Стари обичаји за нове генерације: Срђевчани оживјели дух прела и заједништва

Стари обичаји за нове генерације: Срђевчани оживјели дух прела и заједништва

Треће дружење под називом “Срђевачко прело” окупило је у недјељу, 28. септембра у Горњим Срђевићима мјештане свих генерација у духу заједништва и очувања богате народне баштине.

Прело, некада незаобилазан друштвени обичај у којем су се мјештани са радошћу окупљали, био је повод за дружење и присјећање на старе обичаје и приче, на послове и старинске начине на који су се они обављали. Уз мирис традиционалне хране, јуче се у Срђевићима могло видјети плетење, печење ракије, прасићи на ватри, пасуљ из казана, перушање кукуруза, па све до јахања и такмичења у навлачењу конопца – све оно што је некада било свакодневница, начин на који се радило, стварало, дружило и живјело.

Догађај је организовала Мјесна заједница Горњи Срђевићи, уз подршку Општине Србац и мјештана, а одзив је и ове године испунио очекивања.

Предсједник Мјесне заједнице Горњи Срђевићи, Раде Гудаловић, каже да су на идеју дошли прије неколико година. Жељели су да организују дружење које би било занимљиво разним генерацијама, а онда су се досјетили да би било лијепо да то буде у духу прошлих времена.

“Ове године, у организацију се укључио већи број мјештана него претходна два пута, што показује да нисмо погријешили са жељом да нешто овакво буде одржано у нашем селу. Подршку нам је пружила Општинска управа, која нас је уврстила у календар манифестација, а несебичну подршку су дали и мјештани. Драго нам је што имамо успјешан још један вид дружења, за који вјерујемо да ће прерасти у традицију, јер желимо да млади доживе и осјете како је накад изгледао живот на селу”, рекао је Гудаловић.

На Срђевачко прело у своје родно село, и овог пута је радо дошла и министрица финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, која је истакла да са задовољством долази већ трећу годину, истакавши да је посебно радује што у селу има пуно активности, што је осјетан инфраструктурни напредак, а понајвише сазнање да свој живот овдје граде млади брачни парови са четворо и више дјеце.

“Драго ми је да је поново организована ова манифестација, јер то много значи за људе, за социјални моменат свих мјештана. У циљу унапређења и подршке за одржавање оваквих и разних других дружења, у селу је изграђен нови друштвени дом, који би до сада био потпуно завршен да се нису појавили проблеми са извођачем радова, као што је то случај у бројним другим мјестима у Републици Српској. Имамо намјеру да и даље улажемо у ово село, јер је село живо и активно, да тако кажем, има доста активности, има доста младих, дјеце, тако да је то нешто што треба подржати. Драго ми је што сам чула да овдје има неколико младих брачних парова са четворо, петоро и шесторо дјеце и то заиста морамо подржати”, рекла је Видовић.

Она је додала да ће у наредном периоду Влада помоћи у рјешавању једног од проблема са којим мјештани сусрећу.

“Данас сам издвојила вријеме да се дружим и разговарам са мјештанима, који су ми се пожалили да им у селу недостаје трговинска радња у којој би могли да обављају свакодневну куповину и како не би морали да прелазе више километара због набавке намирница. Простор за отварање трговине постоји, Влада ће дати помоћ у накнади за закупнину и трошкове режија, тако да смо увјерени да ће и тај проблем бити ријешен у што краћем року”, рекла је Видовић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да је Општина Србац са задовољством подржала овај вид дружења, јер, како каже, у времену бројних искушења, важно је његовати традицију и обичаје, који су дио нашег идентитета.

“Општинска управа је са задовољством подржала ову лијепу манифестацију, која је заиста посебна, јер нас подсјећа на нека прошла времена, уз истицање традиције и обичаја на специфичан начин. Ово нас заиста враћа у нека прошла времена, да се зрелије генерације присјете како се некад живјело и радило, као и да се млађе генерације с тим упознају на практичан начин. Лијепо је видјети да су дошла дјеца и млађи мјештани, то нас охрабрује и додатно мотивише да будемо истрајни у намјерама да подржавамо развој села и чувамо све оно што је наше”, рекао је начелник Драгосављевић.

У своје село радо долази и директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, који каже да одмор од свакодневних обавеза највише проналази у родитељској кући, у свом селу, гдје редовно доводи и своје дијете, како би од малена изградило љубав према свом поријеклу и огњишту.

“С обзиром да често долазим овдје, себе не сматрам гостом, јер сам скоро сваки викенд код родитеља, на породичном имању, а исто тако васпитавам и своје дијете да не заборави одакле потиче, гдје су му коријени, дјед и баба. Задовољство ми је што је дошло толико људи, што село живи и увијек апелујем да, ако нас је посао већ одвео из села, долазимо у своје куће што чешће, да не дозволимо да имања зарасту, да гробови предака буду заборављени. Битно је истаћи да ово дружење постаје традиција и, поред манифестације Дан Срђевчана, постаје мјесто окупљања свих генерација које се радо друже, поразговарају, сјете неких прошлих времена. Такође, радује ме напредак у изградњи инфраструктуре и надам се да ће свако побољшање утицати на већи број младих људи да остају у свом селу”, рекао је Нуждић.

Гордана Kозак Видовић је поријеклом из Горње Лепенице, а пензију је дочекала у Швајцарској. Ипак, своје село и сјећање на дјетињство носи дубоко у сјећању и у срцу.

“Данашње окупљање буди бројне емоције, враћа ме у етдјињство. Гледајући дјецу како се играју, перушају кукурузе, тачно могу да се сјетим како је некад било, јер је другачије када то видите и када о томе само размишљате. Док су жене причале и плеле, преле вуну, мушкарци су пекли ракију, радили неке друге послове, а ми дјеца смо се играли или помало ослушкивали шта старији причају. Било је пуно тешког посла, али све се радило заједно и са осмјехом. Желим да похвалим органзиатора, јер је лијепо и данашња дјеца виде како се пече ракија, како се перушају кукурузи, како су се послови некад радили”, рекла је Гордана.

Дружење је настављено до касних вечерњих часова уз храну, пиће и музику уживо.