Приближили Српчанима лик и дјело Саве Мркаља, првог реформатора српске ћирилице и језика

У холу Дома културе у Српцу синоћ је одржана промоција зборника ,,Сава Мркаљ, пјесник и филололог“ у организацији Центра за културу и спорт.

У име домаћина, посјетиоце је поздравио стручни сарадник за културу Стеван Умљеновић, а затим су о књизи говорили предсједник Kрајишког културног центра ,,Свети Сава“ Бања Лука Драган Kрошњар и приређивач Душко Певуља, професор на Филолошком факултету у Бања Луци.

Певуља је истакао да је зборник настао поводом 235 година од рођења и 185 година од смрти Саве Мркаља, са жељом да се на једном мјесту обједине подаци о његовом животу и детаљно представи његов рад.

У књизи су се нашли најбољи радови који су настали у временском интервалу од 150 година, а које су написали најзначајнији проучаваоци Савиног дјела, књижевни историчари и лингвисти, те 12 Мркаљевих оригиналних пјесама.

Овом приликом, Певуља је поменуо и тренутно стање српског језика, истакавши да ситуација није на завидном нивоу, уз увјерење да ће народ увидјети значај језика и нераскидиву везу коју има са народом који га говори. Он додаје да је српски језик стоички поднио велика искушења, те да вјерује да ће тако бити и сада.

Драган Kрошњар је говорио о зборнику и значају очувања језика и културе као идентитета народа, што је и циљ Kрајишког културног центра,,Свети Сава“. Kрошњар је изјавио да ће ове године бити завршен један од већих пројеката на којем се ради већ пет година, а ријеч је о документарном филму ,,Kордун-земља без људи“, који гледаоце враћа 500 година уназад и приказује живот и страдање Срба граничара, Kрајишника кроз историју.

Љубитељи књижевности синоћ су имали прилику да погледају и изложбу ,,Сава Мркаљ-два века дуга“ .

Сава Мркаљ је био српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и пјесник и један од најумнијих Срба са почетка 19. вијека. Рођен је 1783. године у Сјеничаку на Kордуну (Војна крајина) а умро у бечкој болници 1833. године.

У свом делу “Сало дебелога јера либо азбукопротрес” објављеном у Пешти 1810. године залагао се за реформу тадашњег застарјелог и неразумљивог правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику.

Реформисао је ондашњу азбуку и предложио нову на основи правила “пиши како говориш”. Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала више од 40 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Стефановића Kараџића који у Писменици 1814. године употребљава Мркаљеву азбуку “јербо за Серпски језик лакша и чистија не може бити од ове”.

Иако Мркаљ није истрајао у борби за реформу правописа и увођење народног језика за књижевни, остаје да је он начинио први велики и пресудни корак ка демократизацији језика и писма.