Србачка парохија прикупља средства за подизање споменика Мари Винчић

Српска православна црквена општина Србац покренула је акцију прикупљања средстава за подизање споменика Мари Винчић, нашој суграђанки која је преминула у октобру прошле године а коју су многе генерације запамтиле по њеној надљудској борби за преживљавање, пркосећи законима природе и медицине.

Из србачке парохије замољавају вјернике да у складу са својим могућностима донирају новчани прилог у храму Покрова Пресвете Богородице у Српцу, како би се Мари подигао пристојан споменик поводом годишњице њене смрти, а ову иницијативу ће финансијски подржати и Општинска управа Србац.

Мара је преминула у октобру прошле године у 92. години живота у Дому за стара лица „Данијела“ у Градишци. У дом је стигла из Универзитетско-клиничког центра у Бањалуци гдје је довезена колима хитне помоћи због погоршања здравственог стања, а након детаљних прегледа закључено је да болује од неизљечиве болести и да нема основа за неку врсту хируршког захвата.

Живјела је крајње неусловним животом бескућника, виђана је сваког дана у граду али се о њој мало знало. Према подацима из Центра за социјални рад, рођена је 15.6.1928. године у Ситнешима и уписана у књигу држављана као Мара Винчић, док других личних докумената нити поузданих података о њеним родитељима, браћи и сестрама није било.

У Србац је стигла као млада, стасита и лијепа дјевојка која је старијим породицама пружала услуге на спремању кућа и станова. Није се удавала али се зна да је родила мушко дијете које је након порода дато на усвајање. Није познато како и када је дошло до неке врсте психичког поремећаја и сметњи у говору и зашто се опредјелила да се отуђи од људи и затвори у свијет тишине, премда постоје неки подаци да је прележала тифус.

Било је више покушаја да се смјести у неки Геријатријски центар као што су Јакеш, Дубица, Драгочај, али то није прихватала ни по коју цијену и ове установе самовољно је напуштала. Није прихватала никакву новчану или материјалну помоћ, нити смјештај у близини центра Српца, а ријетке су особе из чије је руке хтјела узети храну, новац или цигарету.

Сама се о себи бринула у нељудским условима, али је на крају је ипак окончала живот достојан човјека у геријатријској установи у Градишци.