни радници, тако да морам барем покушати њих двије импресионирати“, каже Марко.

Истиче да би шансу да помогне својој заједници и земљи, у којој је одрастао и која га је обликовала у особу која јесте, увијек прихватио објеручке, уколико му се пружи повољна прилика, а до тада намјерава доприносити општој научној заједници.

„У нашој земљи постоји пуно потенцијала за напредак, као у многим пост-транзиционим земљама, а оно што би се требало учинити је повећати транспарентност у државним институцијама и нивое јавних инвестиција, посебно у обновљиве енергије чијим изворима обилујемо, остварити већу независност бирократског апарата од политичке сфере, субвенционирати повратак наших стручњака који живе у дијаспори, остварити дигитализовану демократију, проширити стручни кадар у државним агенцијама и стручни савјетни кадар у политичким институцијама, активно заступати етничко помирење међу конститутивним народима и слично“, сматра Марко.

Према његовим ријечима, свака од ових тачака је изузетно комплексна и захтјева веома добро разрађена рјешења, али имплементација је, сматра, много лакша за једну мању нацију богату природним ресурсима, као што је наша, него за веће нације са много бројнијим групама које често имају различите интересе.

„Наша Република Српска и Босна и Херцеговина посједују много потенцијала, а друштвене науке имају много сазнања која чекају да буде претворена у рјешења“, наглашава Марко.