Браћа Гаврановић из Српца заблистала на карате такмичењима
30. децембра, 2019.
Црвени крст обиљежио Недјељу солидарности
30. децембра, 2019.

Војин Kусић добио признање за 40 година успјешног привредног рада

На састанку привредника бањалучке регије који се одржава крајем сваке пословне године, предсједник Привредне коморе Бања Лука Горан Рачић уручио је власнику фирме „Пластекс“ из Српца, Војину Kусићу, плакету за традицију пословања дугу 40 година.

Војин каже да је захвалан што Привредна комора практикује додјелу оваквих признања јер се данас више пише о политици и црној хроници него о производним дјелатностима које живот значе.

„Примајући ово признање кроз главу су ми прошли почеци у самосталној занатској радњи, преко мукотрпне набавке скоро 100 машина, обуке и запошљавања радника, проблема да одржим производњу у току протеклог рата, па све до обиљежавња четири деценије рада у кругу породице, радника и пријатеља“, каже 70-годишњи Војин.

Додаје да је склоност за занатсво наслиједио од свог оца и дједа који су се осим земљорадње бавили и дрвопрерадом.

Знање и стечено искуство, са супругом Љубицом, преносио је на своје кћерке Снежану која сада има породичну фирму за пластичну проиводњу у Инђији, Наталију која је у сарадњи са италијанским партнером у Српцу отворила фирму за производњу папирне галантерије и сина Витомира, дипломираног инжењера електонике, који је преузео погон у Српцу гдје се на велико производе пластична цријева за водоводе, полагање оптичких каблова за електро и птт системе, цијеви за подно и зидно гријање, ролетне и папирне еко-чаше и шоље по најсавременијој кинеској технологији.

„Поносан сам на своју дјецу која су ме послушала, завољела производњу у раној младости, а производња је такав изазов сличан зарази које се не можеш лако ријешити. По мом наговору, све три фирме дигле су кредите који и нису баш потребни али ја желим да их кредити стално опомињу, као каменчић у ципели који стално жуља, да се не уљуљкају када је добро и не запоставе производњу“, каже Војин.

У пословању фирме „Пластекс“ током четири деценије било је златних година, као напримјер 1999. и 2000. када је на послу радило 40 радника, а годишња производња износила око 5 милиона KМ. Сада је у његовом погону у Српцу запослено 10 радника, а обим производње пао је пет пута. Kако каже, то је посљедица неконтролисаног увоза свега и свачега као и одлазак стручних висококвалификованих радника у Европску унију за далеко већу плату.

„Имам податак да се на најближем царинском прелазу дневно обради и по 300 царинских декларација од чега се 250 односи на увоз, а само 50 на извоз, а ја мислим да би однос морао бити бар 1:1“, каже Војин присјећајући се да је општина Србац прије најновијег рата имала око 300 малих предузећа и чак 600 аутопревозника и да ако желимо спасити привреду, држава мора дати такве подстицаје за проширење производње и запошљавање нових радника како не би остали без радника на ЦНЦ и сличним машинама.

Војин је познат и као иноватор а један од његових изума је изградња ротирајуће куће на свом имању са погледом на Саву и Славонију. Kућа се окреће на 12 ваљака носивости од по пет тона постављених на шестоугаоном темељу и права је атракција за знатижељнике јер, по његовим ријечима, овакве куће нема на простору БиХ, а можда и бивше Југославије.

Пројекат је сам осмислио у својој глави по узору на окретање локомотива и вагона на кружној плаформи ранжиране жељезничке станице у Београду. Kућа је димензија 8X8 метара са двособним станом у приземљу и једнособним у поткровљу. Окретање се врши помоћу снажног електромора, а брзина се подешава тако да се кућа лагано може окренути за 24 часа, а може и убрзано за два и по минута, као рингишпил.

Иако је имао три операције на срцу, Војин се и даље не предаје. Физички рад је, како каже, значајно смањио, али и даље пружа потребне савјете и инструкције сину и кћеркама који су му подарили шесторо унучади и који су његова највећа срећа.

 

 

Comments are closed.