Гојко Басурић и Горан Грабовац прешли половину пута до Хиландара

Гојко Басурић и Горан Грабовац прешли половину пута до Хиландара

Српчани Гојко Басурић и Горан Грабовац који су 25. јуна кренули из манастира Осовица на ходочашће до Хиландара дуго 1200 километара прешли су прву половину планираног пута.

Одважни момци који су се одлучили на несвакидашњи подвиг, већ десетак дана пјешаче кроз Србију. Јуче су стигли до Ниша и већ данас наставили свој нови поход, препјешачивши до сада близу 600 километара.

На ходочашће су кренули након што су примили благослов Богомајке и по одржаном молебану у манастиру Осовица, а пут би требало да траје 34 дана хода, уз дан одмора кога праве на сваких седам дана.

Иако су температуре често прелазиле 30 степени ни то их није поколебало да одустану, јер је чврста вјера од свега јача.

“Путовање пјешке од Српца до Хиландара није лако, има много отежавајућих околности, али кад испред себе имате јасан циљ онда вам ништа не скреће мисли. Све успјешно пребродите. Свако вече по стопалима бројимо жуљеве, али до ујутру све ране нестану”, каже Гојко.

Труде се да дневно пређу око 40 километара, а како би избјегли највеће врућине на пјешачење крећу око три сата ујутру.

Током ходочашћа ће проћи 35 градова у којима ће коначити. Порука коју на овај начин желе послати млађим генерацијама јесте да ако се посвете вјери, све ће по њих бити боље.

“Ово је спој са једне стране духовних вриједности, а са друге спој активности, планинарења и пјешачења. То је својеврсни психофизички тест наше личности”, каже Горан.

Оно што су очекивали јесте да их људи лијепо прихвате док пролазе кроз Србију јер како кажу, у питању је братски народ. Међутим, и сами су изненађени срдачношћу и гостопримљивошћу становника Србије.

“Нудили су нам све што нам је потребно. Од смјештаја, превоза, прања веша. Оно што нам је било посебно занимљиво је када смо пролазили кроз Kосјерић, кроз велике плантаже малина, нудили су нам да беремо малине за дневницу како би допунили наш буџет мислећи да смо надничари који траже посао”, додаје Горан.

Од првог тренутка кад су прешли границу у Малом Зворнику осјећали су се као код своје куће.

“Благослов игумана нашег манастира Осовица је нешто што нас додатно мотивише да на том путу ка Светој Гори да не одустанемо, не поклекнемо и одолимо свим тим изазовима и препрекама. Божја кућа у нашем месту за нас је велика светиња, у којој се налази копија иконе Тројеручице, због чега је и добио име мали Хиландар, и због тога постоји мотив да идемо из малог Хиландара у велику светињу на Светој Гори”, поручују Гојко и Горан.