Јавни позив за додјелу пластеника
1. августа, 2021.
Расписан јавни позив за додјелу 20 пластеника са пратећом опремом
2. августа, 2021.

Пронађено вриједно археолошко откриће, младић из Повелича нашао древни чамац у Врбасу

Пецајући ових дана на Врбасу, Војо Ромић (24) из Повелича није ни слутио да ће пронаћи вриједно археолошко откриће у виду чамца моноксила старог неколико вијекова, а можда чак и хиљадама година.

Чамац дужине око 530 центиметара и ширине близу 90 центиметара, био је насукан на обали између Повелича и Бајинаца у Повеличанском пољу, на неприступачном дијелу Врбаса.

Изузетан експонат, какав се ријетко може видјети на овим просторима, пронашао је сасвим случајно.

„Рибарио сам овим подручјем, гдје често долазим, и иза једног великог пања у приобаљу ми се учинило да је вода донијела неки трупац. Kроз мисли ми је прошло да би могао бити чамац али нисам томе придавао пуно пажње и наставио сам даље пловити обалом. Међутим, када сам прешао на другу страну, схватио сам да се заиста ради о чамцу. И то не било, каквом него о моноксилу, израђеном из једног храстовог трупца, што је прави раритет“, рекао је Војо.

Одмах је позвао оца, рођаке и комшије који су га лако извукли са обале, али су га уз много муке успјели неоштећеног довући до куће кроз шуму и растиње.

„Чамац је скоро у потпуности читав. Неки дијелови су још увијек чврсти и масивни и прилично је добро сачуван. Ово није први пут да проналазим археолошке експонате, јер сам прије неколико година пронашао зуб од мамута на Врбасу у Бајинцима. Тада нисам знао о чему се ради, па сам га бацио. Али сам направио фотографију и послије су ми многи потврдили о чему се ради“, нагласио је Војо који је тренутно незапослен и углавном се бави пољопривредом.

На његов позив, чамац су прегледали и представници Завичајног музеја из Градишке који су потврдили његову историјску вриједност и показали интерес да га допреме у музеј и ураде све потребне анализе.

„Узорак ћемо највјероватније послати у Мађарску јер, колико нам је познато, на подручју бивше Југославије нико не ради сличне анализе. Нисмо имали до сада такав чамац у свом власништву и биће нам драго што ће красити наш музеј и бити један од централних експоната“, рекао је директор Завичајног музеја, Бојан Вујчић.

Он каже да су овакви чамци кориштени у распону од каменог доба па све до почетка 18. вијека и да је у овом тренутку тешко потврдити ком периоду припада пронађени моноксил, али да је стар најмање стотинама година.

„Ово је такозвана „лађа“ која је служила као рибарски чамац, са унутрашњом преградом, гдје је било мјеста само за једног рибара који је у њега убацивао уловљену рибу. Није пронађено много оваквих чамаца, али свакако један од највећих и најзначајнијих је онај који је изложен у Земаљском музеју БиХ у Сарајеву, дужине 12.5 метара, пронађен на локалитету Доње долине у Градишци“, рекао је Вујчић.

У плану је да радници музеја већ данас или сутра пребаце чамац у Градишку, како би га осушили и конзервирали, а потом припремили за анализу.

„Врбас и Сава заиста су богати оваквим експонатима. Обале су најчешће пјешчане и вода испира наносе, па их локално становништво лако проналази а није ријеткост ни да их рибари често извуку мрежом“, истакао је Вујчић.

Сличан чамац, дужине око 4.5 и ширине пола метра, пронашли су прије девет година у кориту Врбаса Драгана и Златко Свобода из Повелича, приликом рибарења на Петковића ади, а тадашње процјене су биле да је стар преко хиљаду година.

У погледу археолошких открића у Српцу, посебно је била значајна 2012. година када су такође пронађене двије бронзане посуде и позлаћена копча из четвртог вијека у Kладарима гдје је раније истраживана римска некропола.

Исте године у плићаку Саве, Драган Пеција из Бајинаца нашао је мач из 15. вијека дужине 130 центиметара, са дршком од 32 центиметра, кога су користили феудални витезови за борбу прса у прса. Његова супруга Брана, копајући башту, пронашла је новчић из времена Марије Терезије и медаљу округлог облика на којој је с једне стране наведено њено поријекло из Тирола, а с друге једноглави орао са гранчицама око главе.

И њихов суграђанин Драган Думонић у Сави је пронашао сјекиру необичног изгледа из давних времена.

Широм србачке општине забиљежена су слична открића, а није ријеткост да испливају и храстова стабла која су, како се вјерује, у Врбасу лежала по више хиљада година. Један такав храст пронађен је 2011. године у кориту Врбаса у Српцу, пречника два метра, запремине око 30 кубних метара.

Старо корито Врбаса које пролази кроз србачки крај, једно је од најбогатијих и најочуванијих налазишта храстова у региону. Процјењује се да у води има на десетине капиталних примјерака лужњака који су оборени још у ледено доба, а послије их је прекрила земља, након чега су, за вријеме великих суша, откривени у дубини корита ријека.

Занимљиво је да у Гламочанима и данас зубу времена одолијева шест огромних храстова који датирају из 16. вијека. Храстови се налазе на имању браће Милоша и Слободана Гогића и преживјели су голу сјечу за вријеме Аустроугарске само зато што је њихов прадјед око њих направио свињац па се створило велико блато због којих им се није могло прићи. Највећи досеже висину близу 50 метара и има обим већи од 5 метара.

 

Comments are closed.