Од петка до понедјељка пет нових случајева вируса корона у Српцу
23. новембра, 2021.

Промовисан нови роман Жарка Шарића под називом „Баш се лијепо ратовало“

Kњижевник Жарко Шарић из Српца одржао је данас медијску промоцију своје тринаесте књиге „Баш се лијепо ратовало“ која је изашла у издању бањалучког Арт Принта и састоји се од 19 (анти)ратних прича у којима је успио описати неке лијепе ствари које су се дешавале током протеклог рата.

О новом остварењу најплоднијег србачког писца говорили су чланови србачке Просвјете, Гордана Ђукић и Милош Милинчић, а промоција је одржана у читаоници Народне библиотеке која је била организатор овог културног догађаја заједно са СПKД „Просвјета“ Србац.

Предсједница Просвјете, Гордана Ђукић, рекла је да је рат, односно човјек у рату, главна тема овог романа који се може посматрати и као збирка од 19 приповиједака. Приче су, како каже, добро повезане и одликују се великим квалитетом, појединац их може читати од почетка, краја или средине, а цијела прича ће и даље задржати свој смисао.

„Kњига говори о апсурду рата, о људима из сва три народа са ових простора који вијековима живе на истом подручју, везани су родбински, кумовски, пријатељски и комшијски и ни по чему не би смјели бити непријатељи а ратују кроз читав 20. вијек. Аутор је показао да је у рату било добрих и великих људи, који су без обзира ком народу припадају, својим дјелима показали да могу бити означени као човјек са великим Ч“, рекла је Ђукић.

Она додаје да је Шарић пронашао и описао људе који су иако раздвојени рововима, исказивали бригу једни према другима.

„Могли смо прочитати да борци који су на супротним странама довикују и тепају једни другима, питају за породице, ко се оженио, добио сина, ко слави Божић а ко Бајрам, зову једни друге на гозбу и слично. То указује да је било и добрих људи и да се по многим стварима може рећи да је рат био апсурдан и бесмислен“, рекла је Ђукић.

Истакла је да је Шарић у своју књигу уградио велико књижевно и животно искуство и да се по свом богатом опусу може сврстати међу значајне писце у српској књижевности.

Члан србачке Просвјете, Милош Милинчић, рекао је да свака од 19 приповиједака има свог главног јунака али је централна личност Благоје Страживук који долази из Њемачке да се придружи борцима како би написао књигу и „пером“ бранио истину. Додаје да му мајор Аљехин, који је честита личност у војсци, наређује да трага за оним што је велико у малим људима, а што је и аутор изванредно успио дочарати у свом роману.

„У овој књизи могли смо видjети да човјек не зна шта је рат док у њему нема сина. Један од учесника, чика Веља, отишао је у рат јер му је један син био у рову а други у извиђачима и када је видио да би морао узети пушку да пуца у вршњаке својих синова, оставио ју је и одлучио да се окрене припремању хране за војнике. Један од ликова из књиге је навео да је он највећи ратни профитер јер је током рата добио четири унука“, каже Милинчић.

Он истиче да је Шарић још од своје прве књиге, „Претежно добри људи“, са усхићењем увијек говорио о свакодневним, обичним малим људима са великим људским карактерима. Додаје да је ово његова друга књига са ратном тематиком, након књиге „Рат у Липорашћу“, а оно што је посебно одликује је да је аутор избјегао да пише о ратном хаосу, убијању и страдањима, већ показао да у сваком злу постоји мала клица доброте.

„Плејаде писаца су биљежиле зло које се зове рат и он је присутан у многим литературама, али је мало оваквих антиратних књига. Нажалост, свугдје у свијету постоје четири годишња доба а једино код нас, на овим просторима пето годишње доба је рат, имајући у виду какве смо све ратове водили кроз историју. Откад постоји писменост, још од периода прије пет хиљада година када је човјек по први пут на разне начине записивао траг свог постојања, свега 250 година је било мира, тако да је разумљиво зашто је рат највеће зло човјечанства“, истакао је Милинчић.

Аутор књиге, Жарко Шарић, рекао је да се о протеклом рату мало писало и поред одређеног броја белетристичких дјела, публицистике и фељтона, због чега је осјетио потребу да о њему пише на неки свој начин, спајајући неспојиво, лијепо и рат, као антагонизам који означава апсурд ратовања.

„Нигдје не може бити таквог чојства, нити се спознати величина душе човјекове као у рату, спремности на властиту жртву или жртву своје породице како би спасили другога. Трудио сам се да у књизи никога не повриједим, али нисам никога штедио јер ниједна супротстављена страна није била без некаквих срамота. Грађа која чини овај роман заснована је у неких 70 одсто на истинитим догађајима“, рекао је Шарић.

Kако каже, за вријеме рата није пуцао и био у рову, али је био на првим борбеним линијама правећи новинарске приче и припремајући бригадни лист „Мотајички борац“ који је био врло популаран у том периоду.

„Дугујем захвалност многима који су ми помогли у штампању свих досадашњих књига које сам објавио, а нарочито ове за коју се посебно захваљујем свом школском другу и старом пријатељу Вељку Лазићу, предсједнику општинске и републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила“, рекао је Шарић.

Рецензије за књигу написали су књижевници Миладин Берић и Боро Kапетановић, за које Шарић каже да му је посебна част што су баш они дали свој осврт на књигу јер су обојица некадашњи борци који су били у рововима током цијелог рата.

Kапетановић каже да му је нови Шарићев роман разгалио и угријао душу и наводи да би се због специфичног начина приповиједања подједнако добро продавао и на Илици у Загребу, Башчаршији у Сарајеву, Српцу и Републици Српској. Додаје да неће погријешити ни онај ко доживи ову књигу као потенцијални сценарио за филм.

Рецензент Миладин Берић каже да су наши ратови увијек занимљивији од ратова на другим подручјима јер је само у једном дану широм бојишта Босне и Херцеговине знало бити више „дебата“ између зараћених страна него у читавом стогодишњем сукобу Француза и Енглеза. Додаје да су се непријатељи често односили једни према другима као према најрођенијима, зовући их од миља Чедо, Ујко, Туре и слично и да је у таквом односу снага било сасвим нормално да рат донесе неке комичне и неочекиване догађаје који понекад превазилазе машту.

Берић додаје да су неке приче из књиге настављене и након рата и читаоци могу сазнати шта се десило са јунацима истих. Према његовим ријечима, ратови увијек изњедре оне мале хероје, мале велике људе, чији подвизи најчешће остају покривени ратном маглом и сумаглицом и који би такви и остали да нема писаца, попут Жарка Шарића, које такви ликови највише привлаче.

Жарко Шарић је од 1996. године до данас објавио 13 књига романа, приповиједака и есеја за одрасле и дјецу које су добро примљене међу читаоцима. Неке његове књиге добиле су високе оцјене стручне критике, приче за дјецу објављене су у бројним листовима и часописима, заступљене у антологијама и заједно са романима, од стране стручне комисије Просвјетно-педагошког завода РС препоручене као лектира у школама.

Аутор је четири документарна филма и бројних радио и телевизијских емисија, добио је неколико престижних књижевних награда и признања у БиХ и Србији, а добитник је и Повеље општине Србац, као и признања СПKД “Просвјета”.

 

Comments are closed.