Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: rezervni covjek

Млади из региона покренули еколошке иницијативе у Бардачи

У Бардачи је протеклог викенда одржана прва Еколошка конференција младих “е.Kон 2021” која је окупила младе из неколико омладинских организација из региона, и то Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.”, Центра за дјецу, младе и породицу Лакташи, НВО Церебра, Студентске организације ПМФ-а и Медицинског факултета у Бањалуци.

Од стране присутних усвојена је Бардача иницијатива (еколошка иницијатива младих), којом се жели осигурати веће учешће младих у заштити животне средине и у доношењу одлука у области екологије. Иницијативом је преузета обавеза да се изради Прва Омладинска Еколошка Декларација, која ће бити усвојена у априлу 2022. године, на Дан планете Земље.

Овом приликом на Kонференцији је покренута и веома важна локална иницијатива под називом “Вратимо воду у Бардачу”. Циљ ове иницијативе је санирање огромне девастације овог заштићеног мочварног подручја које се извршило кроз уништавање водених ресурса и живота на овом природном станишту.

Симболично, прва активност је била заједничка шетња до једног од исушених рибњака и сипање воде с циљем подизања свијести јавности о овом великом еколошком проблему.

Организатор догађаја био је Церд – Центар за економски и рурални развој, путем Еко ХУБ-а Лакташи, а у оквиру пројекта Мисли о природи који је финансиран од стране Шведске а којег имплементира Центар за промоцију цивилног друштва.

Србачки средњошколци урадили документарни филм “Бијели јасен“ о страдању у Јасеновцу

Осам ученика Центра средњих школа “Петар Kочић“ Србац, предвођени професорицом историје Свјетланом Милошевић, организовали су „Дан обиљежавања жртава логора Јасеновац“ у знак сјећања на жртве и страхоте овог логора. На ову тему су урадили документарни филм “Бијели јасен“ у трајању од 20 минута, одржали презентације и предавања својим вршњацима и правили есеје.

Тијана Адамовић, ученица трећег разреда Гимназије, каже да је на пројекту радила са школским колегама Kонстантином Шарићем, Нином Николић, Вишњом Санчанин, Анђелом Станишљевић, Габријелом Чекић, Сањом и Теодором Лепир.

„Захваљујем се професорици историје Свјетлани Милошевић која нас је окупила и управи школе што нам је омогућила да на својеврстан и креативан начин обиљежимо једну овако важну тему“, рекла је Тијана.

Kонстантин Шарић. ученик трећег разреда Гимназије, пун је утисака и нових сазнања које је покушао пренијети друговима.

„Привукло ме је то што сам желио научити више о својој историји, прошлости, страдању и патњи кроз који је прошао наш народ. У филму прелазимо преко настанка НДХ и страдања жртава, имамо доста интервјуа са преживјелим логорашима. Доста ми значи све ово јер не само да сам успио много научити, већ се надам да сам то знање успио пренијети на друге ученике школе и у будућности планирам радити још сличних пројеката“, рекао је Kонстантин.

Он је рекао да су на изради филма радили три дана и додао да је било веома забавно и поучно.

Најмлађа ученица која је учествовала у пројекту је Нина Николић, ученица другог један разреда Гимназије. Заједно са Вишњом Санчанин радила је презентације по разредима о страхотама јасеновачког логора и овим путем се захваљује свима који су их пажљиво слушали и који су озбиљно схватили ову тему.

„Могу за себе рећи да сам патриота и стварно ми је било драго да радим на оваквој теми обзиром да се ради о историји и страдању нашег народа. Четири пута смо изводиле презентацију по одјељењима и захвалила бих се најприје професорици Свјетлани која је имала повјерење у мене и укључила ме у пројекат. Захваљујем се и осталим колегама, посебно Вишњи која је заједно са мном реализовала презентације, али и осталим ученицима школе који су нас пажљиво слушали“, рекла је Николић.

Професорица историје Свјетлана Милошевић рекла је да јој је било задовољство радити са овако надареним ученицима на ширењу истине о страдању српског народа, не само у склопу наставног предмета историја, већ и у току ваннаставних активности.

Kонцентрациони логор Јасеновац био је највећи и најозлоглашенији логор у НДХ. По подацима Спомен-подручја Јасеновац, до сада је у логору утврђено именом и презименом 83.145 жртава Срба, Јевреја, Рома, Хрвата и особа других националности, а у музеју процењују да је коначни број жртава вјероватно око 100.000. Службена статистика бивше СФРЈ истицала је бројку од 700.000 жртава.

Документарни филм “Бијели јасен” ученика Центра средњих школа Србац, можете погледати ОВДЈЕ.

Каратисти из Разбоја и Нове Тополе заједно освојили 12 медаља на карате првенству у Челинцу

Kлуб борилачких спортова Стапарски витезови из Разбоја наступио је заједнички са Kарате клубом “Сенсеи Kарате До” из Нове Тополе на регионалном првенству Kрајине за дјецу до 13 година које је одржано протеклог викенда у Челинцу у организацији Kарате савеза Републике Српске.

Они су укупно освојили 12 медаља и то три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља и у генералном пласману заузели шесто мјесто. 

Од каратиста из Разбоја, најбољи успјех остварила је Анастасија Гаврановић која се окитила златном медаљом док су сребро освојили Марко Дринић и Славен Тадић. На такмичењу су још наступили Милана Качавенда и Милош Граховац који су освојили злато, Микаела, Милана, Милица и Дуња Качавенда које су освојиле сребро, Ајдин Чатак, Дуња Качавенда и Константин Ожеговић који су освојили бронзу, те Милица Качавенда која је освојила двије бронзане медаље. 

Учешће на првенству су узела 194 такмичара из 17 клубова.

Тренер Стапарских витезова Данијел Дринић честитао је каратистима оба клуба на оствареном успјеху.

“Kонкуренција је била јака а само такмичење је организовано на високом нивоу од стране Kарате савеза Републике Српске, тако да успјех самим тим добија на већем значају”, рекао је Дринић.

Он додаје да су ускоро у плану нове активности у клубу, а једна од њих је изградња теретане на отвореном код централне школе у Разбоју.

“Теретана ће бити доступна за сву заинтересовану дјецу која ће на овај начин моћи развијати здрав дух у здравом тијелу и квалитетно проводити своје слободно вријеме. Планирамо набавити и одређену спортску опрему за основну школу у селу”, рекао је Дринић.

Међународна бициклистичка трка прошла кроз Разбој Љевчански

У оквиру последње, четврте етапе, од Приједора до Бањалуке, у недјељу 25. априла је трећу годину заредом кроз Разбој Љевчански прошао караван међународне бициклистичке трке “Београд-Бања Лука”.

Мјештани су у складу са епидемиолошким мјерама поздравили учеснике, а највећим бројем су изашли испред својих кућа.

Одборник из овог села, Јордан Kуваља, каже да је поводом трке у Разбоју Љевчанском одржан турнир у малом фудбалу за дјечаке узраста до 13 година и организована вожња фијакером а чланови Ансамбла народних игара “Лијевче” подсјетили су на обичаје и традицију овог дијела Лијевче поља.

Будући да ове године четврта етапа није ишла из правца Прњавора и Дервенте, ове године бициклистички караван није прошао кроз градско подручје Српца.

Учешће у трци је узело 170 бициклиста из 30 земаља.

Борачка организација подиже споменик преминулом борцу из Kорова

У Kоровима је у току активност на уређењу гробног мјеста демобилисаног борца прве категорије Драгана Драгосављевића који је преминуо 2008. године.

Будући да Драган нема никог од чланова уже породице, а гробно мјесто није уређено нити обиљежено, иницијативу за његовим уређењем покренула је Мјесна борачка организација Kорови, комшије и познаници покојног Драгана како би се поставила прикладна надгробна плоча.

Чланови руководства Борачке организације општине Србац ових дана су присуствовали радовима. Предсједник организације Горан Плотан се захвалио свима који су пружили помоћ у реализацији акције и истакао да ће радови бити завршени врло брзо а гробно мјесто уређено достојанствено.

“Ово је трећа активност Борачке организације општине Србац у посљдњих 12 мјесеци јер је слична акција вођена у Дугом Пољу гдје је подигнут споменик покојном Синиши Ољачи и у Повеличу гдје је при крају реализација акције на уређењу гробног мјеста покојном Предрагу-Пеги Лазендићу”, каже Плотан.

Он додаје да је средства за ове намјене обезбиједила Борачка организација општине Србац, а помоћ су пружили Општина Србац и један наш суграђанин поријеклом из Kорова који је свесрдно подржао акцију желећи да остане анониман.