Саниран локални пут у Ћукалима
9. септембра, 2020.
Објављен јавни позив за запошљавање Рома у Републици Српској у 2020. години
9. септембра, 2020.

Страдање Српчана на озренско-возућком ратишту остаје вјечна опомена

Двадесет и пет година је прошло од једног од најтужнијих датума у историји наше општине, 10. септембра 1995. године, када је на Возући погинуло 15 бораца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено а десет се још увијек воде као нестали.

То је био повод да се и ове године обиљеже Дани сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту који су почели данас полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу, спомен соби и централном спомен обиљежју а биће настављени сутра маршом “Стазом егзодуса” у којем ће учествовати и делегација из наше општине.

Због епидемиолошке ситуације и мјера превенције ширења вируса корона, учешће у данашњим догађајима је узео мањи број грађана него претходних година, а изостао је и организован долазак ученика основних и средњих школа, којима је ово требао бити својеврстан час историје.

Цвијеће на централно спомен обиљежје положиле су породице погинулих бораца, заједничка делегација Општине Србац и команде Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, делегација Борачке организације Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, СУБНОР-а и Полицијске станице Србац.

Парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је свештеник Петко Вуковић.

Начелник општине Млађан Драгосављевић у свом обраћању је рекао да сјећање на храбре борце који су уградили животе у темеље Републике Српске никад неће изблиједити и додао да ће се овај датум вјечно памтити и обиљежавати.

“Поносни смо на нашу бригаду која је мјесецима одолијевала нападима непријатеља, заједно са другим припадницима Војске Републике Српске, бранећи огњишта Возућана. Њихова пожртвованост је сатворила нераскидиву везу са народом тог краја, тако да један број породица који је избјегао са Возуће и данас живи у Српцу”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је подсјетио да је прије двије године, у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Општине Србац и Борачке организације из штампе изашла монографија о страдању Српчана на озренско-возућком ратишту, која је на свеобухватан начин приказала дешавања из тог времена и има историјски значај.

“Генерацијама које долазе Возућа треба да буде вјечна опомена да се овако нешто никада више не понови. То је и опомена да чувамо и цијенимо Републику Српску као јединог гаранта нашег опстанка на овим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић.

Обиљежавање Дана сјећања биће настављено сутра маршом „Стазом егзодуса“ у дужини од 22 километра у којем Српчани већ учествују осам година. Ове године ће у маршу учествовати свега 50 учесника, колико је дозвољено епидемиолошким мјерама, а од стране организационог одбора упућен је позив за учешће пет учесника из Српца.

На задњој сједници Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова из Српца , одлучено је да ће нашу општину у маршу представљати два команданта батаљона Србачке лаке бригаде Зоран Ђукић и Драган Алексић и троје дјеце чији су очеви погинули на овом ратишту, Дијана Милашиновић Јовичић, Драгутин Станојевић и Бранко Аривук.

Прошле године марш је окупио више од 700 учесника а међу њима је било преко стотину Српчана.

Од стране организатора марша одобрено је да завршној церемонији на Стогу присуствује и општинска делегација која ће положити цвијеће на спомен обиљежје у част страдалих.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године када је на њих кренула офанзива 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда “Ел муџахид”, уз подршку НАТО авијације. Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Међу њима је 29 бораца Прве србачке лаке бригаде, од чега је њих 15 погинуло 10. септембра 1995. године, десеторица су нестала, 13 заробљено, тројица тешко а 28 лакше рањени, док је 17 бораца послије вишедневних напора успјело изаћи на слободну територију и тако ублажити укупна страдања у овој офанзиви.

Заробљени борци су размијењени тек 24. марта 1996. године ангажовањем обавештајног и гарнизонског органа команде Бригаде, посредством Међународног Црвеног крста.

 

Comments are closed.