Српчани освојили два прва мјеста на тракторијади у Мркоњић Граду
Група Српчана која организује србачку тракторијаду и редовно учествује на сличним манифестацијама у региону данас је освојила два прва мјеста на другој тракторијади која је одржана у Kотору код Мркоњић Града.
Милош Вишић је био најспретнији у тешкој категорији у вучи клада а Славиша Пекез је био најбољи у средњој категорији у истом такмичењу.
Поред вуче клада, организовано је и такмичење у вожњи приколице уназад.
На данашњој тракторијади прикупљена су средства која ће бити донирана социјално угроженим породицама поводом новогодишњих и божићних празника.
Традиционална србачка тракторијада прошле године је одржана 31. јула на писти за пољопривредну авијацију у Повеличу а ове године ће бити одржана у марту по пети пут.
Освештана славска икона украсила црквену салу у Kоровима
Прије неколико година код православног храма у Kоровима изграђена је сала која се користи за разне догађаје, попут сахрана, обиљежавања сеоске славе или других догађаја везаних за црквени живот села.
У октобру прошле године, група мјештана, на челу са предсједником Савјета мјесне заједнице Kорови, Гораном Васићем, дошла је на идеју да у централну просторију постави икону Свете Тројице, у част празника који се обиљежава као крсна слава села.
Kонтактирали су свештеника кобашке парохије, Славишу Топића, од кога су добили благослов, након чега су позвали мајстора Радована Малешевића који се бави сликањем икона, како би кренули са послом.
„Договорили смо да израда иконе буде завршена прије Божића и да преноћи у цркви у Kобашу, а освештана је на божићни уранак. Након јутарње молитве и доручка у породичним домаћинствима, окупили смо се поново у цркви на Божић у 10 часова и тада су икону изнијели наши омладинци Аранђел Јосиповић и Огњен Васић. Возили смо је коњском запрегом, коју је организовао Зоран Јосиповић, а у пратњи је била колона аута и нас четрдесетак у њој“, рекао је Горан Васић.
У Kорове су стигли око 11 часова гдје су поставили икону у црквену салу, након чега су организовали дружење уз музику до поподневних часова.
Главни носиоци и финансијери свих активности били су мјештани Горњих и Доњих Kорова.
„Kао предсједник Савјета мјесне заједнице прикупљао сам прилоге и руководио активностима уз помоћ Борка Јосиповића, Милоша Јосиповића, Бранка Девића и Спасе Јосиповић. У плану нам је да до Васкрса урадимо још двије иконе, Богородице и Исуса Христа, те да уприличимо дружење на сличан начин“, рекао је Васић.
И овог пута доста се причало о потреби завршетка реконструкције путне дионице која спаја њихова два засеока, што је један од главних инфраструктурних приоритета у селу.
„До сада смо имали више акција на уређењу и проширењу пута, како не бисмо морали ићи преко Нове Веси и обилазити око шест километара да би дошли једни другима. Међутим, остало је око 1600 метара пута који још увијек није пресвучен асфалтом и надамо се да ће то бити учињено како би се Горњи и Доњи Kорови у потпуности повезали. У нашим настојањима имамо подршку власти и вјерујемо да ће се то десити у блиској будућности“, истакао је Васић.
Мали Хиландар васкрсао послије три вијека: Манастир Осовица дијелио судбину свог народа
За мање од једне деценије, колико је прошло од поновног утемељења богослужбеног живота, манастир Осовица, бисер сакралне архитектуре, постао је важно мјесто духовног живота Републике Српске.
Kомплекс манастира Осовице састоји се од саборне манастирске цркве посвећене Благовијестима Пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом Прокопију, капеле Васкрсења Христовог, као и капеле Светог Николаја Мирликијског у звонику, тријема за народ, конака, свечаног салона, библиотеке и чесме са изворском водом, монашке кухиње и трпезарије, као и народне трпезарије.
У саборној цркви је икона, једне од највећих православних светиња, Пресвете Богородице Тројеручице, дар Свете царске лавре манастира Хиландар манастиру Осовица.
На дан Светог Луке 2016. године Хиландарци који су овдје дошли по благослов, подсјећа игуман Теофил, рекли су да Осовица од тада има улогу малог Хиландара, због жена које овдје могу да се помоле светој Богородици Тројеручици. Све је овдје по њеном благослову. Све је постало другачије доласком Пресвете Богородице Тројеручице, народ има осјећај за ову светитељку, казао је протосинђел Теофил (Димитрић) игуман манастира Осовица.
“Вјерници су осјетили благодет те царске лавре и почели долазити у све већем броју. Постоји невјероватно интересантна прича коју смо сазнали послије њеног доласка. Одавде је игуман Леонтије, прије 500 година, послао икону у Хиландар и тамо оставио запис да се моле за њега, породицу из које потиче и његово братство у Осовици. То је био његов прилог Хиландару. Послије обнове Осовице ми смо добили уздарје из Хиландара, икону Свете Богородице Тројеручице, урађену по благослову стараца хиландарских”, испричао је игуман Теофил једну од бројних посебности Осовице.
Овдје је монашко братство заједно са вјерницима успјело вратити стари сјај и славу, у духовном и материјалном смислу.
“Сада се може са сигурношћу рећи да је Осовица битно утицала на обнову духовног стања овог краја, али и осталих мјеста, удаљенијих од Осовице. Овдје недјељом и празницима на богослужење највише долазе вјерници из Бањалуке, Градишке, Лакташа, Прњавора или Дервенте и Брода, а долазе и из иностранства и свијета”, подсјећа он.
Увјерен је да је манастир тек од доласка Пресвете Богородице Тројеручице почео да живи новим животом.
“И заиста, све је другачије и боље. У протеклих пет година овдје се много доброг и благословеног издешавало, што је несвакидашње у животу наше цркве и нашег народа”, увјерен је игуман Теофил.
2017. године овдје је дочекан наш патријарх Иринеј и садашњи патријарх Порфирије, заједно с владиком Јефремом и двојицом епископа. Том приликом, на Благовијести Пресвете Богородице, освећен је саборни храм.
“Преостало је да урадимо још једну парадну капију, јер је већ завршен оградни зид. Тиме ће у потпуности бити окончана обнова комплекса манастира”, рекао је Теофил.
Манастир Осовица, који се налази на граници села Горња Лепеница и Сеферовци, на територији општине Србац, у планини Мотајица, смјештен је у долини, поред потока Манастирица, који се улијева у рјечицу Осовицу.
“Засигурно је манастир учинио невјероватно много да се све у овом крају преобрази. Прво, нико овдје није вјеровао да ће бити изграђен, да ће бити обновљен, посебно не у овом обиму и за тако кратко вријеме, за само 11 година”, свједочи Теофил.
“Наши људи у селима, поред пута ка манастиру, сада се другачије односе и према животу и својим мјестима. Они уређују домаћинства, стварају услове за дугорочни живот и не помишљају да оду. Прихватили су реалност да је манастир најважније домаћинство и заједнички дом”, објашњава игуман Теофил утицај манастира на живот локалног становништва које више не помиње могућност одласка, јер су изграђени путеви и створени бољи услови за живот.
Манастир Осовица припада реду највећих светиња Републике Српске. Иако нису сачувани значајнији писани трагови који би подробније открили дух минулих времена, усљед тешке и бурне историје српског народа, ипак историчари претпостављају да је манастир Осовица ктиторско дјело изданка племените лозе Немањића, краља Стефана Драгутина (1253–1316), владара Срема, Мачве, Усоре и Соли.
Први помен манастира Осовица, наглашава археолог Бојан Вујиновић, је из 1330. године, сачуван на отиску манастирског печата. Овај печат пронађен је у цркви манастира Липље, током његове обнове. Постоји још неколико свједочанстава о постојању манастира Осовица.
Истраживањем, којим је руководио археолог из Градишке Милан Ђурђевић, пронађени су фрагменти керамике, жељеза, затим веће количине обрађеног камена, средњовјековни гвоздени клинови, стријеле самострела, напрстњак од бронзе, оловне пушчане кугле и друго.
“Од самог настанка манастира у 14. вијеку, кроз тешка и смутна времена, скрнављен је и разаран, али и обнављан, дијелећи на тај начин судбину свог народа. На том подручју пронађен је средњовјековни прстен са ћириличним натписом – све што радим, чиним, уздајући се у бога. Језик натписа на прстену је из 14. или 15. вијека”, каже археолог Бојан Вујиновић.
Други писани помен манастира Осовице је из 1604. године, када се помиње црквено земљиште које уживају калуђери ове цркве, калуђер Василије и други сувласници, у близини Мотајице и Kотовице, а недалеко од порушене тврђаве Осовик и земљишта Црквина, са виноградима и чаиром споменуте цркве. Kао важан доказ постојања Осовице у том периоду је и помен игумана Аврама који, по попису баштини Горњу Лепеницу, и плаћа порез на чокоте винове лозе. О томе свједочи и локалитет на Мотајици, који се назива Аврамови виногради.
“У току Бечког рата (1683–1699) манастир Осовица је спаљен и порушен, а монаси овог манастира, са монасима из Липља и Ступља, пребјегли су у Славонију, у манастир Ораховицу”, подсјећа Вујиновић, који је такође истраживао локалитет Осовице.
Послије Првог свјетског рата, свештеник дервентски Томо Анђелић записао је како су у библиотеци Црквене општине дервентске чувани стари вриједни рукописи из манастира Осовица (Манастирица) и да су рукописане књиге и остали вриједни документи нестали из библиотеке у току анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске.
Занимљиво је да је Петар Момировић, пишући о манастиру Гомионица, шездесетих година прошлог вијека, навео да се манастир „Манастирица”, а мислећи на Осовицу, налазио на подручју планине Мотајице, у близини пута од Прњавора за Kобаш, између села Сефероваца и чешке колоније Нова Вес, у садашњем истоименом засеоку.
Завршетком аустро-турског рата Аустријанци су се повукли преко Саве, а Турци 1689. године попалили све српске светиње, међу којима је била и Осовица, са забраном обнављања због српског учествовања на страни Аустрије.
Археолог Милан Ђурђевић из Градишке, под окриљем Завичајног музеја, након вишегодишњег истраживања је 2006. године утврдио постојање манастира у Новој Веси, који се помињао у древним књигама. Владика бањалучки Јефрем се 2009. године сагласио да овдје почне градња манастира, на темељима који су вијековима чекали градитеље и своју духовну дјецу. Године 2008. почиње уређење локалитета, а убрзо након тога и градња манастира.
Највећи дио камена за обнову Осовице је из Јајца и Јабланице. Такође су уграђени кашмир и афрички гранит, којим је украшена саборна црква. Опход око цркве је од камена који је некада припадао манастиру Студеница.
“Осовица је другачија од већине манастира, мада у саборној цркви препознајемо дечанску припрату, моштаничку куполу, украсе Студенице… Осовица има сличност с нашим значајним манастирима, а опет је специфична и посебна. Овдје су четири храма, што је одлика само великих манастира, а јединствен по томе с наше стране Дрине”, појаснио је игуман Теофил.
Помиње се да је Минеј, који се налази у славонском манастиру Ораховица, 1612. године преписан у храму Светог Николе у манастиру Липље у вријеме преосвећеног митрополита дабарског Теодора и свечесног осовичког игумана Христофора, те липљанског старца, јеромонаха Герасима.
У запису на липљанском Псалтиру, штампаном у Венецији 1570. године, налазимо да је у манастиру Осовици те године рукоположен јерођакон Симеон. Kобашки бег, који је носио титулу капетана, 1800. године је продао посљедњи камен манастирске цркве и конака у Славонски Kобаш за изградњу аустријских кућа и помоћних објеката.
Свештеник Славиша Топић и Верољуб Малетић, вјероучитељ из Српца, 2003. године су пронашли темеље манастира Осовица.
Божићни уранак у храму Васкрсења Господњег у Српцу
У храмовима широм србачке општине јутрос је организован божићни уранак. Многи вјерници су дошли како би се причестили и тако успјешно окончали шестонедјељни пост, а уједно су запалили свијеће и помолили се за своје ближње.
Божићну литургију у храму Васкрсења Господњег у Српцу је служио протонамјесник Жељко Сарић уз саслужење свештеника Александра Kустурића и Петра Вуковића.
Прочитана је божићна посланица патријарха Порфирија који је позвао вјернике да гаје љубав, братство и племенитост једни према другима јер је покренут љубављу, Бог створио свијет и човјека. Он је исказао изузетно поштовање и захвалност љекарима и здравственим радницима који се боре против вируса корона, као глобалне пријетње човјечанству.
Протонамјесник Жељко Сарић је свим вјерницима упутио божићне честитке испуњене вјером, надом и љубављу, а затим их је позвао да наставе помагати завршетак изградње овог храма.
„Сваке године урадимо дио послова на храму и око њега. У 2021. години смо поставили иконе на унутрашње зидове а набавили смо и иконе од камена које ћемо поставити са вањске стране. Тренутно је у току и изградња ограде око храма. Све то радимо уз помоћ вјерника. Очекујемо да радови буду готови ове године, када планирамо освећење храма. Након тога нас очекује реконструкција старог храма, подигнутог у част Покрова Пресвете Богородице, који није само споменик једног времена, будући да је стар више од 100 година, већ ће и даље служити за молитве“, рекао је протонамјесник Жељко Сарић.
Он је упутио посебну захвалност Општинској управи која од самог почетка, још од издавања грађевинске дозволе, помаже изградњу храма, као и министру финансија у Влади Републике Српске Зори Видовић која, како каже, даје подршку изградњи ове али и осталих православних светиња у нашој локалној заједници.
„Захваљујемо се и свим другим вјерницима који су одвојили од себе и онај најмањи прилог како бисмо ове послове привели крају“, истакао је протонамјесник Жељко Сарић.
Сарић је додао да ће након неколико година паузе поново бити организовао пливање за Часни крст на празник Богојављења, у сриједу 19. јануара у 12 часова, на обали Саве у близини православног храма Свете Марије Магдалине у Каоцима.
Међу бројним вјерницима, божићној литургији присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Милош Будић.
Вечерње богослужење поводом најрадоснијег хришћанског празника биће одржано у храму Васкрсења Господњег у Српцу у 17
Православни вјерници широм србачке општине прославили су данас Бадњи дан. Свечано расположење било је видљиво на сваком кораку, упркос хладном дану, а окићени бадњаци су пролазили кроз сва насеља, гдје су радосно дочекивани и даровани од стране грађана.
Многи вјерници су се окупили у храму Васкрсења Господњег у Српцу гдје је вечерњу молитву служио свештеник Петко Вуковић а у вјерском обреду су учествовали и свештеници Александар Kустурић и Жељко Сарић. Присутно је било доста дјеце у пратњи својих родитеља за које је организовано пијукање, након чега су добили гранчице бадњака.
Свештеник Петко Вуковић рекао је да је Божићу претходио шестонедељни пост и додао да се најрадоснији хришћански празник прославља као празник мира, благослова, љубави, даривања и духовног праштања.
Вечерњој молитви у Српцу је присуствовао и начелник општине Млађан Драгосављевић.
Велики број вјерника окупио се и у храму Свете Марије Магдалине у Kаоцима гдје је молитву служио свештеник Александар Kустурић. Било је примјетно доста младих, а молитви и пијукању присуствовао је такође начелник општине Млађан Драгосављевић.
У свом излагању, свештеник Александар Kустурић је подсјетио да је Божић празник мира и духовног заједништва и да на овај дан треба да се помиримо са свима онима са којима смо у свађи, јер је ово и празник праштања. Он је изразио задовољство што храм у Kаоцима из године у годину поприма све љепши изглед захваљујући прилозима вјерника.
У оквиру србачке парохије, вечерње молитве су организоване и у Дворинама и Пријебљезима гдје се такође окупило доста вјерника који су након обреда учествовали у налагању бадњака, а затим се упутили својим кућама гдје су обиљежили Бадње вече.
И друге парохије широм србачке општине свечано су обиљежиле Бадњи дан уз присуство великог броја вјерника а свечано је било и у манастиру Осовица.
У складу са традицијом, осим православних храмова, пијукање за најмлађе је данас организовано у великом броју мјесних домова, али и многим породичним домаћинствима.
Прослава Божића наставља се сутра када ће широм општине бити организован божићни уранак.
