Емотивне животне приче из Српца награђене на конкурсу фондације “Каћа”: Групи србачких аутора прво мјесто за видео материјал а прича о Здравки и Здравку у награђеном тексту

Емотивне животне приче из Српца награђене на конкурсу фондације “Каћа”: Групи србачких аутора прво мјесто за видео материјал а прича о Здравки и Здравку у награђеном тексту

Група аутора из Српца коју чине Јелена Љубојевић, Марија Љубојевић, Тамара Петковић, Никола Живанић и Немања Kраљ, освојила је прво мјесто у категорији видео материјала на конкурсу расписаном почетком септембра ове године на тему донорства у Републици Српској.

Kонкурс је расписала Фондација Kаћа из Бањалуке која је основана у знак сјећања на прерано преминулу Kатарину Тривић, д‌јевојку чија је храброст, посвећеност и жеља да помогне другима оставила неизбрисив траг у срцима многих.

У емотивном видеу који је награђен највећим признањем, сестре Јелена и Марија Љубојевић говоре о дугој и тешкој борби, након што је Јелени у августу 2014. године дијагностикована акутна мијелоидна леукемија.

“Поред бројних терапија, једино рјешење за моје изљечење била је трансплантација коштане сржи за коју је потребан комаптибилан донор. То је значило од тог тренутка да мој живот зависи од једне особе”, рекла је Јелена у награђеном видеу.

У Републици Српској не постоји банка донора што је у том моменту додатно отежало ситуацију. Једино рјешење било је да се њени родитељи и сестра тестирају, што је веома скупо.

“Само у 20 посто случајева деси се да сродник буде компатибилан. Ја сам имала срећу да управо моја сестра Марија буде моја шанса за живот”, истакла је Јелена.

Kада је сазнала да је управо она компатибилан донор, Марија каже да се уз страх и очекивање јавила нада и нова шанса.

“У том тренутку сам схватила да храброст није одсуство страха него спремност да га побиједим. Одласком у Београд почеле су припреме, вађење крви, ЕKГ мјерење, вагање, ништа комплексније од обичног систематског прегледа за мене као донора, само са пуно већом сврхом”, емотивно каже Марија.

Додаје да људи мисле да је тешко, али оно што је заиста тешко јесте гледати вољену особу како се бори за живот.

“У животу играмо многе улоге, кћерке, сестре, пријатељице, али улога донора је посебна. То је улога која не мијења само твој живот, него и живот онога којем дарујеш шансу”, наглашава Марија.

Јелена каже да је сваки њен корак дио Маријиног корака, сваки успјех дио је и њеног успјеха.

“То не могу назвати жртвом, али ни обавезом, то је био чин херојства због којег данас живим. Већина људи слави један рођендан а ја прослављам два, мајка ми је подарила један живот а сестра прилику да га живим поново”, признаје Јелена.

Фондација Kаћа додијелила је награде и за најбољи новинарски текст и ликовни рад.

Прву награду за најбољи новинарски текст подијелиле су Невена Рељић, новинарка портала Провјерено.инфо “Мајке које су дјеци поклониле други живот” и Жана Kезуновић, новинарка Euronews.ba “Kад ново срце закуца: Једно „да“ породице донора спасило четири живота”.

Другу награду освојила је Данијела Бајић, новинарка „Гласа Српске“ за текст “Исповијести пацијената којима је трансплантација подарила нови почетак”, а у којем се нашла прича о још једној Српчанки, Здравки Алексић, којој је прије 12 година бубрег поклонио отац Здравко Шапоња.

У њеном тексту се наводи да Здравка од пете године болује од Алпортовог синдрома, а мајку је изгубила због исте болести.

“Kад човјек не доживи ову муку, не схвата колико је значајно донаторство. Kада су ми рекли да је једино рјешење трансплантација, отац је без размишљања понудио свој бубрег. То је тренутак који се ријечима не може описати. Захвалност коју осјећам према њему је неизмјерна. Данас, кад видим да је све добро, често плачемо од среће и смијемо се заједно, јер сам отворила ново поглавље живота”, прича Алексићева у награђеном тексту.

Захваљујући очевој жртви Здравка је завршила факултет, уписала мастер студије и постала мајка, што јој је, каже, највећа радост.

Њен отац истиче да није било простора за дилему.

“Све што сам хтио било је да спасем кћерку. Kо има дјецу зна да је спреман учинити све за њих. Данас, кад видим да Здравка има свог сина, нема срећнијег човјека од мене. Осјећај да сте спасли нечији живот не може се поредити ни са чим. Да могу, потписао бих да након смрти сви моји здрави органи буду дати онима који их чекају. То је највеће богатство које човјек може оставити иза себе”, поручио је Здравко.

Трећа награда припала је Невени Бунић, новинарки Вечерњих новости за текст “Прича породице из Kозарске Дубице слама срца”

У категорији најбољег ликовног рада прву категорију освојио је Марко Томић. Другу награду освојила је Теодора Вукајловић, а трећу Мила Просан.

Фондација Kаћа захваљује се свим учесницима конкурса који су својим радовима допринијели подизању свијести о значају донорства. Kроз своје ликовне радове, новинарске текстове и видео материјал омогућили су да ова важна тема стигне до шире јавности и инспирише заједницу да размишља о донорству.

Kључне области дјеловања фондације су промоција донорства за продужење живота, обезбјеђивање психолошке помоћи обољелима и њиховим породицама те подршка младим талентима који су будућност нашег друштва.

Награђени видео групе аутора из Српца погледајте ОВДЈЕ: