Гимназијалац Милош Медић поезијом чува сјећање на ослободилачке ратове

Гимназијалац Милош Медић поезијом чува сјећање на ослободилачке ратове

Милош Медић, ученик четвртог разреда гимназије Центра средњих школа “Петар Kочић” из Српца, показао је склоност ка писању поезије којом исказује своје родољубље и чува сјећање на одбрамбено-ослободилачке ратове.

Иако је тек на почетку свог стваралаштва, јер има написане свега двије пјесме, већ је показао пјесничко умијеће и зрелост коју је наградио стручни жири Републичког педагошког завода на недавно расписаном конкурсу литерарних и ликовних радова поводом Дана Републике Српске.

У конкуренцији 209 радова из 32 средње школе, Милош је освојио друго мјесто са пјесмом “Чувари мегдана” а за остварени успјех уручена му је и Светосавска награда од стране Српске православне црквене општине Србац и Општине Србац.

Награђена пјесма говори о жртви нашег народа у борби за слободу и темељима наше отаџбине који су зидани крвљу наших предака, што је била и главна инспирација током писања, каже Милош.

“Дјело носи назив “Чувари мегдана” што симболично представља погинуле борце и мјесто њиховог почивања. Пјесму сам писао три до четири дана у току слободног времена. Поред овог дјела, написао сам и пјесму “Kолосеум мртвих”, која говори о усташком терору над српским народом у току Другог свјетског рата, специфично о српским жртвама на подручју Јасеновца”, рекао је Милош.

Награда је за њега била пријатно изненађење јер до сада није учествовао у сличним такмичењима, али планира да и даље представља поезију коју буде писао, уколико му се укаже прилика.

Милош је по завршетку основне школе добио диплому за освојено прво мјесто на општинском такмичењу из енглеског језика а уручена му је и посебна диплома за изузетан успјех из истог предмета.

“Награде и похвале ме мотивишу јер указују да се рад и труд цијени, што је само по себи велики мотиватор”, каже Милош.

Нема омиљеног предмета али историја и филозофија су му међу дражима. Што се тиче школских секција, тренутно није члан ниједне, али је раније учествовао у новинарској секцији.

“Учењу посвећујем два до три сата, некада се зна десити и да то буде више, углавном када је потребно спремити неколико предмета, као и само спремање за контролни рад. Наравно, увијек се нађе слободног времена за дружење, слободне активности и читање дјела која ме заинтересују, као и писање када нађем инспирацију”, истиче Милош.

По завршетку средње школе има намјеру да упише студије софтверског инжењерства у Бањалуци.

“Немам тренутно никакве планове за живот у некој другој земљи и своју будућност планирам градити овдје јер ми је сасвим добро у Републици Српској”, поручује Милош.

Награђена пјесма “Чувари мегдана”:

Пустите звона горда! Нека кличу.
Нек’ најављују стару славу нових дана.
Животи још гашењу измичу,
незнаних јунака, чувара мегдана.

Чуј роде! Чуј пјесму топовских цијеви.
Поља сиња, што вапај из земље дозива и јеца.
Највише боле јуначког срца грчеви,
од мотике до максима, а бијаху само дјеца.

Појте са мном, браћо крви моје!
Ви тамо далеко, остависте главе,
корачајући тешко, тлом гримизне боје,
ради окова слободе, ради вјечне славе.

Отаџбино жалосна, зар костију ниси сита?
Затвори врата пакла, што над тобом стоје!
Зар не видиш проклето легло паразита
и вране што нијеме гробове броје?

Спавај мирно, хордо успомена блиједи’
вријеме је да одложиш жарки барјак свој.
Величансвтевним ходом траг неба слиједи,
уз глас отаџбине и свете трубе пој.

Пустите звона горда! Нека кличу.
Нек’ најављују стару славу нових дана.
Овде клице тијела ничу,
незнаних јунака, чувара мегдана.