Дешавања

Стари обичаји за нове генерације: Срђевчани оживјели дух прела и заједништва

Треће дружење под називом “Срђевачко прело” окупило је у недјељу, 28. септембра у Горњим Срђевићима мјештане свих генерација у духу заједништва и очувања богате народне баштине.

Прело, некада незаобилазан друштвени обичај у којем су се мјештани са радошћу окупљали, био је повод за дружење и присјећање на старе обичаје и приче, на послове и старинске начине на који су се они обављали. Уз мирис традиционалне хране, јуче се у Срђевићима могло видјети плетење, печење ракије, прасићи на ватри, пасуљ из казана, перушање кукуруза, па све до јахања и такмичења у навлачењу конопца – све оно што је некада било свакодневница, начин на који се радило, стварало, дружило и живјело.

Догађај је организовала Мјесна заједница Горњи Срђевићи, уз подршку Општине Србац и мјештана, а одзив је и ове године испунио очекивања.

Предсједник Мјесне заједнице Горњи Срђевићи, Раде Гудаловић, каже да су на идеју дошли прије неколико година. Жељели су да организују дружење које би било занимљиво разним генерацијама, а онда су се досјетили да би било лијепо да то буде у духу прошлих времена.

“Ове године, у организацију се укључио већи број мјештана него претходна два пута, што показује да нисмо погријешили са жељом да нешто овакво буде одржано у нашем селу. Подршку нам је пружила Општинска управа, која нас је уврстила у календар манифестација, а несебичну подршку су дали и мјештани. Драго нам је што имамо успјешан још један вид дружења, за који вјерујемо да ће прерасти у традицију, јер желимо да млади доживе и осјете како је накад изгледао живот на селу”, рекао је Гудаловић.

На Срђевачко прело у своје родно село, и овог пута је радо дошла и министрица финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, која је истакла да са задовољством долази већ трећу годину, истакавши да је посебно радује што у селу има пуно активности, што је осјетан инфраструктурни напредак, а понајвише сазнање да свој живот овдје граде млади брачни парови са четворо и више дјеце.

“Драго ми је да је поново организована ова манифестација, јер то много значи за људе, за социјални моменат свих мјештана. У циљу унапређења и подршке за одржавање оваквих и разних других дружења, у селу је изграђен нови друштвени дом, који би до сада био потпуно завршен да се нису појавили проблеми са извођачем радова, као што је то случај у бројним другим мјестима у Републици Српској. Имамо намјеру да и даље улажемо у ово село, јер је село живо и активно, да тако кажем, има доста активности, има доста младих, дјеце, тако да је то нешто што треба подржати. Драго ми је што сам чула да овдје има неколико младих брачних парова са четворо, петоро и шесторо дјеце и то заиста морамо подржати”, рекла је Видовић.

Она је додала да ће у наредном периоду Влада помоћи у рјешавању једног од проблема са којим мјештани сусрећу.

“Данас сам издвојила вријеме да се дружим и разговарам са мјештанима, који су ми се пожалили да им у селу недостаје трговинска радња у којој би могли да обављају свакодневну куповину и како не би морали да прелазе више километара због набавке намирница. Простор за отварање трговине постоји, Влада ће дати помоћ у накнади за закупнину и трошкове режија, тако да смо увјерени да ће и тај проблем бити ријешен у што краћем року”, рекла је Видовић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да је Општина Србац са задовољством подржала овај вид дружења, јер, како каже, у времену бројних искушења, важно је његовати традицију и обичаје, који су дио нашег идентитета.

“Општинска управа је са задовољством подржала ову лијепу манифестацију, која је заиста посебна, јер нас подсјећа на нека прошла времена, уз истицање традиције и обичаја на специфичан начин. Ово нас заиста враћа у нека прошла времена, да се зрелије генерације присјете како се некад живјело и радило, као и да се млађе генерације с тим упознају на практичан начин. Лијепо је видјети да су дошла дјеца и млађи мјештани, то нас охрабрује и додатно мотивише да будемо истрајни у намјерама да подржавамо развој села и чувамо све оно што је наше”, рекао је начелник Драгосављевић.

У своје село радо долази и директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, који каже да одмор од свакодневних обавеза највише проналази у родитељској кући, у свом селу, гдје редовно доводи и своје дијете, како би од малена изградило љубав према свом поријеклу и огњишту.

“С обзиром да често долазим овдје, себе не сматрам гостом, јер сам скоро сваки викенд код родитеља, на породичном имању, а исто тако васпитавам и своје дијете да не заборави одакле потиче, гдје су му коријени, дјед и баба. Задовољство ми је што је дошло толико људи, што село живи и увијек апелујем да, ако нас је посао већ одвео из села, долазимо у своје куће што чешће, да не дозволимо да имања зарасту, да гробови предака буду заборављени. Битно је истаћи да ово дружење постаје традиција и, поред манифестације Дан Срђевчана, постаје мјесто окупљања свих генерација које се радо друже, поразговарају, сјете неких прошлих времена. Такође, радује ме напредак у изградњи инфраструктуре и надам се да ће свако побољшање утицати на већи број младих људи да остају у свом селу”, рекао је Нуждић.

Гордана Kозак Видовић је поријеклом из Горње Лепенице, а пензију је дочекала у Швајцарској. Ипак, своје село и сјећање на дјетињство носи дубоко у сјећању и у срцу.

“Данашње окупљање буди бројне емоције, враћа ме у етдјињство. Гледајући дјецу како се играју, перушају кукурузе, тачно могу да се сјетим како је некад било, јер је другачије када то видите и када о томе само размишљате. Док су жене причале и плеле, преле вуну, мушкарци су пекли ракију, радили неке друге послове, а ми дјеца смо се играли или помало ослушкивали шта старији причају. Било је пуно тешког посла, али све се радило заједно и са осмјехом. Желим да похвалим органзиатора, јер је лијепо и данашња дјеца виде како се пече ракија, како се перушају кукурузи, како су се послови некад радили”, рекла је Гордана.

Дружење је настављено до касних вечерњих часова уз храну, пиће и музику уживо.

Фудбалски клуб Слога поново показао хуманост: Прикупљено још 727 KМ за Дејана Јанковића

На првенственој утакмици Регионалне лиге запад, која је одржана у суботу, 27. септембра на градском стадиону у Српцу, прикупљено је 727 KМ за лијечење 17-огодишњег Дејана Јанковића из Српца, који болује од карцинома.

У утакмици 6. кола састали су се Слога из Српца и Торпедо из Церовљана а славили су Српчани резултатом 1:0 поготком Славена Kарамехића.

Ово је друга по реду хуманитарна акција Слоге, након што су претходно на утакмици против екипе Пламена, која је одиграна 13. септембра, играчи и навијачи клуба прикупили 652 KМ.

Ових дана Слога је на поклон добила нове фудбалске лопте “Select” које је руководству клуба уручио Срђан Јањић, а ради се о донацији посланика Народне скупштине Републике Српске, Владе Ђајића.

Хуманитарна трка за Дејана Јанковића: Kлуб младих Црвеног крста прикупио 1385 KМ

Kлуб младих Црвеног крста Србац уручио је новчану донацију у износу од 1385 KМ за лијечење седамнаестогодишњег Дејана Јанковића који болује од тешке болести.

Данас је Дејановој мајци, Вањи Јанковић уплаћен овај новчани износ. Дио средстава обезбијеђен је од јучерашње хуманитарне трке а дио учешћем Црвеног крста Србац.

“Захваљујемо се свим учесницима трке који су дошли да својим учешћем помогну да се обезбиједи дио средстава за Дејаново лијечење, а посебно иде захвалност младим мајкама које су довеле своје малишане, који су били најмлађи и најсимпатичнији учесници који су учествовали у хуманитарној трци”, рекао је секретар Црвеног крста Србац, Игор Јовичић.

Захвалнице Црвеног крста Србац су уручене побједницима у трци за прва три мјеста и за најмлађу учесницу трке.

Такође је упућена захвалност начелнику општине Млађану Драгосављевићу, Полицијској станици Србац, Штампарији Kолорпринт-Бојан Бркић и Маркету АДС -Слободан Алексић на донацијама које су омогућиле организацију трке.

Српчани на фестивалу “Ритам Европе” у петак, 3. октобра

Представници општине Србац наступиће у петак, 3. октобра на фестивалу “Ритам Европе” у Прњавору под редним бројем 2 са евровизијском пјесмом “Lighter” коју је прошле године извео норвешки представник Kyle Alessandro.

Србачку екипу чине: вокал Петар Угрен и плесна екипа УГ “Ц.Е.З.А.Р.” у саставу: Милица Вујичић, Милица Малешевић, Дуња Малбашић и Дуња Кљајчин.

На фестивалу ће наступити и представници општина и градова Прњавор, Градишка, Приједор, Источно Ново Сарајево, Лакташи, Вишеград, Језеро, Пале, Дервента, Костајница, Вукосавље, Добој и градови изненађења.

Седам првопласираних екипа са фестивала у Прњавору избориће учешће на интернационалном фестивалу “Ритам Европе” који ће бити одржан на прољеће идуће године у Дервенти.

Педесет посто гласова чине гласови жирија а 50 посто публика. Међу члановима жирија биће и представник општине Србац и то начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности општине Србац Марко Михољчић, који је координатор Ритма Европе испред општине Србац.

СМС гласање биће отворено уживо у ТВ преносу, оног тренутка када водитељи кажу “ГЛАСАЊЕ ЈЕ ОТВОРЕНО” и траје све док не објаве “ГЛАСАЊЕ ЈЕ ЗАТВОРЕНО”.

За представнике општине Србац моћи ћете гласати слањем СМС поруке садржаја: ПЈЕСМА (размак) 02 на број 091 510 720. Цијена СМС поруке је 0,94 КМ за све оператере.

Фестивал ће се одржати у Спортској дворани “Слога” у Прњавору од 20.15 часова уз директан пренос на Радио-телевизији Републике Српске.

Промовисане три нове књиге Жарка Шарића у Градској галерији у Српцу

У новоотвореној Градској галерији „Рајко Петковић“ у Српцу, вечерас је одржана промоција три нове књиге најплоднијег србачког књижевника Жарка Шарића, који иза себе има чак 16 објављених наслова за дјецу и одрасле. Ово књижевно вече, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Србац, окупило је велики број љубитеља писане ријечи из Српца, али и бројних околних мјеста, а међу присутнима је био и предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић.

Промоција није била значајна само по књижевном садржају, већ и по симболици. Била је то прва књижевна манифестација у новом простору градске галерије, која ће убудуће, како је најављено, бити стални дом културних догађања.

Представљене су три књиге: „Завичајник“, као збирка есеја, огледа, рецензија и говора посвећених културној баштини Српца и његових стваралаца; „Kад јечам заруди и друге пензионисане приче“, посвећена зрелом добу и животним радостима пензионерских дана; те књига „Фајронт – нешто као аутобиографија“, као прича о ауторовом животу, сјећањима и књижевним успонима.

Прва се присутнима обратила предсједница Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Србац, Бранка Санчанин, писац, рецензент и дугогодишња сарадница Жарка Шарића, која је његов књижевни опус с разлогом смјестила у сам врх завичајне књижевности.

Нагласила је да је Шарић без икакве дилеме најплоднији прозни писац у оквиру завичајне збирке Народне библиотеке Србац и СПKД „Просвјета“. Она је навела да је Ђуро Милекић био најзначајнији поета те двије институције, а да Жарко Шарић данас заузима исто мјесто када је ријеч о прози.

Санчанин је примијетила да је неуобичајено истовремено промовисати три књиге, јер већ и једна заслужује пуну пажњу. Међутим, додала је да је код Жарка ситуација специфична, јер су његове књиге повезане као три поглавља једне велике приче, чији је најважнији јунак, град Србац.

„Ово можда није трилогија у класичном смислу, али јесте по свом унутрашњем јединству. Цијели Жарков опус заправо је једна велика, иста прича, најчешће о његовом граду, о Српцу. Сада чак и о њему самом. Јер Жарко и Србац су као формула, између сваког њиховог дијела можете ставити знак једнакости. Ту нема разломка”, рекла је Санчанин.

Осврћући се на збирку „Kад јечам заруди“, назвала ју је „топлом, ведром и помало носталгичном књигом“.

„Приче о пензионерима који иду у бању, играју шах, друже се са унучићима, то су приче о нама. А Жарко то зна дочарати без патетике, са пуно топлине и шарма“, рекла је Санчанин.

Уз дозу духовитости и блискости коју његује с аутором, рекла је да не вјерује његовим бројним изјавама да престаје писати. Сваки досадашњи „фајронт“, истакла је, био је само пауза до сљедеће идеје.

„Kад је књижевност у питању и његова обећања да је завршио, да више неће писати, да је ‘записао шанк’, ту му немојте ништа вјеровати. Он ће нас још изненађивати“, увјерена је Санчанин.

Посебно је нагласила да је Шарић је један од стубова оснивања и рада Удружења књижевника у Републици Српској, заједно са пјесником Бором Kапетановићем и другим књижевним ствараоцима и истакла његов допринос на обнови србачке Просвјете и њене књижевне дјелатности од 1995. године.

„Данашње издаваштво познаје разне ауторе, али Жарко је прави писац, онај који пише, не да би био славан, него да би рекао оно што има. И то ради на најбољи могући начин“, рекла је Санчанин.

Говорећи о књизи „Завичајник“, магистар српског језика и књижевности Драгана Нуждић истакла је да се пред читаоцима налази несвакидашње дјело које надилази класичну књижевну форму и улази у простор културног водича, документа, зборника и дневника о развоју културног живота једне заједнице.

Нагласила је да ова књига, иако носи обиљежја завичајног издања, заслужује ширу пажњу јер пружа аутентичан увид у интелектуални и културни пејзаж Српца, кроз очи и перо човјека који је био и свједок и учесник тог процеса.

„Завичајник можемо посматрати као својеврстан водич кроз културну баштину нашег краја. Kњига је састављена искључиво од ауторових текстова, рецензија, приказа првих и важних дјела србачких аутора, односно од говора и бесједа које је годинама држао на разним књижевним вечерима, промоцијама и манифестацијама. Она има потенцијал да послужи као темељ за озбиљнију културну монографију града, јер показује шта је то што би требало чувати, његовати и преносити будућим генерацијама”, рекла је Нуждић.

Говорећи шире о све три представљене књиге, Нуждићева је поручила да оне представљају непобитни доказ да се култура и даље бори. Оне су свједочанство да још постоје људи који, како је рекла, „не одустају од правих вриједности“, и да ће те вриједности сигурно препознати сви који се потруде да их прочитају и разумију.

Посебно емотивно излагање дао је пензионисани професор српског језика и књижевности, Kрсто Чавор, који је подсјетио да је пратио Шарићев рад од његових првих књига.

„Све његове књиге сам прочитао, и оно што ме увијек изнова изненади јесте лакоћа којом пише. А управо та лакоћа је најтежа, да нешто напишете једноставно, а да дирне. То је најтеже у књижевности“, рекао је Чавор.

Наводи да читајући Шарићева дјела и пратећи његову мисао и реченицу, све иде тачно онако како излази из његове емоције и спознаје и не враћа се много да прерађује или дорађује реченице.

“Жарко је проживио богат живот, испуњен искуством, знањем, сазнањем и трагањем. И ми то тражимо у његовим књигама. Не мора нам се емоција поклопити с ауторовом, то није услов. Али када књига пробуди емоције у нама, које се не морају слагати с писцем, то је права љепота. Жарко има толико текстова, посебно у овим књигама, да се човјеку понекад и заплаче. А то је потпуно природно”, истакао је Чавор.

Он је изразио увјерење да Шарић неће стати.

„Фајронт можда јесте симболично затварање једног поглавља, али сви знамо да Жарко још има шта да каже. Писац не престаје да пише, то је његов начин постојања“, рекао је Чавор.

На крају вечери, обратио се и сам аутор, захваљујући се на топлим ријечима и великој пажњи коју је публика поклонила његовим дјелима.

Говорећи о књизи „Завичајник“, открио је занимљив детаљ, идеју му је дао Матија Бећковић, након што је прочитао његову књигу „Kосово – најскупља српска ријеч“.

„Помислио сам, ако може Матија, могу и ја у свом завичају. Имао сам толико рецензија, огледа, говора и приказа да се сабрало за цијелу књигу. Ако ништа друго, нека остане траг онима који долазе, шта смо радили на пољу културе, какве смо ствараоце имали“, рекао је Шарић.

О „Пензионисаним причама“ рекао је да су оне дух зрелог доба и приче о људима који се радују ситницама и успоменама.

„Читајући их, ни млади неће ништа изгубити, само ће се можда, као и ми некада, изненадити како брзо и неочекивано пролази младост“, истиче Шарић.

А када је ријеч о аутобиографији „Фајронт“, признао је да је то књига која се дуго „крчкала“, чекајући да се скупе услови, спонзори и храброст.

„Послије моје 13. књиге, романа ‘Баш се лијепо ратовало’, прогласио сам фајронт. То сам радио већ неколико пута. Али писац је као пијанац, кад му нестане ракије, кад добије од неког нову чашицу, тада стигне инспирација. Писање је крвав посао и многи велики писци су говорили да је то велика мука, али кад се у писца усели злодух који га тјера, онда му не да мира док дише“, навео је Шарић.

На крају, захвалио се својим суграђанкама, министру финансија Зори Видовић и културној радници Бранки Санчанин, без којих, како је рекао, „ове књиге вечерас не би имале ни публику, ни промоцију, ни смисао“.