Међународни фестивал “Мотајичко зимско прело” у суботу 9. новембра у Српцу
5. новембра, 2019.
Акција добровољног давања крви у уторак 26. новембра
6. новембра, 2019.

Одржана јавна трибина у Српцу: За инфраструктуру у задње три године уложено 9.6 милиона KМ

Општинска власт која је преузела дужност након локалних избора 2016. године за три године успјела је смањити укупна дуговања из претходног периода за 2.4 милиона KМ а у исто вријеме реализовати инфраструктурне пројекте у износу од око 9.6 милиона KМ.

Ово је закључак са синоћње трибине представника локалне управе која је одржана у Дому културе у Српцу пред око 400 грађана.

У раду трибине учествовали су начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Мирко Стојић, замјеник начелника општине Драган Микић и сви начелници општинских одјељења.

У свом излагању, предсједник Мирко Стојић је рекао да је актуелни скупштински сазив до сада одржао 25 сједница на којима су донесене важне одлуке за локални развој.

“За разлику од периода између 2012. и 2016. године када скупштина није радила у континуитету, ми смо одговорно обављали своју дужност и донијели неке битне одлуке, попут новог статута општине, ревидиране стратегије развоја до 2020. године, план капиталних инвестиција и основе економске политике, а што је најважније, усвајали смо буџет општине за разлику од ранијег периода када је на снази било привремено финансирање”, рекао је Стојић.

Он је додао да је претходни период карактерисала и стабилна скупштинска већина, коју тренутно чини 17 одборника, и то 12 одборника СНСД, један одборник ДНС, два одборника НДП и два самостална одборника.

Начелник општине Млађан Драгосављевић позвао је начелнике одјељења да грађанима изложе најважније детаље о раду из свог ресора, па је тако начелник одјељења за финансије Владимир Гужвић рекао да је претходна власт од 2013. до 2016. године забиљежила минусе у пословању у укупном износу од 2.4 милиона KМ.

“Затекли смо својеврсни хаос јер су само обавезе за порезе и доприносе износиле око 640 хиљада KМ а радници општинске управе и појединих јавних предузећа и установа нису имали овјерену књижицу скоро двије године. Ту су биле и кредитне обавезе према Адико банци у износу од 400 хиљада KМ, неисплаћене обавезе по основу емисије обвезница у износу од 300 хиљада KМ а нису се редовно плаћале ни обавезе по основу једнократних новчаних помоћи, затим обавезе за туђу његу и помоћ које су касниле четири мјесеца, потом смјештај лица у домове и слично”, рекао је Гужвић.

Према његовим ријечима, одмах по преузимању дужности урађен је дугорочан план за неизмирење преузетих обавеза, а редовно су усвајани полугодишњи и годишњи извјештаји о извршењу буџета, што је све наишло на подршку Министарства финансија РС које је дало своју сагласност.

“Измирили смо дугове према накнадама за новорођену дјецу којих је било чак 85 хиљада KМ кад смо преузели дужност а у исто вријеме платили све текуће обавезе по овом основу. Закључили смо споразум са добављачима о измирењу наслијеђених дугова а исплатили смо и све обавезе према одборницима из прошлог сазива које нису плаћане на вријеме и које су достигле износ од 220 хиљада KМ”, истакао је Гужвић.

Он напомиње да се сви кредити редовно плаћају, као и обавезе за потрошњу електричне енергије, плате и доприноси за раднике, топли оброк и слично. Додаје да ће се Општинска управа у наредном периоду трудити да унаприједи систем наплате општинских прихода, повећа систем контроле утрошка буџетских средстава и грађане на још квалитетнији начин информише за које се намјене троше буџетска средства, израдом својеврсне брошуре.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да је број запослених на подручју општине у сталном порасту, наводећи да је 2016. године на подручју општине било радно ангажовано 2480 лица а закључно са 31. октобром ове године, тај број је износио 2889.

“Према подацима Бироа рада смањен је и број незапослених којих је 2016. године било 1800, а 31. октобра ове године 1415. Допринос новом запошљавању је дала и Општинска управа додјелом подстицаја за запошљавање за најугроженије категорије становништва, па је тако на овај начин у протекле три године запослено 47 радника за шта је Општина Србац издвојила 71.500 KМ”, рекао је Михољчић.

Он истиче да су у порасту укупни приходи пословних субјеката који су у прошлој години износили 237 милиона KМ, а 2015. године 135 милиона KМ.

“У протеклом трогодишњем периоду локална управа издвојила је око 121 хиљаду KМ за подстицаје за пољопривреду за 102 корисника. Финансирали смо и превоз ученика, награде најуспјешнијим ученицима и стипендије за студенте чији износ смо на годишњем нивоу повећали са 50 на 60 хиљада KМ и омогућили шест умјесто дотадашњих пет мјесечних стипендија по 100 KМ. Наша тенденција је да овај износ додатно повећамо”, рекао је Михољчић.

Према његовим ријечима, Општинска управа помагала је и рад предшколске установе коју похађа рекордан број од 179 дјеце, затим рад културно-умјетничких друштава, омладинских и невладиних организација као и пројекте младих за које је само у задње двије године издвојено око 22.500 KМ.

“Из године у годину повећавамо и средства за културно-спортске манифестације као и средства за рад спортских клубова која су порасла са 80 на 110 хиљада KМ”, нагласио је Михољчић.

Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналне дјелатности Дарио Kресојевић рекао је да због нагомиланих обавеза из претходног периода локална власт није могла самостално реализовати инфраструктурне пројекте због чега је стигла помоћ Владе Републике Српске, кабинета предсједника Републике и других републичких институција, међународних организација и разних алтернативних извора финансирања.

Он истиче да су већ у 2017. години успјели издвојити 1.85 милиона KМ за развој инфраструктуре, од чега је највише средстава усмјерено за пут у Илићанима и Kаоцима и путну дионицу Осовица-Лепеница.

“Наредне године је износ повећан на 4.5 милиона KМ када је нови асфалт добило неколико улица у Српцу и десетак села широм општине, од којих се посебно издваја путни правац Ситнеши-Срђевићи. Радили смо реконструкцију врбаско-савског насипа, каналске мреже и црпних станица, изградили пет нових и санирали 45 постојећих кућа за поплављене, санирали пет основних школа и кров Центра средњих школа, те уз помоћ Владе Србије и Владе Републике Српске уредили уже градско језгро и реконструисали Центар за социјални рад”, истакао је Kресојевић.

Према његовим ријечима, у овој години је до сада издвојено 3.3 милиона KМ за разне пројекте, попут реконструкције пута од Црнаје до Шешковаца као најкапиталнијег пројекта у задњих неколико година, асфалтирање пута у Расавцу, изградњу водовода у Жупском Разбоју, почетак изградње дома у Разбоју Љевчанском, набавку возила за одвоз смећа, ватрогасно и санитетско возило, санацију каналске мреже, уређење центра града и слично.

Начелник Одјељења за инспекцијске послове Ненад Билановић рекао је да је у протекле три године вишеструко повећан број инспекцијских контрола којих на годишњем нивоу има 500 и више пута у односу на претходну власт.

“Што је најважније, инспекција углавном ради превентивно, пишући рјешења и опомињући грађане, па тек у коначници примјењујући непопуларну мјеру кажњавања. Садашња општинска управа је у свему ефикаснија од претходне, што се види и у односу начелника општине према раду нашег одјељења јер је адекватно опремио инспекције и комуналну полицију које сада имају квалитетне услове за рад на терену”, истакао је Билановић.

Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић рекао је да су грађани задовољни квалитетом услуга Општинске управе о чему свједочи број ријешених у односу на број примљених захтјева, који је све већи.

Он истиче да се редовно испуњавају законска права према борачким категоријама и организацијама које чувају тековине Другог свјетског и Одбрамбено-отаџбинског рата, додајући да је Општина Србац једна од првих и ријетких у Републици Српској која је формирала Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова и годишњи календар обиљежавања значајних датума и јубилеја.

“Редовно помажемо и лицима у стању социјалних потреба, дјеци са посебним потребама, плаћамо смјештај дјеце без родитељског старања у домове, а посебно смо поносни на пронаталитетне мјере које смо усвојили и које предвиђају накнаде за новорођенчад од 250 до 1000 KМ, финансирање вантјелесне оплодње, мјесечну накнаду од 100 KМ за 37 породица са четворо и више дјеце, помоћ младим брачним паровима у куповини земљишта за изградњу стамбених јединица и златник за прворођену бебу у години”, рекао је Митрић.

Он је подсјетио да је садашња општинска власт провела изборе у савјетима мјесних заједница, што није учињено у претходних десетак година.

Митрић се захвалио Влади Републике Српске на разумијевању и упућеној помоћи на санацији штета које су у више наврата погађале србачку општину у протеклом периоду.

Резимирајући све што је учињено у протекле три године, начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да садашња Општинска управа може бити поносна на учињено, и поред тога што се добрим дијелом свог мандата бавила стабилизацијом буџета и измирењем наслијеђених дугова, умјесто да је сву пажњу усмјерила у развој општине.

“Оптимисти смо у сваком погледу јер имамо позитивне економске и привредне показатеље уз пораст броја инвестиција које износе у просјеку три милиона KМ на годишњем нивоу. Томе су значајно допринијели и наши Српчани који раде на одговорним функцијама у републичким институцијама и који су помогли да се привуку значајнија улагања”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он скреће пажњу на изражен проблем пада наталитета посљедњих година због чега су и прибјегли новим пронаталитетним мјерама које већ дају резултате, јер ће по свему судећи, број новорођене дјеце у овој години надмашити претходне.

“Наша тенденција је да у наредном периоду задржимо позитиван тренд кога смо створили. Прије свега, да створимо предуслове за повећање броја радника и повећање плата и да наставимо започети инфраструктурни циклус. Оно што је сигурно је да имамо довољно одлучности и опредјељености да нашу општину учинимо још бољим мјестом за живот”. истакао је начелник Драгосављевић.

На синоћњој трибини грађанима је пружена прилика да поставе питања представницима локалне власти, а која су се највећим дијелом односила на путну, водоводну и комуналну инфраструктуру, уређење ужег градског језгра, јавне расвјете и слично, о чему су општински функционери дали одговоре на лицу мјеста, а на један број њих одговор ће бити упућен писменим путем.

Међу посјетиоцима у публици били су и директори јавних предузећа и установа, одборници у Скупштини општине, предсједници Савјета мјесних заједница и други грађани, а трибини се одазвала и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић.

 

 

Comments are closed.