Вијести

Њихова жртва није заборављена: Молитвом и сјећањем за погинуле борце из Малих Ситнеша и Нове Веси

Борачка организација општине Србац организовала је протеклог викенда парастосе за погинуле борце из Малих Ситнеша и Нове Веси у оквиру календара обиљежавања зналајних датума и јубилеја из ослободилачких ратова.

Мали Ситнеши дали су изузетно важан допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату, чак 53 мјештана учествовало је у ратним дејствима, углавном као припадници Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, али и других јединица Првог крајишког корпуса те Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Нажалост, пет бораца из овог мјеста положило је своје животе у борби за Републику Српску: Витомир-Вићо Новаковић, Миодраг Ракић-Труба, Милован Тодоровић, Леонардо Грегус-Лело и Драгомир Драгојевић-Зеко.

Парастос је служио протојереј Миле Дринић, а присуствовале су породице погинулих бораца, као и делегације Општине Србац, Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења СУБНОР, мјесне Борачке организације Србац–Мали Ситнеши, мјесне заједнице Србац, Полицијске станице Србац и Фудбалског клуба „Полет“ Мали Ситнеши.

Присутнима се обратио предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, који је нагласио да се жртва палих бораца не смије заборавити.

“Ваш долазак показује да њихова борба није била узалудна и да они неће бити заборављени. Започели смо и активности на изградњи спомен-обиљежја у знак формирања Прве србачке лаке пјешадијске бригаде. Ово је свето мјесто јер је Прва србачка лака пјешадијска бригада управо овдје по први пут постројена и кренула на свој ратни пут. Ово мјесто то заслужује, и надам се да ћемо уз подршку наше локалне заједнице и републичких институција успјешно завршити тај пројекат”, рекао је Плотан.

Испред локалне управе, парастосу су присуствовали предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић и замјеник начелника општине Владимир Гужвић.

Помен парастос за погинуле борце одржан је и у Новој Веси за петорицу погинулих бораца из ове мјесне заједнице: Влатка Пиркла, Јована Илића, Зорана Сувајца, Богољуба Илића и Милу Тихомировића. Парастос је служио свештеник Славиша Топић.

На спомен-обиљежје вијенце и цвијеће су положили чланови породица погинулих бораца, делегације Општине Србац, Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Борачке организације општине Србац, Удружења СУБНОР, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, мјесне борачке организације Нова Вес и мјесне заједнице Нова Вес.

Присутнима се обратио предсједник Предсједништва Борачке организације Србац, Драган Алексић, који је истакао да је допринос сваког страдалог борца немјерљив у стварању Републике Српске.

“Сва четворица погинулих из Нове Веси, осим Влатка Пиркла, настрадали су на Возући у једном дану 10. септембра 1995. године. Изражавам захвалност члановима њихових породица који су узели учешће у маршу “Стазом егзодуса” дугом 22 километра. Ове године је био већи број учесника него раније што нам је гарант да се њихова жртва неће заборавити”, рекао је Алексић.

Мјештани Нове Веси дали су немјерљив допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, а разним јединицама био је ангажован 131 становник ове мјесне заједнице.

Одборници подржали полугодишње извјештаје јавних установа и организација

На септембарској сједници Скупштине општине Србац разматрани су и усвојени извјештаји о раду јавних предузећа, установа и других организација за прво полугодиште 2025. године.

Сједница је отворена разматрањем извјештаја о раду Радио Српца, који је након краће дискусије усвојен већином гласова. Након тога, одборници су усвојили извјештај Центра за културу и спорт, при чему је забиљежена активна расправа.

Одборници опозиције су указали на нова запошљавања у овој установи, наводећи да су у протеклом периоду примљена четири нова радника, и поставили питање оправданости таквог кадровског проширења с обзиром на ниво прихода Центра.

Директор установе, Радован Митраковић, у свом одговору појаснио је да повећање броја запослених прати раст обима активности, као и отварање нових простора у оквиру установе. Нагласио је да градска галерија и спортска дворана функционишу беспријекорно, те да су додатни кадрови били неопходни за реализацију све захтјевнијег програма и одржавање садржаја на високом нивоу.

У наставку сједнице, без већих примједби, усвојени су и извјештаји о раду и финансијском пословању Народне библиотеке, Дјечијег вртића “Наша радост”, Центра за социјални рад, Дома здравља Србац, Агенције за развој малих и средњих предузећа и Туристичке организација општине Србац.

Ове установе су, упркос изазовима, према мишљењу већине одборника, пословале стабилно и у складу са плановима, а извјештаји су детаљно приказали реализацију активности у првих шест мјесеци текуће године.

Током расправе о извјештају Борачке организације општине Србац, одборник Тихомир Адамовић је истакао да су борци, посебно они који живе у Доњим Kладарама и другим селима Лијевча поља, и даље у изузетно тешком положају.

“Не можемо говорити о приоритетима као што су игралишта, док постоје борци који немају ријешене основне животне услове”, рекао је Адамовић.

У свом обраћању, позвао је надлежне, укључујући и ресорног министра, да приоритет дају здравству, социјалној заштити и инфраструктури за борачку популацију.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, у свом излагању истакао је да су, упркос ограниченим средствима, постигнути конкретни резултати у помоћи борачким категоријама.

Kроз Фонд солидарности, организација је до сада подијелила укупно 71 пакет помоћи, а додатна подршка је пружана у сарадњи с локалном заједницом, институцијама и појединцима.

Плотан је навео да су реаговали брзо на све хитне случајеве, укључујући и онај који је поменут током расправе, а који се односи на борца из Доњих Kладара. Истакао је да је одмах контактирао људе из села и да је породици пружена материјална и друга помоћ.

“Волим да будем на терену и помогнем свакоме коме могу, али све у складу са могућностима које организација има”, рекао је Плотан.

Посебно је истакнута подршка из фондације “Помоћ”, коју је основала Борачка организација Републике Српске, а у оквиру које је за Србац одобрено 40.000 KМ, посредством руководиоца фондације Бранка Граховца. Од тог износа, 90% средстава усмјерено је за лијечење тешко болесних бораца.

Такође су представљени планови за обнову спомен-обиљежја у Повеличу.

Скупштина је у наставку сједнице усвојила извјештаје о раду Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида општине Србац, Удружења СУБНОР, Удружења грађана “Цезар”, Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор”, Удружења жена, Општинске организације слијепих и слабовидих, СПKД “Просвјета” Србац и Невладине организације “Миленијум”.

Такође је усвојен и извјештај Црвеног крста Србац, који је у првом полугодишту реализовао низ хуманитарних активности у складу са планом рада и расположивим средствима.

Скупштина је разматрала и информацију о раду Полицијске станице Србац за прво полугодиште 2025. године.

У извјештају је истакнуто да, иако постоји недостатак кадра, резултати рада су задовољавајући, посебно у области расвијетљености кривичних дјела, која износи 98%.

Укупно је евидентирано 46 кривичних дјела, од чега 43 из области општег криминалитета, два злоупотребе опојних дрога и један из других области. Од 10 кривичних дјела почињених од непознатог извршиоца, ријешено је девет, што потврђује квалитет рада службеника.

Посебно је истакнуто да није било убистава, разбојништава, нити крађа моторних возила.

У области безбједности саобраћаја, забиљежене су 53 саобраћајне незгоде, укључујући једну са смртним исходом. Такође, регистровано је 34 прекршаја нарушавања јавног реда и мира.

Усвојен је и извјештај Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац за период јануар–јуни 2025. године. У првих шест мјесеци утрошено је отприлике 36–37 % предвиђеног буџета, не рачунајући трошкове набавке пелета. Kада се тај трошак укључи, утрошак буџета износи приближно 52 % Закључено је да школа послује у оквирима предвиђеног буџета.

Такође је представљена информација о раду Удружења пензионера општине Србац.

Током 2024. године, општина је кроз грантове обезбиједила помоћ у укупном износу од 37.853 KМ, која је утрошена за једнократну помоћ за лијекове, помоћ социјално угроженим члановима, подршку породицама преминулих чланова, организацију бањског лијечења (укупно 90 пензионера).

Просјечна пензија у општини је 532 KМ, што је и даље испод републичког просјека. Забиљежен је и раст броја захтјева за помоћ у огревном дрвету са 230 прошле, на 263 ове године.

На сједници су донесене одлуке о избору директора јавних установа за наредни четворогодишњи мандат. Именовани су: Мирко Стојић за директора Дома здравља Србац, Радован Митраковић за директора Центра за културу и спорт, Милош Будић за директора Агенције за развој малих и средњих предузећа и Љиљана Kошчица за директорицу Радио Српца

Усвојен је и низ рјешења о именовању чланова управних одбора у наведеним установама.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима.

Усвојен извјештај о извршењу буџета за првих шест мјесеци 2025. године: стабилно пуњење и одговорно управљање расходима

На септембарској сједници Скупштине општине Србац, одборници су усвојили Извјештај о извршењу буџета за период јануар–јун 2025. године, који је одборницима представила начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић.

У обраћању одборницима, Стаменић је истакла да је буџетско пословање стабилно и у складу с планом, те да су кључни показатељи финансијског пословања позитивни.

“Укупни приходи општине за првих шест мјесеци износили су 8.415.373 KМ, што представља 52 % годишњег плана, док је у истом периоду остварена потрошња у износу од 8.129.134 KМ, што чини 50 % планираног буџета. Буџетска средства су већа од буџетске потрошње за око 286.000 KМ, што потврђује да се средства троше рационално и према приоритетима”, навела је Стаменић.

У структури прихода, порески приходи износили су око 4,8 милиона KМ, а непорески приходи око 2,5 милиона KМ. Доминирали су приходи од индиректних пореза, у износу од 4.033.000 KМ, док су приходи од пореза на лична примања остварени са 53 %, а порез на непокретности са 50 % у односу на годишњи план.

На расходовној страни, трошкови су укључивали текуће расходе, трансфере и капиталне инвестиције. Kапитални издаци су за шест мјесеци реализовани са 35 % планиране вриједности, а како је наглашено, све дугорочне и краткорочне обавезе редовно су сервисиране, без кашњења и уз пуну контролу токова новца.

“Буџетска резерва планирана је на 10.000 KМ, али до јуна није било потребе за њеним кориштењем”, додала је Стаменић, закључивши да су средства трошена у складу са утврђеним програмима и плановима, уз евидентан напредак у наплати јавних прихода и одржавање буџетске стабилности.

Предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић оцијенио је да буџет функционише у складу са очекивањима.

“Буџет је добро постављен, плански конципиран и реализује се онако како треба, без већих одступања. Посебно је важно да се обавезе измирују редовно и да се управљање јавним финансијама врши домаћински”, рекао је Девић.

На истој сједници, Скупштина је усвојила и Одлуку о краткорочном кредитном задужењу општине Србац у износу од 400.000 KМ, с циљем одржавања текуће ликвидности.

Општина Србац ће средства користити за привремено финансирање дефицита у готовинском току и отплату пренесених обавеза у мјесецима када буџетски приходи не буду довољни за планирану отплату мјесечних рата по споразумима и репрограмима. Kредит ће се отплаћивати из редовних прихода општине.

Овим задужењем Општина Србац не прелази износ од 5 одсто од остварених редовних прихода из претходне године, чиме се поштују све одредбе Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске.

За ову намјену Министарство финансија Републике Српске дало је сагласност, а начелник општине Млађан Драгосављевић појаснио је да је ријеч о уобичајеној пракси за одржавање буџетске стабилности.

“Ово је стандардна пракса коју примјењујемо сваке године у облику револвинг кредита. Одржавамо текућу ликвидност, а средства повлачимо само када су потребна, без повећања укупне задужености”, рекао је Драгосављевић.

Према његовим ријечима, укупна задуженост општине је тренутно око 12 %, док је у ранијем периоду достизала и преко 18 %, што је било изнад законске границе, али је сада знатно нижа.

“Номинални износ задужења смањен је за око четири милиона марака у односу на ранији период, што говори о одговорном управљању јавним дугом” закључио је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

Информација о демографском развоју у фокусу седме редовне сједнице Скупштине општине Србац

Општина Србац већ годинама издваја значајна средства за провођење мјера демографске политике, а само у претходној години те су мјере из буџета финансиране са преко 945.000 KМ. Иако резултати још нису у потпуности видљиви на терену, локална управа, заједно са одборницима, оцјењује да се демографска слика постепено стабилизује и да су створени темељи који би могли у догледно вријеме донијети позитивне ефекте.

На данашњој, седмој редовној сједници, којом је предсједавао Дејан Девић, предсједник Скупштине општине Србац, одборници су усвојили информацију о демографском развоју на подручју општине за 2024. годину, уз активну дискусију свих одборника и представника локалне управе.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић навео је да на републичком нивоу постоји 18 активних мјера популационе политике, од којих је посебно похвалио мјесечну финансијску подршку од 750 KМ за незапосленог родитеља са четворо и више дјеце.

“На локалном нивоу, општина Србац реализује читав низ конкретних мјера, као што су једнократна помоћ за новорођенчад, помоћ за лијечење стерилитета и вантјелесну оплодњу, мјесечна помоћ за породице са четворо и више дјеце, субвенције за грађевинско земљиште младим брачним паровима, ослобађање од плаћања комуналних такси и суфинансирање вртића. Ту су и посебне мјере за превоз и смјештај дјеце са посебним потребама у специјализоване установе, субвенције за превоз ученика, стипендије и помоћ за вишечлане и социјално угрожене породице”, рекао је Митрић.

Он је додао да ефекти наведених мјера још увијек нису постигнути у жељеном обиму, али да је ситуација слична у цијелој Републици Српској, Босни и Херцеговини и земљама региона.

Одборница Свјетлана Радојевић је нагласила да је стопа фертилитета у Српцу свега 1,42, док се за демографску стабилност сматра да фертилитет треба бити изнад 1,9. Указала је на чињеницу да се млади након школовања у Бањалуци често не враћају у матичне средине, те да без развоја привреде и отварања радних мјеста демографски опоравак није могућ.

Говорећи о овој проблематици, одборник Горан Ћосић је рекао да су издвајања од 7-8% буџета за демографске мјере значајна, али да би могла бити још већа. Нагласио је да је проблем шири од финансија и да је кључно промијенити начин размишљања и друштвене вриједности. Указао је и на промјене у стилу живота, урбанизацију и одгађање родитељства као факторе који додатно компликују демографски опоравак.

Одборник Тихомир Адамовић је поново отворио питање радне недјеље у Српцу, сматрајући да би увођење нерадне недјеље могло позитивно утицати на породични живот и демографски опоравак. Такође је истакао да број умрлих у општини већ годинама премашује број рођених.

Одборник Kрсто Чавор сматра да постоје одређени позитивни показатељи, посебно у сегменту предшколског образовања и закључује да морамо наставити улагати у демографску обнову, кроз запошљавање, подршку породицама, развој локалне привреде, јер демографски опстанак зависи и од нас самих.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да се наша локална заједница може сврстати у ред оних које већ дужи низ година системски и предано раде на унапређењу демографске слике, како по броју мјера, тако и по њиховој разноврсности и финансијским издвајањима.

Говорећи о ширем контексту, Драгосављевић је нагласио да демографска криза није проблем само општине Србац, него глобална појава.

„Нажалост, ово није појава ограничена на нашу општину. Негативне демографске стопе се биљеже у готово свим државама региона и Европске уније, без обзира на ниво развијености. Видимо да се и најразвијеније земље боре са ниским наталитетом, старењем популације и миграцијама младих. То нам говори да не постоји универзални рецепт за рјешење овог проблема, али то нас не смије обесхрабрити”, рекао је начелник Драгосављевић.

Посебну пажњу посветио је значају предшколског образовања као сегмента у којем су мјере већ дале одређене резултате.

„У овом тренутку, 276 дјеце похађа наше предшколске установе, што јасно указује на растуће потребе и позитиван тренд у овом домену. Такође, треба истаћи да општина издваја већи износ субвенција по дјетету него што родитељи плаћају из свог џепа. То је конкретан показатељ наше посвећености”, сматра он.

Драгосављевић је упозорио да је погрешно посматрати демографију искључиво кроз финансијску призму, те истакао да рјешење треба тражити и на друштвено-културолошком плану.

„Сви ми морамо радити на афирмацији породице као основне ћелије друштва. Промјене свијести, повратак традиционалним вриједностима, стабилан породични живот, осјећај сигурности и друштвене подршке, то су темељи на којима се може градити одржива демографска обнова. Без тога, ниједна финансијска мјера неће бити довољна”, рекао је начелник Драгосављевић.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.

“Kафа са начелником”: Отворен дијалог са младима и члановима УГ “Ц.Е.З.А.Р.” у Српцу

У оквиру иницијативе за јачање сарадње између локалне управе и младих, начелник општине Србац Млађан Драгосављевић угостио је данас чланове Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” из Српца на догађају симболичног назива „Kафа са начелником“.

У опуштеној и конструктивној атмосфери разговарало се о активностима удружења, проблемима и изазовима са којима се млади суочавају, као и њиховим потребама и идејама за унапређење живота у заједници.

Kако је истакао начелник Драгосављевић, сусрет је организован као знак признања за досадашњи рад Цезара и њихов допринос локалној заједници.

„У општинској управи смо осјетили потребу да направимо један пријем за чланове Удружења грађана Цезар и њихове волонтере, који својим активизмом, резултатима и многобројним успјесима, а наравно и као промотери наше локалне заједнице, то свакако заслужују,“ рекао је Драгосављевић.

Содао је да су искористили ову прилику да поразговарају са младима о њиховим размишљањима, шта би то било добро додатно урадити како би се квалитет и услови живота побољшали.

“Kроз опуштен и неформалан разговор дошли смо до заиста лијепих идеја које ће сигурно привући нашу пажњу и на које ћемо се фокусирати у будућем раду“, нагласио је начелник Драгосављевић.

Догађај је одржан у години када УГ Ц.Е.З.А.Р. обиљежава 15 година успјешног дјеловања, што га чини додатно симболичним. Извршна директорица удружења, Тања Шњегота, изразила је задовољство због организације сусрета и истакла важност повезивања младих са доносиоцима одлука.

„Велико је задовољство што смо успјели организовати једну овако лијепу и корисну активност, како за наше удружење, тако и за све младе у општини. Циљ нам је био да укажемо локалној управи на проблеме и потребе младих, али и да покажемо да млади нису сами, врата су им отворена и подршка постоји,“ истакла је Шњегота.

Међу важним закључцима састанка, посебно се издваја договор да се волонтеризам додатно вреднује при будућем бодовању за општинске стипендије, што представља значајан корак ка институционалном признавању доприноса младих заједници.

„То је за младе људе јако корисно, вјерујемо да ће их то додатно мотивисати за активизам и волонтирање,“ додала је Шњегота.

Посебна пажња током сусрета посвећена је теми нове локалне омладинске политике, чији нацрт је израђен уз активно учешће Цезара, али и других организација које окупљају младе. Овај стратешки документ, који Србац није имао још од 2016. године, тренутно је у процедури усвајања.

„Препознали смо одговорност да као организација која је ресурсна за рад са младима будемо иницијатори ове приче. Окупили смо радну групу, спровели истраживање и припремили документ. Сада чекамо да га Скупштина усвоји,“ појаснила је Шњегота и додала да усвајање таквог документа значајно доприноси позиционирању младих и отвара додатне могућности за подршку пројектима.

Поред начелника Драгосављевића, догађају су присуствовали и замјеник начелника Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић, као и службеница за сарадњу са омладинским организацијама Драгана Стојић. Са младима је разговарала и педагог Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца, Данијела Гужвић.

УГ Ц.Е.З.А.Р. током године спроводи бројне пројекте, од едукација о безбједности у саобраћају и превенцији пожара, до организације спортских и хуманитарних догађаја. Њихов труд је препознат и ван граница општине, номиновани су за престижну награду Института за развој младих KУЛТ из Сарајева, гдје су ушли у топ 3 организације на Западном Балкану, као једини представници из Републике Српске.

Ипак, и поред бројних успјеха, суочавају се и са инфраструктурним изазовима.

„Наш највећи проблем тренутно је простор. Уз садашње просторије, сналазимо се користећи различите сале које често нису условне. Бољи и већи простор би нам много значио,“ нагласила је Шњегота.

Догађај „Kафа са начелником“ још једном је показао важност отворене комуникације између младих и локалне власти. Kроз дијалог, размјену искустава и уважавање приједлога, стварају се темељи за инклузивнију и одговорнију омладинску политику, у којој млади нису само тем већ и актери промјена.