У Српцу одржано предавање на тему “Идеологија краља Твртка Првог Kотроманића”
У организацији Центра за културу и спорт синоћ је у Дому културе у Српцу одржано предавање на тему “Идеологија краља Твртка Првог Kотроманића“.
Предавач је био историчар магистар Дејан Дошлић, виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.
Твртко Kотроманић је једна од најзанимљивијих личности српске историје која се помиње и данас. Његово крунисање за краља Срба и Босне, дакле сам концепт круне, судубог( двоструког) вијенца , јединог таквог познатог у историји крунисања, доказ је да почива на легитимитету династије Немањића, чији је потомак по крвној линији.
Дошлић је говорио о династији Kотроманића, уређењу средњовјековне Босне, симболици љиљана, те о историјским чињеницама које се искривљују и злоупотребљавају.
Он је оцијенио да је краљ Твртко Kотроманић данас никада актуелнији не само у научној сфери, него и на политичкој сцени и указао да се историјске чињенице од деведесетих година све више искривљују и користе у дневно-политичке сврхе.
“Имамо ситуацију гдје се изградња модерног идентитета данас код нас заснива на помињању краља Твртка или уопште династије Kотроманића, због чега желимо да изложимо чињенице и одређене идејне поставке његове власти како бисмо што боље разумјели његово вријеме, положај, жељу и идеју стварања и обнављања српске краљевине након смрти посљедњег члана династије Немањића”, рекао је Дошлић.
Он сматра да се генерално у друштву много више пажње обраћа на владавину чланова рода Немањића, касније Лазаревића и Бранковића, а у модерној историји Kарађорђевића, односно на династије и људе који су владали на подручју Србије, док су Kотроманићи у том смислу сјећања или памћења прилично запостављени.
“Мање пажње се посвећује владарима из династије Kотроманића, самој њиховој идеји и симболима власти. Имамо тако симболе крина или љиљана који симболизују Пресвету Богородицу или Исуса Христа, а завршили су на ратним заставама. Важно је да се прича о овим темама, без мржње и пристрасности”, каже Дошлић.
Он напомиње да је објективно изношење чињеница добро не само за садашње, него и будуће генерације којима је потребно створити бољу подлогу са више знања и објективности коју касније могу примјењивати у сазријевању и односу према другима.
