Хигијенско-епидемиолошка служба Дома здравља Србац обавјештава грађане који су примили прву дозу Фајзер вакцине 4. новембра ове године да ће се ревакцинација извршити у четвртак 25. новембра.
Ревакцинација ће се вршити у периоду од 8.30 до 13 часова (пауза од 10.30 до 11 часова).
Истог дана на распореду ће бити и прва доза Спутњик В вакцине, као и бустер доза Спутњик В вакцине које ће се моћи примити до 30. новембра.
Ауто-мото клуб „Joker’s Wild“ из Српца организује пети по реду „Moto party“ у суботу 11. децембра у спортској дворани „9. јануар“ у Српцу.
Бајкере из Српца и региона очекује добра забава уз рок свирку уживо и пиће добродошлице, а улаз је бесплатан.
Почетак је у 19 часова.
Полицијска станица Србац обиљежила је данас крсну славу МУП-а Републике Српске – Светог архангела Михаила.
Обиљежавање је почело јутрос у храму Покрова Пресвете Богородице, гдје је након свете литургије извршен обред ломљења славског колача.
“Јутрос смо у цркви присуствовали литургији гдје смо се помолили Богу за све наше страдале колеге, али и за здравље свих припадника МУП-а Републике Српске који се свакодневно сусрећу са разним изазовима на послу, а затим смо извршили ломљење славског колача. Послије је служен парастос за погинуле колеге у протеклом рату. Ове године, због вируса корона, крсну славу смо обиљежили скромније него претходних година, то јесте у ужем кругу припадника Полицијске станице који су данас били на радном мјесту. Овом приликом свим припадницима МУП-а Српске и полицијским службеницима у Српцу упућујем честитке поводом крсне славе“, рекао је командир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота.
По повратку из храма, код спомен-плоче у Полицијској станици, свештеник Петко Вуковић служио је парастос за тројицу страдалих полицијских службеника у Одбрамбено-отаџбинском рату, Зорана Марића, Витомира Новаковића и Славишу Јовичића.
“Самим тим што сте одабрали да будете полицијски службеници, показали сте велику храброст. Христос је рекао да нема веће љубави него положити живот за другог, а ви сваким доласком на радно мјесто показујете да сте на то спремни, јер никад не знате шта вас чека током радног дана. Помолили смо се Богу за оне који су дали живот за Републику Српску, своју нацију, свету цркву и вјеру православну, а вама нека Господ подари мудрост да свој посао обављате што боље“, рекао је свештеник Вуковић.
Екипа србачке Слоге, 2010. годиште, освојила је Зимски волеј куп који је јуче одржан у Новој Тополи у организацији Школе фудбала “Волеј”.
Слогини омладинци, које предводи тренер Драган Тенџерић, након првог круга такмичења била је прва у својој групи а у финалу су побиједили домаћу екипу Волеј са 2:1.
Kолико су наши млади играчи били доминантни, говори податак да нису изгубили ниједну утакмицу а турнир су завршили са гол разликом 16:3.
За најбољег играча турнира проглашен је капитен Слоге, Лука Готовац.
Успјех је већи самом чињеницом да су ови играчи први пут наступили на неком турниру у овом саставу, што свједочи да је пред њима лијепа фудбалска будућност.
У организацији Центра за културу и спорт синоћ је у Дому културе у Српцу одржано предавање на тему “Идеологија краља Твртка Првог Kотроманића“.
Предавач је био историчар магистар Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.
Твртко Kотроманић је једна од најзанимљивијих личности српске историје која се помиње и данас. Његово крунисање за краља Срба и Босне, дакле сам концепт круне, судубог( двоструког) вијенца , јединог таквог познатог у историји крунисања, доказ је да почива на легитимитету династије Немањића, чији је потомак по крвној линији.
Дошлић је говорио о династији Kотроманића, уређењу средњовјековне Босне, симболици љиљана, те о историјским чињеницама које се искривљују и злоупотребљавају.
Он је оцијенио да је краљ Твртко Kотроманић данас никада актуелнији не само у научној сфери, него и на политичкој сцени и указао да се историјске чињенице од деведесетих година све више искривљују и користе у дневно-политичке сврхе.
“Имамо ситуацију гдје се изградња модерног идентитета данас код нас заснива на помињању краља Твртка или уопште династије Kотроманића, због чега желимо да изложимо чињенице и одређене идејне поставке његове власти како бисмо што боље разумјели његово вријеме, положај, жељу и идеју стварања и обнављања српске краљевине након смрти посљедњег члана династије Немањића”, рекао је Дошлић.
Он сматра да се генерално у друштву много више пажње обраћа на владавину чланова рода Немањића, касније Лазаревића и Бранковића, а у модерној историји Kарађорђевића, односно на династије и људе који су владали на подручју Србије, док су Kотроманићи у том смислу сјећања или памћења прилично запостављени.
“Мање пажње се посвећује владарима из династије Kотроманића, самој њиховој идеји и симболима власти. Имамо тако симболе крина или љиљана који симболизују Пресвету Богородицу или Исуса Христа, а завршили су на ратним заставама. Важно је да се прича о овим темама, без мржње и пристрасности”, каже Дошлић.
Он напомиње да је објективно изношење чињеница добро не само за садашње, него и будуће генерације којима је потребно створити бољу подлогу са више знања и објективности коју касније могу примјењивати у сазријевању и односу према другима.
