Поред Саве и Врбаса, статус ријеке имају водотоци Повелич, Лепеница, Матура, Ина, Савица и Осовица, а све припадају црноморском сливу.
Ријека Сава, која представља сјеверну границу општине (као и Републике Српске и БиХ) са Републиком Хрватском, је пловна, али на овом подручју нема пристаништа ни мостова. Саобраћај измедју Српца и Давора у Хрватској (малогранични прелаз) одвија се скелом.
Врбас, једна од већих ријека у БиХ, улива се у Саву код Српца, око л км од општинског центра. Честим мијењањем корита Врбас је начинио већи број мртваја (старача).
На подручју општине је већи број рјечица и потока који су, регулацијом водотока ради заштите од поплава, у сушно доба године или трајно, безводни.
Од већих канала познатија је Љевчаница која само у екстремно сушним љетима пресушује.
Вјештачко језеро Стублаја (подручје Бардаче) дуго је око 1.700, а широко до 80 метара. На појединим мјестима дубока је до 3 метра и богата је рибом.
Производња рибе одвија се у три бардачка језера.
У подножју подмотајичких и других брежуљака има природних извора воде. Вода им је бистра, љети хладна, а зими не залеђава. Већи дио извора сведен је малим водоводима до кућа.
Подручје општине Србац одликује се умјерено-континенталном климом са средњом годишњом температуром ваздуха од 10,8 степени Ц.
Везано за климатске услове на овом подручју, забиљежене су и неке занимљивости. Догађа се, истина у ријетким приликама, да снијег падне и у мају. Године 1866. пао је јак мраз четврти дан Духова. А 24. априла 1997. године снијег је непрекидно падао око л0 сати и прекрио и поломио гране процвјеталих воћака. У зиму 1942/43. преко залеђене Саве између Српца и Давора могло се прелазити пјешице, а 1984. године тројица младића прешли су залеђену Саву измедју Славонског и Босанског Кобаша аутомобилом Застава 101. Крајем фебруара 1990. године у подмотајичким селима процвјетале су ране шљиве.