Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић објавио је данас коначну ранг листу стипендиста за школску 2020/21. годину на којој се нашло 86 студената државних и приватних факултета.
Стипендије су одобрене за 64 студента високошколских установа које се финансирају из буџета Републике Српске или Републике Србије и 13 студената високошколских установа које се не финансирају из буџета Републике Српске или Републике Србије. Њима ће бити исплаћене стипендије у седам рата по 100 KМ.
Одобрене су стипендије и за двоје студената из категорије социјалног статуса и ученика генерације Центра средњих школа “Петар Кочић” који ће такође добити седам мјесечних стипендија по 100 KМ.
За шесторо студента који се налазе на мастер студијама по Болоњском систему школовања и постдипломским студијама по досадашњем систему школовања биће једнократно исплаћено 700 KМ.
У односу на прелиминарну ранг листу, један број студената је одустао од стипендије општине Србац како би прихватио стипендију ресорног министарства и других јавних извора финансирања, док се неколико студената који испуњавају услове, а који су имали најмањи број бодова по важећим критеријумима, није нашло на коначној ранг листи због ограничених средстава за стипендирање у овој години која су планирана у износу од 60 хиљада KМ.
О тачном датуму потписивања уговора студенти ће бити благовремено обавијештени.
Kоначну ранг листу стипендиста можете погледати на огласној плочи у згради општинске управе и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.
У протекла 24 часа на подручју србачке општине регистровано је шест нових случајева вируса корона, саопштено је из Института за јавно здравство Републике Српске.
Према информацијама из хигијенско-епидемиолошке службе Дома здравља Србац, три особе тестиране су у Универзитетско-клиничком центру Републике Српске, а ради се о два мушкарца старије животне доби који имају блаже симптоме и налазе се на кућном лијечењу док је једна жена старије животне доби због тежих симптома задржана у болници.
За три преостале особе за сада немају информације у Дому здравља јер су особе тестиране у другим болничким установама у окружењу, тако да подаци још увијек нису стигли.
На подручју србачке општине тренутно се 48 особа налази у кућној изолацији од чега је 20 активно позитивно на вирус корона. Од почетка пандемије укупно је заражено 639 особа из Српца од чега се опоравило 593 а преминуло је 26. До сада су издата укупно 2384 рјешења о кућној изолацији од чега је из изолације изашло 2310 лица.
У посљедња 24 часа дошло је до пораста броја обољелих у Републици Српској. Од тестираних 816 лабораторијских узорака, вирус корона потврђен је код 202 особе.
Ради се о 99 мушких и 103 женске особе, од којих су 26 млађе, 131 средње и 45 особа старије животне доби.
Према мјесту пребивалишта, 69 особа је из Бањалуке, 20 из Градишке, 17 из Бијељине, 16 из Сокоца, 15 из Пала, по шест из Вишеграда и Српца, по пет из Лакташа, Приједора и Челинца, четири из Источног Новог Сарајева, по три из Добоја, Kозарске Дубице и Теслића, по двије из Брода, Власенице, Зворника, Источне Илиџе, Мркоњић Града, Прњавора, Рибника, Фоче и Шамца и по једна из Дервенте, Kнежева, Kотор Вароша, Модриче, Новог Града, Рудог и Станара.
Пријављена су и два смртна случаја код којих је потврђено присуство вируса корона а ради се о особама старије животне доби из Пала и Добоја.
До сада је у Републици Српској потврђено 42.804 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 2.232 особе код којих је потврђен тест на вирус корона.
Општински штаб за ванредне ситуације упозорава грађане да се досљедно придржавају свих мјера како не би дошло до погоршања епидемиолошке ситуације и појаве већег броја заражених.
У Крајишкој кући у Бањалуци од данас се може купити још један производ Удружења жена Србац а ради се о медењацима које прави чланица удружења Мара Митрић.
Производ је успјешно прошао хемијску анализу и показао одличан квалитет овог слаткиша. Медењаци су лијепо дизајнирани и могу се купити у различитим облицима, са мотивима змијањског веза, срца са љубавним порукама и другим мотивима.
“Јако смо поносне и срећне што је Мара дио нашег удружења и што из дана у дан показујемо квалитет и напредак у свом раду”, рекла је предсједница удружења Весна Смиљанић.
Она подсјећа да је од 31. децембра на продаји у Крајишкој кући и пекмез од шљива србачких домаћица за кога влада велики интерес и који биљежи солидну продају.
“У преговорима смо да проширимо сарадњу са Крајишком кућом и ускоро пласирамо нове производе, а за сада је у плану пекмез од малина и благи ајвар”, рекла је Смиљанић.
Њихово удружење, које окупља преко 60 жена, недавно је одржало годишњу скупштину на којој су обављене припреме за предстојећи сајам који ће се одржати 5. марта у Дому културе, чиме ће се обиљежити прва годишњица постојања и рада.
У плану је и одржавање сајма поводом Међународног дана жена који ће се одржати 7. и 8. марта гдје ће бити изложени сви производи чланица удружења, тако да ће Српчани бити у прилици да по повољним цијенама купе традиционалне домаће специјалитете и поклоне за припаднице љепшег пола.
Општинска управа Србац данас је окончала реализацију још једног пројекта из Плана капиталних инвестиција, а ради се о реконструкцији паркинг простора код занатског центра у Српцу.
Извођач радова била је србачка фирма “Градис инвест” која је плато код занатског центра пресвукла асфалтом, чиме ће овај простор поред љепшег изгледа, добити већи број паркинг мјеста уз функционалније одвијање саобраћаја.
Вриједност инвестиције износила је 24.424 KМ а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.
Ово је један од осам пројеката које је Влада одобрила крајем прошле године за шта је издвојено 200 хиљада KМ.
Јуче је завршено асфалтирање Мотајичког пута у Kобашу у дужини од 200 метара а раније су окончани радови на асфалтирању путева у Жупском Разбоју, Kаоцима, Разбоју Љевчанском и Улици слободе у Српцу.
Остало је још да се у оквиру одобрених средстава споји тротоар између улица Моме Видовића и Сарајевске и реконструише приступни пут према пословној згради ПС 12 у центру Српца.
Уколико се не крене са озбиљним активностима у креирању плана заштите вука у Босни и Херцеговини постоји могућност да га изгубимо као врсту што не смијемо дозволити јер су вукови са ових простора јединствени у Европи.
Ово је изјавила доктор биолошких наука Драгана Шњегота из Српца која се већ годинама бави истраживањем генетичке структуре и филогеографског положаја вука у БиХ, што је била и тема њене докторске дисертације.
Шњегота каже да је у популацији вука у БиХ уочена генетичка структура која се не може објаснити географском баријером, јер вук лако прелази ове баријере и углавном му не представљају препреке у кретању. Ова структура је видљива и на много већем узорку на комплетној Динарско-балканској популацији којој припадају и вукови БиХ, а уочена је примјеном различитих молекуларних маркера, што их је уједно са вуковима из Хрватске и Словеније издвојило од осталих европских популација.
“Неки од разлога који би могли објаснити структуру су да је дошло до хибридизације са псима и шакалима или повезивањем локалних популација вукова које су раније биле раздвојене а које припадају Динарско-балканској популацији вука коју чини око 3900 јединки од око 12 хиљада вукова који насељавају Европу. и то тренутно истражујемо. Могуће је и да ловни притисак на вука, који законски није заштићен, доводи до смањења бројности популације што изолује вукове једне од других, доводи до укрштања у сродству и генетичке структурираности популације”, рекла је Шњегота.
Бројно стање вука у БиХ се не може са прецизношћу утврдити јер не постоји систематски мониторинг на нивоу државе. Према њеним ријечима, цифре од 500 до 600 вукова којима се барата у литератури су шпекулације јер су генетичке анализе потврдиле да је њихова бројност у паду.
“На то треба обратити пажњу и кренути са озбиљним активностима у креирању плана заштите, укључити све релевантне институције и стручњаке који се баве заштитом биодиверзитета. Вук у БиХ је јединствен по својој генетичкој структури не само на Балкану, већ и у Европи и свијету и то треба сачувати. Нажалост, ми смо једна од ријетких европских земаља у којима вук није заштићен”, истиче Шњегота.
Током истраживања имала је подршку стручњака са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, гдје је и одбранила докторску дисертацију, а сарађивала је и са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, Биотехничким факултетом у Љубљани и Центром за истраживање сисара у Бјаловјежи у Пољској који дјелује у оквиру Пољске академије наука.
“Тренутно сам укључена у пројекат истраживања хибридизације између вукова, шакала и паса на Евроазијском нивоу. Генетичке анализе ће бити урађене у Гдањску у Пољској, гдје бих требала отпутовати чим дозволи епидемиолошка ситуација. Када је у питању БиХ, уочено је да се бројност шакала драстично повећава и представља један од горућих проблема”, рекла је Шњегота.
У сарадњи са Удружењем грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ из Српца покренут је и пројекат мониторинга дивљих мачака на подручју планине Мотајица, који је подржан од фондације „Rufford“ из Велике Британије а стигла је помоћ и од србачког ловачког удружења „Срна“ Србац које поставља фото-замке како би се прикупили подаци о присуству, бројности и понашању дивљих мачака.
“Имала сам пуну подршку фондације „Rufford“ која је финансирала мој комплетан теренски рад као и финансијску подршку ресорних министарстава у Влади РС, ПМФ-а и Универзитета у Бањалуци. Помоћ сам имала и од бројних појединаца који су ми помогли у узорковању и радује ме велики интерес грађана да се укључе у наше пројекте”, рекла је Шњегота.
Драгана је тренутно запослена на Природно-математичком факултету у Бања Луци и члан је радне групе за анималне генетичке ресурсе на Генетичком Институту у оквиру Универзитета у Бањалуци. Једина је особа из БиХ која је прије двије године учествовала на међународној конференцији у Кембриџу која се бави заштитом биодиверзитета и менаџмента природних ресурса гдје је пред младим научницима из око 120 земаља представила пројекат заштите вука у БиХ.
Она је завршила гимназију 2004. године у Центру средњих школа “Петар Кочић” у Српцу, а основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на одсјеку биологија, 2009. године. У току студија била је стипендиста Министарства просвјете и културе РС, Министарства науке и технологије РС и Фондације “Др Милан Јелић”, а била је стипендиста и владе Холандије.
